Sutra mi obavezno vrati osam dopisa koje sam ti juče uredno predao jer mi dolaze drugi novinari. Interesantno je da si, iako umoran, zapisao svaku reč koju ti je Dumić izdiktirao telefonom, a da nisi preneo ono najvažnije. Da je isti svojim nečinjenjem naneo milionsku štetu zgradi i stanarima. Takođe, proveri kod tvog prijatelja Ace (Aleksandar Milenković, šef ekspoziture Poštanske štedionice u Kovinu, nap. novinara), šta sam tražio i uradio u banci. Za sada imamo 23 potpisa stanara za krivično gonjenje kako Dumića, tako i njegovog kriminalnog Upravnog odbora”. Ovako glasi poruka koju sam dobio 21. juna u 17 i 32 sati, od Đurice Gligorijeva, po rešenju Opštinske uprave novoimenovanog upravnika Stambene zajednice, zgrade u Ulici Sonje Marinković broj 6 u Kovinu. Poruka je poslata istog dana kad je na sajtu Pančevo Si Ti, u rubrici „Kovin Si Ti”, objavljen tekst naslovljen sa „Đurica Gligorijev – od ‘pokojnika’ do ‘pukovnika’”.
U poruci je masnim slovima podvučeno, između ostalog, „sutra” i „novinari”. To je trebalo, valjda, da znači da se ne šalim glavom ako ne vratim o roku traženu dokumentaciju. U četvrtak, 20. juna, kad mi je ustupio papire Gligorijev, nije tražio da mu ih vratim. Kako sam rešio da „sveti vikend” provedem bez odlaska u Kovin, tamo i ovamo, nekih pedesetak kilometara, ignorisao sam ultimatum „pukovnika”. Ali u nedelju, 23. juna, Gligorijev žrtvuje svoj i moj nedeljni mir i ponavlja zapoved. I još dodaje da su „stanari ogorčeni mojim pisanjem”. Odgovaram da to napišu reagujući na tekst. Kažem da očekujem i njegov komentar. Gligorijev to odbija. Onda ja kažem „E, pa baš me briga…” „A, znači tebe boli k…”, kaže on. Prekidam vezu. Pitam se koji, bre, novinari, kad od 2014. posle požara u podrumu „Lepe Brene”, pa sve do dana današnjih, samo je moja malenkost napisala dvadesetak tekstova na sajtu Moja Vest i Pančevo Si Ti. Ostali, koliko znam, ni slova. Ni lokalci, ni regionalni žurnalisti, ni oni od nacionalnog kalibra. Pa ni piskarala-abonenti sa budžetskih jasli. Ali šta znam. Možda se u Kovin letećim tanjirom spustio specijalni izveštač sa planete retarda.
Utorak, 25 juna. Javka. „Novinar, dođi na skupštinu u četvrtak. Upravnik će govoriti o blokadi računa stambene zajednice, angažovanju advokata i podnošenju prijave protiv bivšeg upravnika…” Baš fino, kažem ja sebi. Da čujem šta će mi reći „ogorčeni stanari” i da pozdravim kolege sa planete izgubljene u kosmosu. Stižem pre 19 sati, za kad je zakazan sastanak. Ispred zgrade na „klupi plača” sede stari i bolesni stanari… invalidi. Govore kako danima ne mogu da koriste lift. Kad je u kvaru. Neko treba da ih nosi na krkače da bi primili terapiju. Utom se pojavljuje čovek užagrenih očiju. Seva pogledom. Vidi kameru na mom ramenu. „A ti si taj novinar! Šta ćeš ovde. Ovo je privatna stvar…” viče. Dobijam bubotke u leđa. Čujem šapat „znate on je to i to… Ne slušajte ga.”
Ovo mahnitanje tek je uvod u predstavu „Luda kuća” u koju će se pretvoriti skupština stambene zajednice. Ulazim u podrumsku prostoriju, gde se žučno svađaju pristalice Georgijeva i Dumića. Najavljujem se Gligorijevu, a on odsečnim gestom pokazuje da sam nepoželjan na sastanku. Ponavljam zahtev. Opet dobijam negativan odgovor. Dok sam izlazio pogledom tražim podršku članova stambene zajednice. Oni glasanjem treba da odluče o prisustvu novinara. Znam neke od njih. Razložni i pristojni ljudi. Ni oni ne reaguju na samovolju Gligorijeva. A skupštinare sam hteo da pitam zašto su „ogorčeni” tekstovima na sajtu Pančevo Si Ti. Zastajem kod vrata u nadi da će neko da kaže „Ama ljudi čekajte… Nije ovaj sastanak vojna tajna.” Šipak. Za mnom onaj histerik koji me je dočekao ispred zgrade trijumfaliistički viče „Napolje! Napolje!”
Zastajem ispred ulaza u prostoriju, srećem grozd stanara za koje nema mesta unutra. Psovke. Pretnje. Zaletanje jednih na druge. Očito vatra duga od blizu dva miliona dinara po sudskoj presudi, koji stanari treba da isplate izvođaču radova posle požara 2014. godine, stigla je do novčanika. Zapalila sukobe. Jedni optužuju Dumića za štetu, drugi Gligorijeva. Opet me neko muva u leđa. „Ljuti su, jer hoćeš da ih slikaš”. Sjajna zamena teza kako vole da kažu političari.
Na izlazu iz zgrade zaustavlja me jedan stanar. Rekao bih glas razuma. Zamolio me je da ostanem posle završetka ove verbalne makljaže. Neka se čovek zove XY. Nada se da će advokat koji je i do sad zastupao stanarsku samoupravu u sudskom sporu povodom tužbe Dragana Pavlovića, vlasnika firme izvođača radova, naći neki pravni lek da sud stornira svoju odluku. Da zatraži reviziju ovog slučaja koji se pretvorio u kovinski rašomon.
