Prvi deo reagovanja možete pročitati ovde.
7. KLEVETNICI NAVODE, I STAVLJAJU POD NAVODNIKE DA SAM GRAĐANIMA VIŠE PRIČAO O SVOJOJ TZV. „MISIJI” VOŽNJE BICIKLA, NAVODNO PO SVETU, NEGO ŠTO SAM OČITAVAO VODOMERE – NOTORNA LAŽ. O tome mogu reći, da ko drugoga rado kalja, sam obično malo valja. Ta kleveta takođe nema osnova, jer sam za svoje sportske rezultate dobijao priznanja u znak promovisanja sporta, zdravog načina života i pronošenja imena Srbije širom Evrope. Kao dokument tom navodu svi koji ne veruju neka pogledaju moj sajt dusanmilojkov.in.rs ili Facebook stranicu. Što se tiče te klevete, da sam više govorio strankama o putovanjima biciklom, nego što sam očitavao vodomere izjavljujem da je i to notorna laž, i da mogu sakupiti hiljade potpisa koji potvrđuju da nikom nisam ni reč rekao ukoliko me nije pitao. Inače, inkasantima se konstantno preti prijavama kritikama da ništa ne rade i da to što rade ne rade dobro. Jedva se čeka bilo koji razlog za kaznu, tako da se posao obavlja pod svakodnevnom presijom. Svaki inkasant mora da očita svoj reon za skraćeno vreme, da bi što pre, mimo Aneksa ugovora o radu usmenim putem bio prebačen u građevinsku operativu.
8. KLEVETNICI U PETICIJI NAVODE KAKO SU SE GRAĐANI SVAKODNEVNO ŽALILI NA NEOČITANE VODOMERE I NEPODELJENE RAČUNE – NOTORNA LAŽ.
1. Po pitanju žalbi građana ima mesta za diskusiju, ali samo u smeru komentara da su mnoge kuće prazne ili su vlasnici na poslu, zbog čega se ostavljaju obaveštenja da će inkasant doći sledećeg dana. Često se dešava da građani ne uzimaju za obavezu da budu u navedeno vreme kod kuće, niti da sami jave stanje, pa kada ih inkasant nađe kod kuće, mora da upiše stanje koje je zatekao. I kao po pravilu, kada se otkrije veća potrošnja vode, sve se pripisuje kao nerad inkasanta, pa vlasnici kuća pisanjem zahteva da ne žele da plate kaznenu vodu najčešće blate inkasante, a rukovodstvo JP „Kovinski komunalac” jedva čeka da kažnjava zaposlene. Ovaj moj navod svaki inkasant trebalo bi da potvrdi, ali nema hrabrosti – svakome se preti prijavom i slanjem u građevinsku operativu – na lopatu, zbog navodno nesavesnog rada. U mom slučaju jednom je tako blatio Zoran Grubić. Njemu je pukla cev iza kuće, a izjavio je da nikada nisam bio u njegovom dvorištu, što nije tačno. Sinovi su svedoci. Redovno je dobijao obaveštenja kada su vrata bila zaključana i nikada nije javio stanje. Rukovodilac inkasantske službe, Dragiša Stojsavljević (potpisnik kleveta) je uvidom u dokumentaciju pobio zahtev stranke pronalaskom svih obaveštenja, ali je na sudu izjavio kako sam nesavestan radnik baš u pomenutom primeru, čime je lagao gledajući me pravo u oči. Svedoci da sam u pravu, a ne Stojsavljević, trebalo bi da budu ostali inkasanti, ali kako rekoh, samo sležu ramenima, jer se plaše da stanu na moju stranu. Jedan mi je 16. aprila rekao da se ne ljutim ako mi se na ulici ne javi. Plaši se da ga neko ne vidi kako priča sa mnom. Isti je slučaj i sa koleginicom Nadom, koja čisti ulicu: „Dule, ako me vide da stojim sa tobom mogu da imam problema”.
2. Po pitanju nepodeljenijh računa nema mesta za neku veliku diskusiju. Računi se dele od kuće do kuće i svako dobija svoj račun u sanduče. Neretka je situacija da neki stanovnici nemaju sandučiće ili imaju, ali su vrata sa druge strane otvorena ili ih čak i nema. Tada je inkasant ponovo na tapeti. Zavlači račune u kapiju, stavlja ih na zid i pod kamen da ga vetar ne odnese… U svakoj takvoj kući rekao sam građanima da bi bilo dobro da postave sanduče, da ne bude posle kako nisu dobili račun. Retko ko je to učinio. Zbog toga se, ali ne toliko često, narod žali da nije dobio račun. Razlog je eto jasan. Zašto bi neki inkasant namerno bacio račune, ne vidim razlog, jer svako čuva svoje radno mesto. Navešću samo jedan od stotine primera gde sam rekao da se stavi poštansko sanduče. To se desilo u ulici 29. novembra. Gospođi Ivković sam rekao: „Kako ćemo da uđemo u Evropsku uniju ako nemamo sandučiće za poštu na vratima?” Već sutradan, njen sin Jugoslav Ivković – zaposlen u „Kovinskom Komunalcu” upravo na organizaciji rada inkasanata na poslovima očitavanja vodomera i podele računa napao me je pretnjom ispred svih inkasanata kako sam mu maltretirao majku i da ako se to ponovi imaću posla sa njim. Inače, i Jugoslav Ivković potpisnik je peticije da dobijem otkaz, jer i po njemu navodno brukam preduzeće.
9. KLEVETNICI TVRDE DA SAM SE KOD JEDNE ŽENE, KAŽU ŽENICE, NAVODNO UKOČIO, A DA NISAM NI PIPNUO POKLOPAC – NOTORNA LAŽ. Da to nije tačno postoji izjava gospođe Mirjane Truje i njenog komšije Jovana Ilića, koji me je odvezao u Dom zdravlja zbog toga što je sanitetsko vozilo bilo na putu za Pančevo. Igrom slučaja, injekciju koju sam primio pripremila je upravo supruga klevetnika i poslovođe inkasantske službe Dragiše Stojsavljevića – Snežana Stojsavljević. Gospođa Mira i gospodin Jovan dali su izjave zbog potrebe ostvarivanja povrede na radu, a i policajac je uzeo izjavu od mene u Domu zdravlja dok sam ležao na stolu.
10. DALJE TVRDE DA SAM OPERISAO KIČMU SAMO DA NE BIH RADIO. Ovakvu laž mogi izgovoriti samo ograničeni mozgovi. Ovo kažem, jer tvrdim, da je svaka krajnost rođena sestra ograničenosti. Ima li na svetu osobe koja bi operisala kičmeni stub da nije potrebno. Čak i oni koji po predlogu neurohirurga treba to da urade plaše se mogućih posledica. Na Uskrs 2015. godine retrovizorom me je zakačio vozač automobila, stao je i odvezao me u bolnicu. O tome postoji izveštaj o uviđaju policije i sva medicinska dokumentacija, u kojoj piše uzrok povrede. Ako klevetnici misle da sam operisao kičmu da ne bih radio, grdno se varaju i grdno lažu. Njihova želja je zaista čudna. Očigledno je da su tih četrdeset klevetnika protiv mene spremni da urade sve samo da mi se osvete za nešto što im nisam učinio. Ako jesam, spreman sam da platim kaznu. Ponašaju se isuviše slobodno u klevetama da bi imali nekakvu vrstu vlasti nadamnom. Očigledno je da su ovom i svim ostalim bezobraznim klevetama izgubili razum time i vlast nad sobom, dozvoljavjući da njima vlada Predrag Stojšin.