Kovinski komunalac’ ne liči više na preduzeće koje je postojalo pre Blagoja Bogdanovića, predsednika Nadzornog odbora i Predraga Stojšina, tehničkog direktora. Hijerarhija je poremećena, ne zna se gde su i kod koga angažovani radnici u radno vreme. Zaposleni su u strahu. A svi se ponašamo kao da se ništa ne dešava. Tzv. rukovodioci ne znaju svoj posao. Neki od njih imaju sumnjive diplome, sa nepotrebnom strukom. Zato mislim da je preduzeće u istom stanju kao i deponije kojima gazdujemo. U poodmakloj fazi raspadanja.”
Piše ovo u pismu Jovana Buljugića, rukovodioca Službe za opšte i pravne poslove, Blagoju Bogdanoviću, predsedniku Nadzornog odbora. Njegov potpisnik nam je rekao da je ono izjašnjenje na odgovor Bogdanovića, a povodom njegovog prethodnog pisma predsedniku Nadzornog odbora. U njemu, Buljugić ukazuje na spregu Bogdanovića sa Stojšinom, na štetu „Komunalca”. Na seriju nezakonitih otkaza. O ovome, kao i Bogdanovićevom odbacivanju ovakvih navoda, čitaoci se mogu upoznati u tekstu „Kovinski komunalac” ponovo dreši kesu – na redu Olgica Poštić, objavljenom 14. avgusta u rubrici Kovin Si Ti.
Dosadašnja prepiska „na visokom nivou” može se, delom, nazvati i razmenom „niskih udaraca”. To neće biti predmet ovog članka, jednog od niza u serijalu čiji je cilj da javnosti ukaže na štetu koju javno preduzeće trpi zbog nezakonitih postupaka i ignorancije osnivača da ovome stane na put. U Buljugićevom odgovoru na odgovor Bogdanovića od 19. avgusta u koji smo imali uvid, rukovodilac Pravne službe piše da je pre četiri meseca upozorio prvog čoveka nadzornog organa „da je direktor preduzeća Dragoslav Jeremić, koji je po Zakonu odgovoran za zakonitost poslovanja, a ne Blagoje Bogdanović i Predrag Stojšin”. Upozorava da je najviše jedna trećina ovlašćenja u nadležnosti Nadzornog odbora. Preostali deo u rukama direktora. Uprkos tome Bogdanović „meša karte” i zloupotrebljava položaj i iznosi stavove o pitanjima iz Jeremićeve nadležnosti.
Buljugić svoje tvrdnje potkrepljuje primerima koji, po njemu, dokazuju tezu da je sadašnji predsednik Nadzornog odbora u poslednjih četvrt veka, kao nosilac raznih funkcija i ovlašćenja, zloupotrebljavao položaj. Pa tako podseća da je početkom oktobra 1996. godine „ugovorom, koji se ne poziva ni na jednu oodluku ovlašćenog organa, lično dao, bez naknade, tadašnjem PTP ‘Konveks’ iz Beograda prostor za izgradnju Baždarnice, s tim da će se: Raspodela dobiti vršiti na bazi učešća u izgradnji Baždarnice, odnosno na dva jednaka dela, ali da on (Buljugić, prim. nov) nema saznanja kako je i kome ta dobit deljenja, iako je Bogdanovićeva veza sa navedenim preduzećem opšte poznata činjenica”. Podseća i da je ovaj na prvoj sednici Nadzornog odbora kojom je predsedavao, odlučio da „Komunalac” o svom trošku sanira i okreči fasadu zgrade Baždarnice (koja je sada u javnoj svojini, pa „Komunalac” ne može više biti ni zakupodavac) i pita Bogdanovića u čijem interesu je to urađeno.
Buljugić podseća i na istorijat osnivanja i izgradnje toplane i kaže da je prošlo 15 godina od tada i da je „krajnje vreme da građani Kovina konačno vide dokaze ko je i na koji način uzrokovao problem, da je previše ljudi izgubilo dragocenu energiju (koja je mogla biti upotrebljena u interesu građana) ali da je Blagoje Bogdanović ‘posao’ odradio tako da nema rešenja u interesu opštine Kovin”.
Prvi čovek Pravne službe „Komunalca” podseća javnost da je Bogdanović kao predsednik Ppštine (smišljeno iskoristivši vakuum kada Skupština nije funkcionisala), u maju 2005. godine potpisao ugovor o saradnji sa dve slovačke firme „sa ciljem zajedničkog osnivanja društva za snabdevanje Kovina energijama…” Po slovu tog ugovora predviđeno je bilo da će vrednost nenovčanog uloga grada iznositi 50 odsto imovine društva, a da će druga dva učesnika učestvovati sa po 25 odsto. Iste godine, nepuna dva meseca kasnije , Bogdanović u istoj ulozi prvog čoveka grada, na sednici Upravnog odbora JP „Kovinski komunalac”, prilikom razmatranja Predloga ugovora o osnivanju mešovitog preduzeća ( reč je o drugoj verziji, prim. nov), u odgovoru na pitanje člana Upravnog odbora ko je predložio da odnos bude promenjen, na 49 odsto prema 51, odgovara: „ako pređe 50 odsto ne mora da se raspisuje tender za nabavku”.
Na krilima SPS i repu SNS
U oštro intoniranom odeljku odgovora Bogdanoviću, rukovodilac Pravne službe „Komunalca” podseća na njegovu funkcionersku i političku prošlost i piše kako je sadašnji predsednik Nadzornog odbora „zaseo na narodnu grbaču. Prisvajao sve što mu ne pripada. Razbacivao se sa narodnim novcem. Smatrajući da ima pravo da radi šta i kako mu se prohte. Da zida i ruši… da se bahati, preti, vređa…” I to sve počev od kada je „sa skorenivačkih pustara poleteo na krilima SPS”, pa sve do sada, kad je završio na repu SNS.
Buljugić kategorički tvrdi da ni onda a ni sad nije bila predviđena javna nabavka, odnosno tender, za osnivanje javnog preduzeća. Tako je, kaže on, Bogdanović slagao Upravni odbor i doveo ga u zabludu. A bila je reč o odluci od velikog značaja za poslovanje preduzeća. Buljugić na koncu zaključuje, kako je ovde reč o krivičnom delu.