Rašomonijadi doprinose, izgleda, i sudovi. Preda mnom su sudski spisi. Stotine stranica, u četiri toma. Knjižurina kao Tolstojev roman „Rat i mir”. Posle prve izgubljene presude protiv stanarske samouprave, Dragan Pavlović, vlasnik firme „Ekogradnja-Projekt” mi je rekao:„Da, izgubio sam, ali ću sto puta tužiti”. Tri puta Pavlović je izvisio kao tužilac. Privredni apelacioni sud Beograd potvrdio je presude Privrednog suda u Pančevu kojima se odbija njegova tužba protiv „Lepe Brene”. E, ali 12. marta ove godine Privredni sud u Pančevu objavljuje javno presudu u pravnoj stvari tužioca „Projektgradnja-Konstrukt” doo Kovin protiv tuženog Stambena zajednica u UIici Sonje Marinković broj 6 u Kovinu… kojom se tuženoj strani nalaže da tužiocu isplati blizu dva miliona dinara. Osnovni dug plus kamate.
Dugovanja se odnose na vrednost naknadno izvedenih radova na sanaciji podruma posle požara, o čemu je napravljen aneks ugovora. Sud je našao da je tužilac ukazao investitoru koga je predstavljao Đurica Gligorijev, tadašnji predsednik Skupštine stanara, da se pojavila potreba za nepredviđene radove i da je on dao saglasnost da se izvedu svi nepredviđeni radovi. I u tom smislu, kao predstavnik tuženog, potpisao građevinske dnevnike. Dana 12. juna 2014. godine Sud utvrđuje „da su radovi završeni i da je izvršena primopredaja, što je konstatovano kroz građevinski dnevnik koji je takođe potpisao tuženi… Kako je članom 7 Aneksa br. 1 ugovora navedeno da će naručilac potpisati aneks, kad se kroz list građevinskog dnevnika konstatuje da su radovi izvršeni, odnosno najkasnije kada potpiše obračunske listove građevinske knjige, a nesporno je da je tuženi iste potpisao i da je izvršena primopredaja radova, sud je stanovišta da je Aneks br. 1 Ugovora o izvođenju radova zaključen”.
I još. „Sud je imao u vidu da je podneskom od 14. decembra 2018. godine sadašnji upravnik tuženog (Radojko Dumić, napomena novinara) naveo da mu nije poznato da li postoji Odluka Skupštine zgrade ili pisana saglasnost stanara o prihvatanju ponude tužioca (Dragana Pavlovića napomena novinara), jer mu prethodni predstavnik tuženog, tadašnji predsednik Skupštine stanara Gligorijev Đurica nije predao celokupnu dokumentaciju zgrade, usled čega je vođen i upravni spor. Međutim, tuženi je kao nesporno na ročištu održanom dana 2. novembra 2018. potvrdio da su radovi izvršeni, da je građevinski dnevnik i obračunske listove građevinske knjige potpisao tadašnji predsednik skupštine stanara i iste overio pečatom tuženog i da su podrumske prostorije u funkciji, ali da ne zna da li su radovi u ugovorenoj količini i kvalitetu preduzeti, s obzirom na to da je za upravnika stambene zajednice izabran decembra 2017. godine. Imajući u vidu navedeno, sud je stanovišta da je Aneks ugovora između tužioca i tuženog zaključen. I odlučio da tuženi duguje novac na ime tih radova plus kamatu”. Uh! Kakve rečenice. Kakav zamorni rečnik.
E sad: O ovoj presudi Dumić obaveštava stanare 11. maja ove godine. Znači tri meseca kasnije po njenom donošenju. Ne koristi pravo žalbe u roku od osam dana. U saopštenju stoji da je na osnovu presude suda stambena zajednica obavezna da plati štetu firmi „Projektogradnja-Konstrukt”. I to na ime osnovnog duga 1.142.741,60 dinara i 709.834,00 dinara zakonske zatezne kamate, što je ukupno 1.852.575,60 dinara. Dumić naglašava da se „dug odnosi za naknadne i nepotrebne radove u podrumu, ugovorene i izvedene bez odluke nadležnog organa”, pa je „naneta ogromna šteta stambenoj zajednici”.
Ovo je bilo okidač za eksploziju gneva dela stanara. Kažu, zašto nas upravnik nije obavestio odmah po dobijanju presude. Zašto nije iskoristio pravo žalbe? Sumnjaju da je u pitanju dogovor između njega i Pavlovića. Kako jedan od njih kaže „da podele posle lovu”. Gligorijev nema sumnju da je reč o Dumićevoj nameri da ojadi stanare, a da Pavloviću „omogući veliku protivpravnu imovinsku korist”. U nedelju, 23. juna, posle onog ultimatuma da mu vratim dokumentaciju rekao je „Idem u Smederevo da podnesem krivičnu prijavu protiv Dumić Radenka Tužilaštvu, zbog zloupotrebe položaja i nesavesnog rada u službi. A kad ovog isteram podneću ostavku.”
Da će biti još ćeranja i da će se rašomonijada nastaviti govore i kontramere Dumića i ostalih iz Upravnog odbora koji su pogođeni ovim sumnjama. „Podnećemo i mi krivične prijave protiv Gligorijeva. Moraće na sudu da dokaže da smo kriminalci”. Najavljuju i parnične tužbe zbog nanete materijalne štete i duševnih bolova.