Ljudi se kod nas prečesto odlikuju veoma slabim pamćenjem, ali nekada, neka dešavanja su tako strašna i tako upečatljiva da ih se sećamo još dugo, dugo nakon što se vatre ugase, talasi umire i svi potresi utihnu. Recimo, mi što imamo slonovsko pamćenje još uvek se sećamo dolaska naprednjaka na vlast u našem mestu. Sećamo se kao da je to bilo juče, a bilo je to 29. oktobra 2015. godine – bio je četvrtak, i tog dana je SNS konačno došao na vlast u Kovačici. Dakle, ovog oktobra ćemo obeležiti pet godina otkako našom malom južnobanatskom opštinom vladaju naprednjaci i njihovi trabanti. Pošto je zbog pandemije koronavirusa, pa je za ozbiljnije države i za ozbiljnija društva ova godina već izgubljena, možemo već sada – šest meseci ranije – da otprilike svedemo račune o petogodišnjoj vlasti bržih, jačih i boljih u Kovačici. Ali, hajde, krenimo od početka…
Elem, na lokalnim izborima koji su održani na proleće sada nepojmljivo daleke 2012. pobedu je u Kovačici po ko zna koji put odnela Demokratska stranka na čelu sa tadašnjim predsednikom opštine Miroslavom Krišanom, dok je lokalni SNS je u tadašnjoj skupštini opštine dobio samo sedam od 39 odbornika. Ali, avaj, te iste 2012. desilo se to da je na predsedničkim izborima dotadašnjeg predsednika Borisa Tadića (DS) porazio danas skrajnuti i već pomalo zaboravljeni Tomislav Nikolić (SNS). Ta promena je tada bila kao pad one prve domine, prve domine koja će oboriti onu drugu, druga će oboriti treću… Na kraju – i u prilično kratkom roku – SNS je preuzeo apsolutnu vlast, od one najviše, pa sve niže i niže, sve do one najniže, uključujući mesne zajednice! Tri godine kasnije – dakle u predvečerje novih lokalnih izbora, koji su dolazili na red sledeće godine – tek je manji broj opština još uvek odolevao tada aktuelnoj prekompoziciji i upodobljavanju vlasti. Redom je na lokalu – u početku polako, ali sigurno a posle vratolomno i bezobzirno – dolazilo do tzv. prekompozicije. Tamo gde nije pobedio, SNS je dolazio na vlast tako što bi među ostalim strankama, grupama građana i viđenijim pojedincima dolazilo do naglog preumljenja i napuštanja tabora vezanog za DS i prelaženja u tabor pod okriljem SNS. Milom ili silom, ljudi su svojevoljno ili pod raznim vrstama pritisaka „prepoznavali” politiku Aleksandra Vučića i pristupali su nekoj vrsti saradnje sa strankom koja je čvrstom rukom preuzimala sve dizgine vlasti u Srbiji – od republičkog nivoa pa sve do nivoa mesnih zajednica, udruženja, društava, klubova…
U Kovačici to nije išlo tako lako i ova opština je odolevala pune tri i po godine. Dakle DS je vlast u Kovačici izgubila tek oko pola godine pre isteka mandata… Celo to vreme je SNS, sa samo sedam svojih odbornika, ipak nekako, mic po mic, nalazio slabe tačke – recimo, preuzimanjem raznih lokalnih udruženja – ali nije uspevao da okupi dovoljan broj odbornika za preuzimanje vlasti u opštini. Ono što je SNS-u u jednom momentu dalo krila, bili su veoma uspešni protesti građana protiv predložene izgradnje fabrike za preradu otpada „Yunirisk” davne 2013. godine. Protesti su doveli prvo do referenduma (koji je propao), a posle do izmena u planiranju industrijske zone u Kovačici što je efektivno na duže vreme skinulo priču o izgradnji „Yuniriskove” fabrike u Kovačici sa dnevnog reda. Ali, na kraju, ni to nije pomoglo SNS-u da se tada dočepa vlasti…
Pa, šta je onda pomoglo? Šta je konačno dovelo SNS na vlast u Kovačici?
Pomogao je LDP i pomogli su preletači iz same DS.
