Prednovogodišnjeg 27. decembra bio sam žrtva pogrešne informacije da će zasedati odbornici kovinske Opštine. Zatičem uobičajenu živost ispred Centra za kulturu, gde se održavaju sednice lokalnog parlamenta. Poznanik, nekad i sam zverka, pita me: „Otkud ti ovde?”. Odgovaram da sam došao da vidim da li će Dragoslav Jeremić, dosadašnji v. d. direktora JP „Kovinski komunalac” dobiti poverenje odbornika da „činodejstvuje” sledeće četiri godine kao direktor. „E moj brajko, Jeremić je imenovan za direktora na jučerašnjoj sednici. A ovo danas je novogodišnji koktel za predstavnike javnog i političkog života”, kaže stari znanac i namignu mi.
Koji me moj natera da pičim iz Šumarka za Kovin ćorka radi, gunđam. I meni je grlo bilo suvo i bio sam rad da nabodem na čačkalicu užičku pršutu iz ovala, ali nisam dobio pozivnicu. Ali kao u onoj lovačkoj „terao zeca, a isterao vuka”, iza ćoška ulovim plen. Trofejne vrednosti. Vidim Oliveru Brašanac, nekadašnju radnicu „Komunalca”. Sa advokatom žuri u kovinsku „palatu pravde”. Tužila je bivšu firmu koja je odbila da je vrati na posao, uprkos pravosnažnoj i izvršnoj presudi. Onaj poznanik sa početka teksta kazaće mi: „Pitaj je da li je od JP ‘Kovinski komunalac’ dobila 25.000 evra”. Doduše, to nije pisalo u presudi, ali je pala nagodba o tome između nje i mudrog rukovodstva. Sve, valjda u nameri da ne pukne veća bruka. Kao da ova nije dovoljno velika.
„Da, dobila sam novac o kome govorite”, potvrđuje Olivera Brašanac. Dodaje da je podnela novu tužbu protiv odgovornih u „Komunalcu”. Kaže da je po pravosnažnoj i izvršnoj presudi naloženo da je vrate na posao. Kad se sa pojavila u firmi sa tim zahtevom, Dragoslav Jeremić, v. d. direktora uručio joj je novo rešenje o otkazu. Nova situacija proizvela je i novu tužbu, novo ćeranje što bi rekao glasoviti Matija Bećković.
Kao kec na jedanaest pojavi se rečeni Dragoslav Jeremić, taze diektor „Komunalca”, bez onog v. d. Vraća se sa koktela. Je l’ istina da je onolika lova isplaćena Oliveri Brašanac, pitamo. Jeste, otprilike toliko, otprilike u dinarima dva i po miliona. Kaže, to nije bilo za njegova vakta. A zašto opet otkaz? Jeremić odgovara da je po novoj sistematizaciji radnih mesta koju je uradio osnivač, dakle Opština, O. B. proglašena za tehnološki višak. Usput, dodaje da je podneta krivična prijava protiv NN lica. Njom valjda treba da se utvrdi ko je personalno odgovoran za nastalu štetu.
Držimo palčeve toj krivičnoj prijavi. Za te pare može da se kupi kamion tzv. putar. Doduše polovan, korišćen. Košta dva miliona dinara. Pride profilna dubinska kašika vredna 300.000 dinara. Ionako se postojeća tehnika, takođe kupljena polovna, kvari. Za 400.000 dinara može da se kupi i nova računarska tehnika, kompjuteri, skeneri… I da ostane još 100.000 dinara. Pravo je, dakle, da tih 25.000 evra plati imenom i prezimenom onaj iz „Komunalca” ko je odlučio da Oliveri Brašanac da nezakoniti otkaz. A iza nje je dugačak red. Još neki su presavili tabak i tužili firmu jer su nezakonito otpušteni. Neke tužbe su stigle i do Apelacionog suda, pošto je „Kovinski komunalac” uložio žalbe na presude u korist tužilaca.”
Eto tek toliko da građani, korisnici usluga ovog preduzeća, znaju kako se arče pare. Valjda i njihove. Doduše, Jeremić kaže da „Komunalac” posluje pozitivno. Ne pomaže ga osnivač iz budžeta. Lepo je to. Ali toliko koliko je isplaćeno oštećenoj radnici , dakle, 25.000 evra košta stan od 50 kvadrata u centru Kovina. Za drmatore u „Komunalcu” sitnica, za sirotinju u ovoj južnobanatskoj opštini krupnica. Pa, molim lepo, drmatori pare na sunce. Prevrnite džepove i nadoknadite rupu u kasi „Komunalca”.