Aruša je grad na severu Tanzanije u kome živi oko 400.000 stanovnika. Zbog velikog broja nacionalnih parkova u svojoj neposrednoj blizini, Aruša je idealna polazna tačka za safari.
Naše prvo odredište je Tarangire nacionalni park, koji je naziv dobio po reci koja kroz njega protiče. Stižemo tamo nakon jednoipočasovne vožnje džipom koji prima šest osoba.
Park je zelen, sada je leto i kiše nisu retke. Travnati predeo je načičkan stablima baobaba, akacija i drugog žbunastog rastinja. Naš rendžer, lokalac David, nam povremeno skreće pažnju na ptice, gazele, i razne vrste majmuna. Tarangire je poznat po velikom broju slonova. Tog dana smo stidljivo, u tišini posmatrali kako dan provode lavovi, zebre, žirafa, razne vrste ptičica i ptičurina.
Park smo napustili oko 15 sati i uputili se ka gradu Moši. Morali smo da budemo u smeštaju pre mraka koji pada oko 6. Zbog blizine ekvatora, ovde noć i dan traju približno jednako.
Drugog dana smo krenuli u 4 ujutru, po mraku, ka parku Ngorongoro. Put vodi uzbrdo, kroz zeleno, džunglovito rastinje. Zemlja je crvena. Potpuno neočekivano David pravi kratku pauzu. Izlazimo na hladan i svež vazduh. Sviće. Sa vidikovca gledamo naše odredište – vulkanski krater prečnika 20 kilometara oivičen šumovitim planinama. Ni jedna moja reč, a ni fotografija ne mogu opisati taj prizor.
U parku živi oko 25.000 velikih životinja. Krda zebri, gnuova, afričkih bufala, slonova, gazelica su svuda oko nas. Orlovi i lešinari krstare nebom dok se na zemlji izležavaju lavovi i druge zverke. Obala jednog velikog jezera rozi se od flamingosa. Kratko smo se zadržali gledajući mlade lavove kako se uče lovu. David je odmah rekao da nemaju šanse protiv bufala na kog su se okomili. Gledali smo i hijene, nosoroge, šakale. Sa velikedistance smo posmatrali nilske konje koji važe za najopasnije životinje. Meni je i dalje teško da u to poverujem. Iako smo pažljivo tražili, nismo uspeli da vidimo leoparda, koji je noćna životinja i dane provodi u snu, vešto kamufliran. Promakli su nam i gepardi, dok krokodila nema u ovom parku.
Život u parku je uzbudljiv i meni je zanimljiva pomisao da je nekad i čovek bio deo ovog ambijenta. Harmoniju koju smo tu zauvek napustili menjali smo za jedan drugačiji život – opterećeniji i brži, ali s našeg stanovišta bolji. Da li je zaista tako, pitanje je koje se nameće, ali na koje ne postoji odgovor.
Tanzanija je zemlja na istoku Afrike u kojoj živi oko 52 miliona stanovnika. Glavni jezik je svahili. Trećina populacije poštuje hrišćanstvo, druga trećina islam, dok preostali deo čine brojne domorodačke religije.
Zanzibar i Tanganjika (kopneni deo države) ujedinjeni su 1964. godine, pod nazivom Tanzanija.
Glavni grad je Dodoma, dok je kulturna prestonica obalski grad, Dar Es Salam.
Ston Town, grad na Zanzibaru danas pod zaštitom UNESCO-a, u 18. i 19. veku je bio jedan od glavnih svetskih centara trgovine ljudima, koji nastavlja da nelegalno radi čak i nakon zvaničnog ukidanja ropstva 1873.
Farok Bulsara, širom sveta poznat kao Fredi Merkjuri, rođen je u Zanzibaru. Njegova rodna kuća je danas hotel i samo jedna drvena tabla i par fotografija danas stoje u slavu ovog čoveka. Kako nam je rečeno, ovdašnji narod nikada nije poštovao njegovo delo imajući u vidu njegovu zavisnost od droga i činjenicu da je bio homoseksualac.
Iva Vučković Lujanski