Prošlo je skoro godinu i po dana od izbora za Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine (NSSNM) (održani su 4. novembra 2018. godine, naš sajt je pisao o tome). Tada je – posle dvanaest godina dominacije Ane Tomanove Makanove, koja je bila predsednica NSSNM u čak tri mandata – SNS pokorila još jednu od insoslatitucija ovog društva, jednu od poslednjih u kojima su glavnu reč vodili kadrovi vezivani za Demokratsku stranku. Mesec dana kasnije, 4. decembra 2018. u Staroj Pazovi je održana sednica na kojoj je za novu predsednicu Nacionalnog saveta Slovaka izabrana Ljibuška Lakatošova koja je bila poslanica SNS u republičkom parlamentu. Lakatoševa je u Nacionalni savet ušla kao predvodnica liste Matica slovačka a za predsednicu Saveta je izabrana glasovima još dve liste – Slovaci napred i Liga Slovaka. U opoziciji su ostali samo poslanici liste Hej, Slovaci!, kojih ima samo četvoro. Dakle od kraja 2018. SNS u Nacionalnom savetu Slovaka de fakto kontroliše 25 od 29 poslanika.
Nakon godinu i po dana od ove istorijske promene, vidimo da je usledio proces sveopštih promena – neko će reći demontaže – u institucijama vojvođanskih Slovaka. Posle izbora, sporim ali krupnim korakom počelo je upodobljavanje – smene u upravnim odborima, smene rukovodećih ljudi, promene u nečinu vođenja ustanova… Što je na kraju dovelo i do promena u funkcionisanju samih institucija. Kao ilustrativan primer, navešćemo dešavanja u Novinsko-izdavačkoj ustanovi „Hlas ljudu”, to jest u informativno-političkom nedeljniku vojvođanskih Slovaka Hlas ljudu (Hlas ľudu). Inače, ovaj časopis izlazi neprekidno od 1944. godine i predano prati život vojvođanskih Slovaka u svim sredinama u kojima ovi žive – postoje dopisništva koja prate život i rad, društveno-političke prilike, kulturu i sport vojvođanskih Slovaka iz svih varoši, mesta, sela i naselja širom Bačke, Banata i Srema. Osim malobrojne redakcije koju čini tek dvanestak novinara, časopis ima i razgranatu mrežu saradnika koji pomažu da časopis pravovremeno isprati skoro sva relevantna dešavanja u životu slovačke nacionalne manjine tokom godine. Osim vesti, časopis Hlas ľudu se ponosi i svojim redovnim dodacima – Detský kútik (dečji kutak), Poľnohospodárske rozhľady (aktuelnosti u poljoprivredi, izlazi dvaput mesečno), Obzory (kultura i nauka) i Mozaika (magazin). Važno je naveti i to da se osnivačka prava nad Novinsko-izdavačkom ustanovom „Hlas ljudu” 2004. godine prenose na Nacionalni savet Slovaka.
Za oblast informisanja slovačke nacionane manjine, u okviru Nacionalnog saveta funkcioniše Odbor za informisanje. U prošlosti predsednici ovog Odbora su bili Juraj Bartoš, Samuel Žiak, Milina Florianova i Ana Jaškova. Već u januaru 2019. formiran je novi sastav ovog Odbora na čelu sa Anom Horvatovom (predsednica, inače nekad jezička lektorka u Hlasu ljudu) i Miloslavom Hrćanom (podpredsednik, inače glavni i odgovorni urednik RTV Opštine Kovačica). Na samom početku, indikativno je bilo to što je novi sastav Odbora za informisanje svoju prvu sednicu održao – bez prisustva medija.
Novinsko-izdavačka ustanova „Hlas ljudu” ima svoj Upravni odbor. U junu prošle godine formiran je novi sastav UO na čelo kojeg je došao Miloslav Hrćan. Već na prvoj sednici je pročitana lista zamerki koje postoje na rad direktora ustanove Samuela Žiaka i isti je zamoljen da sam preda ostavku. Dakle, na čelu Novinsko-izdavačke ustanove „Hlas ljudu” je dugo godina bio Samuel Žiak, ovaj nije bio voljan da sam podnese ostavku pa su novom Upravnom odboru bile potrebne još četiri sednice – na kojima je pored ostalog menjan i statut, i to recimo baš u smislu zahteva da se na funkcije mogu birati i ljudi koji uopšte ne dolaze iz medijske sfere (nemaju iskustva u novinarstvu) – da bi konačno, na petoj sednici, bio imenovan novi vršilac dužnosti direktora Novinsko-izdavačke ustanove „Hlas ljudu” Ana Huđanova (profesorka slovačkog jezika iz Gložana). I kod smene prošlog i kod izbora novog rukovodioca predstavnici zaposlenih u ustanovi – koji su i najbolje upućeni u celu problematiku – bili su uzdržani.