Kovačički odbor SNS je dakle pošao od najmanjeg i najslabijeg dela tadašnje vladajuće koalicije – od LDP-a i nekih manje važnih lokalnih grupa građana. Bila je to već 2015. i LDP je svuda po Srbiji već dobrano bio na putu prema đubrištu istorije. A u Kovačici, ostaci LDP-a uhvatili su poslednji voz za kakvu-takvu relevantnost na lokalnoj političkoj sceni i – svesni da im je ovo možda i poslednja prilika za ozbiljno bavljenje politikom – rešili su da se kako god mogu okoriste. I – lokalni LDP prelazi u tabor SNS-a. S druge strane, grupe građana su i ovde bile takve da su dolazile i prolazile, a da su retko ostavljale većeg traga. Tako je i tada nekoliko odbornika u Skupštini opštine Kovačica predstavljalo neke opskurne i danas sasvim zaboravljene grupe građana, koje je kao takve bilo veoma lako izmanipulisati i naterati u novu većinu, s time što je upravo iz redova jedne od tih grupa građana i nađen pogodan kandidat za novog predsednika opštine Kovačica! Naravno, ovaj je već u danu glasanja i zvanično prešao u SNS, nemoćan da sam sa svojom GG ozbiljnije vodi neku svoju politiku. Danas, bespredmetno je i pitati se da li se iko seća Jana Husarika (GG „Zelena jabuka”) koji je tada – pod patronatom SNS – postao predsednik Opštine Kovačica.
Onda se prešlo na razbijanje koalicije oko DS tako što je na odbornike lokalnih odbora SVM i SPS uticano sa samog vrha stranaka da uskrate vernost DS-u u korist vernosti SNS-u. To se tada ipak izjalovilo. U danu glasanja lokalni SVM se raspao, a njihov odbornik je prešao u LDP. Za razliku od tog čoveka, članstvo lokalnog SVM-a je bilo protiv saradnje sa SNS. Sa druge strane, odbornik SPS-a je ostao veran koaliciji sa DS-om i pričalo se da je zbog toga izbačen iz SPS-a, iako je bio jedan od osnivača OO SPS. Uz sve to, celo vreme od dolaska SNS na vlast trajao je progon funkcionera DS širom Srbije, a među njima i progon predsednika opštine Kovačica Miroslava Krišana koji je u to vreme hapšen i zatvaran. Oslobođen je posle nekoliko meseci, a kao što je to bio slučaj sa velikom većinom ostalih funkcionera DS, i za ovaj slučaj se sumnja da je bio u pitanju najobičniji politički progon.
I na kraju, kada je možda nekima postajalo jasno da se brod možda već ljulja – krenulo se i sa prelaskom ljudi iz DS u SNS. I sve to, naravno, jako puno govori i o tadašnjem lokalnom odboru DS. Dakle, uplašeni ili ucenjeni, neki funkcioneri, aktivisti i članovi DS „prepoznaju politiku” i prelaze u SNS-ov tabor. Bila je tu i jedna kratka epizoda sa formiranjem lokalnog odbora stranke SDS Borisa Tadića za šta se pokazalo da je za mnoge od njenih članova zapravo bila samo prelazna faza između ćlanstva u DS i prelaska u SNS. Ko zna da li je centrala SDS uopšte znala da imaju odbor u Kovačici… Mnogi od njih će se kasnije pravdati na sve načine, ali jasno je da su „preleteli” u jednoj relativno maloj sredini, sredini u kojoj se svi poznaju i gde ljudi koliko-toliko pamte šta je ko radio i kako se ko poneo. Iz svega ovoga kovačički DS je izašao prilično osakaćen ali živ, ova stranka je i danas stožer opozicije u Kovačici.
Elem, kada je većina bila osigurana, krenulo se u odvođenje odbornika nove većine u višednevni karantin. Jer ko bolje od SNS-a zna, koliko su ljudi kvarljiva roba? Iz straha da nekome – ne daj bože – ne proradi savest u danima pre glasanja, odbornici nove većine su odvedeni u nepoznatom pravcu i onemogućen im je kontakt sa svima koji mogu da utiču na njihovu odluku. Celo to vreme svi ti ljudi izostaju sa posla… Celo ovo zamešateljstvo sa preuzimanjem vlasti se završilo jednom uistinu odvratnom procesijom. Posle „svečanog” ulaska odbornika u salu Skupštine opštine (svi odbornici nove većine su išli tj. sprovođeni su Kovačicom u koloni dva po dva, dok su putem išla kola sa srpskom trbojkom kao u rat da se ide) prešlo se na „tajno glasanje”, pri čemu je svaki odbornik nove većine glasački listić popunio na kolenu predsednika OO SNS i ritualno je morao da pokaže svoj listić odbornicima Skupštine opštine Kovačica. Ovakvo ljudsko poniženje svakog od odbornika nove većine nije viđeno u političkom životu Kovačice, a možda ni u političkom životu Srbije.
I to je bio kraj, SNS je tada preuzeo vlast koju je bez većih problema i sasvim ubedljivo potvrdio već na prvim sledećim lokalnim izborima i ta stranka u Kovačici evo vlada i dan-danas…
Prolazi im tek peta godina. Ko preživi, pričaće!
(U sledećem nastavku: Izgubljeno vreme)