Početak priče se dešava u ekspozituri državne banke u Kovinu. Jedna baka stala je pred šalter i zatražila da podigne crkavicu od penzije. „Pa, bako, bako vi nemate para na računu. Sve ste podigli”, odgovorila je bankarka. „Kako podigla? Nisam ‘ćeri. Vodim računa o svakom dinaru. Trebaju mi pare da platim struju, da kupim dve-tri jabuke, malko mesa… meni malo treba, tek da zadovoljim dušicu”. „Žao mi je gospođo, ali evo, ovde su dokazi da ste vi uz potpis podigli novac”. „Nisam, nisam, ubio me bog…”, zakukala je penzionerka.
Temperatura pred šalterom je rasla, a baki je skočio pritisak do crvene linije. Došao je i šef ekspoziture. Uveo baku u kancelariju. Čuo njenu priču i sproveo internu istragu. Istraga je otkrila da je jedna službenica falsifikovala potpis ove vlasnice računa i podigla novac. Kako je to predviđeno internim pravilima, slučaj je prijavljen nadležnima u banci. Prijava je poslata i policiji. Sa razlogom. Reč je o krivičnom delu falsifikata. U stvari, dva krivična dela. Lopovluk uz pomoć falsifikovanog potpisa klijenta banke.
Da. Tako kaže Zakon. Ali njegova primena je rastegljiva kategorija. Mož’ da bidne lopovluk i falsifikat, ali i ne mora. Pogotovu, kad iza ovoga stane vladajuća stranka. Neki unutrašnji glas javio je dotičnoj službenici da ne mora da bidne da je drpila lovu starici, ako se učlani u Srpsku naprednu stranku. I učlanila se. Onako đuture, sve sa članovima porodice. Ona, muž i sin. I ne samo da je pomilovana za lopovluk i falsifikat, nego je iz kovinske ekspoziture premeštena u filijalu banke u Pančevu. Bogami na drugo ili treće mesto u hijerarhiji.
Sa te pozicije prisustvovala je predaji veće količine stranog novca klijentu kome je isteklo oročenje na deviznom računu. Njen pogled neprestano je bio uperen u najlon kesu sa novcem. Izgledalo je, kako umemo da kažemo u kolokvijalnom govoru „lova do krova”. Saznala je broj njegovog mobilnog telefona. I onda počela da šalje dramatične, plačljive poruke… Treba mi četiri hiljade evra. Hitno. Inače, umirem. Sutra me čeka rizična operacija. Ako ne uplatim taj novac gotovo je sa mnom… Kleknuću pred vama, molim pomozite mi… Jedna patetična poruka. Dve, tri… Onda je vlasnik računa prijavio slučaj banci. Tamo mu je rečeno, ono što je znao, da je službenica prekršila bankarski kodeks. I da bi za to morala da bude kažnjena.
Mož’ da bidne, ali ne mora. Pogotovu kad srce ove „junakinje” greje članska karta Srpske napredne stranke. Na kraju ove glose o tome kako se isplati krasti i falsifikovati, i uz to napredovati, uz pomoć SNS i naravoučenije – samo naivni veruju da su krađa novca, falsifikat službene isprave i zloupotreba službenog položaja krivična dela.