Da li smo svesni pravih posledica covida-19? Ne, nije reč o statistici broja zaraženih niti o temperaturi 39.8°C koju je određeni broj ljudi preboleo, nego o mladima koji će sutra biti temelj našeg društva. Da li oni danas imaju mogućnosti da se obrazuju na adekvatan način kako bi sutra postali stručnjaci u svojim delatnostima? Zašto se u našem društvu ovakva pitanja ne postavljaju češće, već uglavnom slepo žmurimo pred neizvesnom budućnošću koja nas čeka i pred realnošću koju ona donosi?
Statistika daje odgovore…
Koliko je zapravo zastrašujuća „smrtonosno opasna bolest” koju je „preležalo” 15-20 odsto građana Srbije i time „ostvarilo imunitet”? Po statistici koju je iznela Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Srbiji je do sada evidentirano 39,486 slučajeva zaraženih kovidom-19, od toga potvrđeno je 792 sa smrtnim ishodom. Pacijenata mlađih od 39 godina bilo je oko 10 odsto, dok onih mlađih od 18 godina samo 8,5 odsto. Smrtni ishodi su bili izuzetno retki među njima, a simptomi izraženi kod većine drugih starosnih grupa, kod ove populacije su bili blagi i zanemarljivi. Mladi često i ne osećaju simptome i zbog toga nisu ni svesni da su zaraženi. Iako su manje šanse da osete prave posledice kovida-19 zbog jakog imunog sistema, oni mogu lako da prenesu virus na druge i time ugroze osobe iz osetljivijih kategorija. Dokazano je da kovid-19 ima posebno težak efekat na ljude starije od 60 godina i one sa oslabljenim imunim sistemom. Činjenica da su mladi „idealni prenosioci” prouzrokovala je potpuno novi pristup i reorganizaciju sistema obrazovanja mladih – nastavu na daljinu– u toku novonastale situacije pandemije kovida-19, kakve do sada nije bilo. Prema Unicefovim istraživanjima otprilike polovina dece školskog uzrasta u Srbiji je pokazala samostalnost u procesu učenja na daljinu, bez konstantne pomoći roditelja. Većina roditelja, čak 87 odsto, iskazuje zadovoljstvo ovim načinom obrazovanja. U najvećem broju slučajeva saradnja između roditelja i škole odvijala se kroz direktnu komunikaciju i obezbeđivanje materijala koji olakšavaju proces učenja na daljinu. Deca od 13 do 17 godina tokom trajanja karantina najčešće su se suočavala sa nervozom i razdražljivošću – čak 33%, zatim sa poteškoćom da se skoncentrišu 25%, dok su približno u petini slučajeva registrovane poteškoće u vidu uznemirenosti i osećaja usamljenosti (19%). Da li smo zapravo svesni koliko je ovakva situacija loša ne samo po naše fizičko već i mentalno zdravlje i kakve posledice može doneti ukoliko se ovako nastavi?
Kakva je naša realnost?
Istine koje većina smatra nespornima stvaraju uniformnost mišljenja, svedoci smo opšte relativizacije, čak i očiglednih činjenica, što ima kao lošu posledicu tendenciju da svi živimo, mislimo i stvaramo na isti ili sličan način. Netačan podatak koji se širi preko medija istog trenutka na čitavoj planeti postaje vest, uprkos tome što ne odgovara činjenicama. Fenomen lažnih vesti nije nastao nedavno, ali je njihovo prisustvo u savremnom društvu opasnije nego ikada. Čak i prostom promenom konteksta „običnih vesti” one, zapravo kancerogenom mutacijom, postanu lažne i zahvaljujući tzom svom promenjenom sadržaju šire se neslućenom brzinom. Što lažna vest dublje pogađa emocije primalaca, ima veću šansu da se dalje širi i još temeljnije utiče na život svakoga do koga je doprla. Pandemija kovida-19 je trenutno tema o kojoj se najviše govori, u medijima ali i u svakodnevnim razgovorima pojedinaca. Ovo je globalni problem koji je uticao i u velikoj meri promenio kvalitet i stil života svakoga od nas. Starijim osobama je ugroženo fizičko zdravlje dok je mladima ugrožen obrazovni, duhovni, ekonomski i mentalni razvoj. Već do sada smo bili previše udaljeni jedni od drugih razdorom koji je napravila zloupotreba društvenih mreža, vezujući nas za telefone i život u virtuelnoj realnosti. Fizička distanca nastala usled potrebe za sprečavanjem širenja virusa kovid-19 učinila je da se još više udaljujemo jedni od drugih; zapravo kao da se i plašimo da zagrlimo drugu osobu ili da joj priđemo. Da li će ovo ostati u našoj prirodi i kada pandemija prestane ili ćemo imati večiti grč koji nas opominje da se držimo podalje jedni od drugih? Koje su zapravo prave posledice kovida-19 i da li smo mi kao društvo spremni da se suočimo sa njima ili ne? Da li će se zapravo prave tegobe ispoljiti onda kada pandemija prestane? Da li zapravo sve tek počinje onda kada mi budemo mislili da se konačno završilo?
Nevena Agatonović
Srna Marković
Marija Tepša
Projekat je podržan u okviru #OvakoStojeStvari Izazova 2020, sa ciljem obeležavanja globalne Nedelje medijske i informacione pismenosti. Proizvedeni sadržaj i stavovi izrečeni u okviru projekta su isključiva odgovornost sprovodioca projekta.