Minut ćutanja za sve nevine žrtve NATO bombardovanja pre dvadeset godina obeležio je početak šestog protesta „Jedan od pet miliona” u Kovinu, 23. marta. Miloš Ljiljanić je u ime organizatora pohvalio energiju protestanata, dodavši da ostavka Aleksandra Vučića, Ane Brnabić i Maje Gojković ostaje i dalje glavni moto protesta. Nezadovoljni građani aplauzom su pozdravili i zahtev da sa čelnih funkcija odu opštinski funkcioneri Sanja Petrović, predsednica opštine, Zoran Bradanji, prvi čovek lokalnog parlamenta, ali i Ratko Mosurović, jedan od trojice pomoćnika predsednice opštine.
Šesti put zaredom učesnicima protesta ukraćena je struja, pa je pomoć za ozvučenje stigla od jedne privatne firme. Kovinski mitingaši se okupljaju na platou ispred Centra za kulturu koji svetli kao „božićna jelka”, ali ova ustanova finansirana novcem građana drži pod ključem orman za napajanje električnom energijom manifestacija pod otvorenim nebom. Džabe slovo Ustava na koje se pozvao Ljiljanić o pravu građana na proteste. To je uobičajena podlost iz arsenala lokalne vlasti koja tako kažnjava protestante protiv vladavine jednog egomanijaka, kako je Vučića nazvao Aleksandar Vidić, jedan od govornika.
Nema struje za „remetilački faktor”, ali ima nove energije. Nju je međ protestante unela Tatijana Petrović, maturantkinja ovdašnje Gimnazije. Naočito, pametno i kuražno mlado čeljade. Tatijana je upozorila da nam život protiče u vremenu najgorih, najprimitivnijih, najneobrazovanijih i najpodmuklijih. Ovo devojče je još reklo da u Srbiji i Kovinu caruje zlo. U takvom okruženju za mlade nema budućnosti. Na značajne društvene i državne poslove postavljaju se nekvalifikovani partijski poslušnici i članovi njihovih porodica. Tatijana je još poručila da misija mladih vaspitavanih da budu slobodni i obrazovani nije završena pritiskom za oslobađanje Pavla Cvejića. Ona hrabri mlade da ne pokleknu i istraju u borbi protiv autoritarne države.
Za razliku od liste govornika na ranijim protestima „išaranoj” imenima opozicionih političara što je primetno na mitinzima nezadovoljnih građana širom Srbije, šesti kovinski skup ojačao je svoj građanski identitet. I drugi govornik bio je mladi Kovinac, Aleksandar Vidić, apsolvent Filološkog fakulteta. Ovog mladog čoveka tek korak deli od diplome, ali za razliku od drugih koji odlaze iz zemlje on se, kaže, vratio u Kovin. Razlog za to našao je u bogatom kulturnom programu za koji je zaslužan Vaštag Vendel, urednik u Centru za kulturu. Nemoćan da se suprostavi odluci da se iz opštinske kase smanji priliv novca za kulturne potrebe i manifestacije, Vendel je držeći do svog umetničkog autoriteta podneo ostavku. Vidić je još u svom nastupu pozvao zaposlene u javnim ustanovama da se oslobode straha. „Nemojte da ćutite kad vas teraju u autobuse kao stoku u tor i kad vas premeštaju na gora radna mesta, jer nećete da tapšete egomanijaku i ratnom huškaču.”
Listu govornika zaključio je Edvard Jukić, gost iz Pančeva, poznat i kao nekadašnji direktor „Pančevca”. Prema njegovim rečima suvišno je govoriti posle takvog nastupa Tatijane Petrović i Aleksandra Vidića. Beležimo njegove reči da neće ubuduće glasati ni za jednu političku opciju koja u svom programu ne predviđa lustraciju. Rekavši da u Kovinu ima mnogo prijatelja i kolega primetio je da da su „neki tu, ali da ih je jako malo. Neki su se izvinili rekavši da ne mogu da dođu. Neki nisu ništa rekli, a nisu došli. Zašto?” zapitao se Jukić i odgovorio „Zato što se plaše”. Često prekidan uzvicima odobravanja, on je Aleksandra Vučića nazvao „tzv. predsednikom svih građana i arhilažovom”.
Tokom protestne šetnje, ispred vrata zgrade Opštinske uprave, demonstranti su ostavili pano sa fotografijama lokalnih funkcionera čije ostavke traže i torbu na kojoj je napisano „Budućnost Srbije, prazno!!!”.
Sledeći protest „Jedan od pet miliona” u Kovinu, zakazan je za sledeću subotu, 30. mart, na platou ispred Centra za kulturu, u 19 časova.