Site icon Pančevo.city

Elektromobil u svetu srpskih apsurda

Za sada samo u mestu - foto: Željko Popov

Dok svet ide vrtoglavim koracima napred, posebno kada je reč o modernim tehnologijama, mi tapkamo u mestu, najblaže rečeno. Naš mogući progres negde je realnost, i to dobro isplativo ulaganje od koga imaju profit svi – i država i pojedinci. Priča Pančevca Nebojše Matovića ide u prilog toj činjenici. Sa njegovim vozilom moguće je preći sto kilometara za dvadesetak dinara, i to ako ga puni električnom energijom po višoj tarifi. Njegov automobil em ne zagađuje životnu sredinu, em je isplativ za održavanje i praktičan za upotrebu.

Posle završene Elektrotehničke škole u Pančevu i Više elektrotehničke u Beogradu, Matović je rešio, sa mnogo snage, ljubavi, želje i ambicije, da pokaže praktičnim primerom kakve su prednosti električnih vozila, kojima se kao temom bavio u svom diplomskom radu. Njegova struka i najveća strast – automobili – bili su idealan spoj i iznedrili električno vozilo. Prilikom izrade tog automobila nije imao baš najbolje uslove za rad, te je preuređenje pežoa trajalo godinu i po dana, a Matović je svaki slobodan trenutak nakon škole ili posla provodio u garaži.

– Glavna prednost električnih automobila, što me je možda najviše i povuklo u tu priču, jeste u tome što uopšte ne zagađuju životnu sredinu, a ja živim u Pančevu, jednom od najzagađenijh gradova u Evropi. Ovakvi automobili su tihi, tako da nema ni zagađenja bukom. Jeftiniji su, pouzdaniji i mnogo jednostavniji za upotrebu od benzinskih vozila. Možda bih kao manu mogao da navedem nedostatak infrastrukture za njihovo punjenje, tj. ne postoje javne stanice kao što je slučaj u drugim državama – u supermarketima, ispred opština, na parkinzima, gde se automobil uz neku malu naknadu može brzo dopuniti. Mada, moj auto je takav da se može napuniti iz bilo koje utičnice od dvesta dvadeset volti, kao mobilni telefon – rekao je za portal „Pančevo si ti” Nebojša Matović.

Poznato je da se elektromotori koriste u liftovima, vozovima, svuda gde je potrebno da rade pouzdano, dugo i sigurno. Ukoliko se dogodi neki kvar na uređajima, uvek je reč o sitnoj elektronici. Kako tvrdi Matović, taj njegov pogon može se prebaciti na čamac, kombi, traktor ili bilo koje drugo vozilo. Korist bi bila ogromna.

Jasno je da se postojeći prirodni resursi polako iscrpljuju, a svest o očuvanju planete Zemlje postepeno se širi. Ideja o upotrebi alternativne, ekološke energije uzima sve veći zamah. Bezmalo svuda. Premda je Matovićev rad na elektromobilu završen pre četiri godine, on i dalje stoji u garaži i čeka registraciju.

– Kada sam započinjao izradu takvog automobila, raspitao sam se šta je potrebno da bi se on registrovao. Uputili su me na Mašinski fakultet u Beogradu i u Institut „Vinča”. Otišao sam tamo, saznao koje uslove treba da ispunim. Između ostalog, da auto ne sme da pređe maksimalnu propisanu težinu vozila, kočnice moraju biti besprekorne, pojasevi ugrađeni – sve ono što se traži i u običnim automobilima. Kada sam završio sa izradom, hteo sam da ga registrujem. Uputili su me na Agenciju za bezbednost saobraćaja. E, tu je nastao prvi, pravi i jedini problem, i kočnica u našoj državi koja mi onemogućuje da svoj automobil registrujem – kazao je Matović.

Iako je naš Pančevac insistirao da mu se električno vozilo registruje po modelu propisanom u bilo kojoj drugoj zemlji, do današnjeg dana nije saznao zašto se to nije desilo. Prilikom realizacije projekta, Matović je upoznao i uvoznike automobila koji u svojoj ponudi imaju fabrička električna vozila, no i oni su ga zvali da mu kažu da čak ni njima nije omogućeno da ih registruju.

– To je apsurdno i nije mi jasno zašto je tako kada se svuda u svetu ova ideja maksimalno promoviše. Tako je u Hrvatskoj, Nemačkoj… dobijate subvencije od države pri kupovini električnog vozila. Mislim da je u Nemačkoj taj iznos oko pet hiljada evra. Registracija je deset puta jeftinija nego za bilo koji benzinski automobil, svuda je obezbeđen besplatan parking, čak su neke države poput Japana uvele pravilo da se ti automobili mogu voziti i žutom trakom. Dakle, omogućili su sve beneficije – objasnio je naš sugrađanin.

Premda je Matovićev krajnji cilj da otvori jednog dana servis za preradu benzinskih automobila u električne, da pomogne na neki način ovom društvu i ostavi pozitivan trag, njegova želja da nastavi da se bavi ovim poslom poprilično je ubijena. Međutim, kao i svaki veliki entuzijasta, ne posustaje:

– Kod nas se cene neke druge vrednosti. No ja sam tvrdoglav i nikada neću odustati. Napravio sam sopstveni električni bicikl, tj. komplet koji može da se za dva minuta prebaci na bilo koji drugi bicikl i da ga pretvari u električni. Stignete na posao a da se ne oznojite, a vožnja vas ne košta ništa.

Grad Pančevo je svojevremeno dobio na poklon od Ravene nekoliko bicikala, tri električna automobila, a obezbeđena je i solarna stanica sa vetrogeneratorima za njihovo punjenje. Ova vozila nisu korišćena, čekala su na homologaciju više od četiri meseca, ali nakon toga su dobila uverenje o tehničkoj ispravnosti i registarske tablice. No i dalje nije jasno zašto elektromobil našeg sugrađanina još nije na ulicama Pančeva. Kada Nebojša Matović bude registrovao svoj električni automobil, biće to ujedno i trenutak kada će Srbija rešiti da ide napred, u korak sa vremenom.

Exit mobile version