Kada smrt dođe to svakako bude iznenada
U tom trenu ono što vam saopštava Glasnik
Ne čuje se do kraja jer je Glava već u vodi
Na dnu se pitamo ima li života posle smrti
Gnjida čeka da smrt prođe da je zaboravimo
Pa da se razmnožava bestijalno sama sa
Sobom jer svi znaju da Život nema vremena
A Narod baš zapeo da se svaki božji dan
Seća pa čak i ovog petog vidi da smrt ne
Prolazi i da je sve veća i veća vidno prisutna
I šta radi Neprikosnovena žvala kad smrt ne
Odlazi kao nekad kad su svašta obećavali
Pa nas posle bacali kako su stigli u jaruge lako
Pogano smisli Egzarh u slučaju kao što je sada
Računa kad već smrt ne prolazi i u zaborav neće
Uvek tako i biva na barikadama u omami
Ljudi već zaspali otvorenih očiju i usta
Uljuljkani zaklanim snom svi ama baš svi
Običan svet zarobljen u suzi teškoj neverici
Trisezza samo naša jedinstvena što tako boli
Nekorisna Gmazovoj slavi kojoj je Tuga
Naša to jedino što nam je ostalo što po Njoj
Hoće Ruševine da nazovu ispod kojih
Vrištimo da Život dođe po nas
Po vama se ništa neće zvati
