Književni program Majskih dana knjige obeležile su tri značajne godišnjice – stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata i stvaranja Jugoslavije, sedamdesetogodišnjica Titovog istorijskog „ne” Staljinu i svih događaja koji su iz tog razlaza proistekli, te pedesetogodišnjica studentske pobune.
– Namera nam je bila da ukažemo na određene istorijsko-sudbinske prelome u vezi sa tim godinama i jubilejima iz ugla 2018. godine. Želeli smo da nametnemo neka bitna pitanja publici i da uz pomoć naših gostiju pokušamo da dođemo do određenih odgovora, a sve to gledano kroz prizmu umetnosti, kulture – poglavito književnosti – rekao je na konferenciji za novinare prošle srede, uoči početka manifestacije direktor Gradske biblioteke Dejan Bosnić.
Prve večeri manifestacije, 28. maja, na tribini pod nazivom „Zašto Jugoslavija?” o značajnoj ediciji posvećenoj Prvom svetskom ratu, koju su sa uspehom objavili RTS i novosadski „Prometej”, govorili su Zoran Kolundžija i Zoran Inđić. U okviru istog programa bilo je reči i o najnovijem romanu Vladimira Pištala posvećenom Ivi Andriću, a sve u kontekstu stvaranja Jugoslavije i svega onoga šta nam je to ujedinjenje donelo i oduzelo.
Naredne večeri, 29. maja, Pančevce očekuje tribina „Da li je sloboda propevala?”, a njena tema biće 1948. godina – Goli otok i uticaj sovjetske kulture na našu javnost u prvim posleratnim godinama, a publika će čuti šta mišljenja istoričara Gorana Miloradovića i filmskog reditelja Gorana Markovića, koji se Golim otokom bavio iz umetničkog ugla.
Uvod u manifestaciju obuhvatio je obeležavanje Dana slovenske pismenosti i kulture, a tom prilikom, 24. maja, predstavljen je novi broj „Čitališta”, naučnog časopisa za teoriju i praksu bibliotekarstva, promovisana monografija Banatskog Brestovca, zajedničkog izdanja Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančeva i Gradske biblioteke, a otvorena je i izložba akvarela i crteža Dragoslava Husara.
Treće večeri, u sredu, 30. maja, na programu je razgovor trojice vrsnih intelektualaca, Miloša Kovića, Vladislava Bajac i Muharema Bazdulja, koji će razmatrajući lice i naličje pobune kao takve pokušati da sagledaju put našega društva od pobede u Prvom svetskom ratu do „šest dana juna“ 1968. godine.
Četvrtak, 31. maj, rezervisan je za predstavljanje časopisa „KUŠ” (Kulturno-umetnički špajz), sa interaktivnom radionicom.
U petak, 1. juna pančevačkoj publici će se predstaviti aktuelni dobitnik Ninove nagrade, Dejan Atanacković i nagrađeni roman „Luzitanija”.
I poslednjeg dana, u subotu, 2. juna, o antologiji savremene srpske književnosti na mađarskom jeziku govoriće urednici i priređivači Roland Orčšik i Vladimir Arsenić, autori Marija Pavlović, Dragana Mladenović, Bojan Babić, Vladimir Bulatović i Jasmina Topić kao moderator. Nakon toga će se prisutnima predstaviti izdavačka delatnost Partizanske knjige i knjiga “24“, svojevrsnu pohvalu neredu koji ostavljamo za sobom uz pomoć tehnologije.
Program je koncipirao književnik Vule Žurić.
U okviru programa za najmlađe čitaoce, a u saradnji sa manifestacijom BUDI (Bijenale umetničkog dečjeg izraza), biće promovisane knjige „Enciklopedija praistorijskih životinja” Dušana Krtolice, „Sve je u redu” Jasminke Petrović, „Čudesna šuma” Katarine Nikolić i „Zaistinske srpske bajke” Gordane Vlajić, a biće održano i više kreativnih radionica.
Sajma na otvorenom ove godine neće biti, ali će zainteresovani imati priliku da u foajeu Gradske biblioteke nabave izdanja „Prometeja”, Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića i „Lagune”.