Poslednji pravi urednik informativno-političkog nedeljnika vojvođanskih Slovaka Hlas ljudu (Hlas ľudu) je bila Vladimira Dorčova Valtner koja je ostavku na ovu funkciju dala još 2017. godine. Usledio je duži period kada niko nije hteo da se lati ovog posla, najverovatnije zbog izostanka volje da se novinarski integritet podređuje političkim interesima, na konkurse za urednika ovog časopisa se niko nije javljao pa je silom prilika vršilac dužnosti urednika bio dugogodišnji novinar časopisa Stevan Lenhart. Iako je bio veoma uspešan vršilac dužnosti, ovo stanje ipak nije moglo da traje u nedogled pa je u septembru 2019. Upravni odbor konačno doveo novog urednika – na poziciju urednika Hlasa ljudu dolazi režiser iz Stare Pazove Miroslav Benka. Ali i on je samo vršilac dužnosti, i sada, u martu 2020, i on je u v.d. stanju duže nege što bi trebalo…
Ipak, posle punih šest meseci promene su više nego vidljive. Već je prvi broj po postavljanju novog urednika (40/4875, izašao baš 5. oktobra ali 2019.) iznenadio čitaoce velikom fotografijom Aleksandra Vučića sa Donaldom Trampom na celoj drugoj strani časopisa. U narednim brojevima časopisa pojavljuju se i tekstovi koji nisu pisani rukom novinara nego su samo „pripremljeni”, pri čemu se misli ili na prevod neke vrste promotivnog materijala SNS ili na tekst sastavljen na osnovu drugih tekstova ili vesti sa drugih izvora (npr. Služba predsednika Srbije za saradnju sa medijima, Tanjug, Blic). Sa novim Upravnim odborom i uprkos tome što su i direktorka i glavni urednik u v. d. statusu, do sada je uglavnom zaokruženo preuzimanje Novinsko-izdavačke ustanove „Hlas ljudu”. Za relativno kratko vreme, informativno-politički nedeljnik vojvođanskih Slovaka Hlas ljudu (Hlas ľudu) je od malog, skromnog, umerenog i koliko-toliko objektivnog časopisa koji sa uspehom prati jednu malu nacionalnu zajednicu, postao glasilo koje – pored ostalog – služi i za promociju predsednika države, popularisanje vladajuće stranke i njenih trabanata iz redova Slovaka u Srbiji.
Slovaci u Vojvodini ubrzano nestaju, veliki je strah od popisa sledeće godine koji će verovatno konstatovati da ih je još manje, ovaj put manje od 50.000. Ono što treba i može da koliko-toliko sačuva značajnije prisustvo Slovaka u Vojvodini jesu njihove prosvetne, kulturno-umetničke i medijske institucije, a kao što se na primeru Novinsko-izdavačke ustanove Hlas ljudu vidi, sa novim sastavom Nacionalnog saveta Slovaka ide se na njihovu demontažu, na njihovo obesmišljavanje i svođenje na što manju i beznačajniju meru. Ako recimo od medija tražimo objektivnost to znači da časopis ne treba da bude pamflet jedne – vladajuće – stranke. Ako od medija tražimo da podstiču i podržavaju diksusiju to znači da časopis treba da bude otvoren i za ljude koji imaju drukčije ili čak suprotno i kritičko mišljenje. Ako tražimo od medija da postavljaju pitanja i ispituju društvenu stvarnost, onda časopis Hlas ljudu treba da se pita šta se sa Slovacima ovde dešava, zašto naši ljudi masovno odlaze odavde, zašto u skoro svim slovačkim sredinama opozicija ne učestvuje u radu lokalnih parlamenata, kako to da više nema Slovaka na funkcijama predsednika opština (npr. Kovačica ili Bački Petrovac), šta da se radi da se neke stvari stvarno promene? Ne treba biti mnogo pametan pa da se uvidi da je upravo vladajuća stranka značajan deo navedenih problema, te da je potpuni izostanak preispitivanja politike vladajuće stranke zapravo glavni razlog demontaže ustanove koje bi trebalo da se bavi ovim pitanjima. Ovako, oterani u rezignaciju, novinari se od jutra do sutra mogu baviti spoljnom politikom, izveštavanjem sa sve bizarnijih sednica lokalnih parlamenata (koji npr. za petnaestak minuta odrade po tridesetak tačaka dnevnog reda), izveštavanjem sa kulturno-umetničkih i folklornih manifestacija, te sa raznih kobasicijada i tortijada, ali sve to je samo siguran put u potpunu irelevantnost informativno-političkog nedeljnika vojvođanskih Slovaka Hlas ljudu (Hlas ľudu).
Sajt Hlas ljudu
na slovačkom jeziku – https://hl.rs/
na srpskom jeziku https://hl.rs/sr/