Bogat i kompleksan romaneskni opus japanskog pisca Harukija Murakamija, kao i Norveška šuma, delo koje mu je donelo veliku popularnost, biće tema ovogodišnje manifestacije Jedna knjiga – jedan grad. Raznovrstan program koncipiran u četiri književne večeri biće održan od 26. do 29. novembra od 19 sati u Gradskoj biblioteci Pančevo.
Iz dana u dan brojni gosti i gošće govoriće o specifičnostima Murakamijevog stvaralaštva, a uvodno veče 26. novembra biće posvećeno beogradskoj izdavačkoj kući Geopoetika, koja predano i u kontinuitetu objavljuje dela pomenutog japanskog autora. Učesnice ove večeri biće prevoditeljka Divna Glumac, urednica programa Drugog programa Radio Beograda Dragana Kovačević i urednica Geopoetike Jasna Novakov Sibinović, koja će biti i urednica i moderatorka samog programa.
Kao velika i intrigantna tema, svakako nezaobilazna, nameće se muzika u delima Harukija Murakamija. O njoj će biti reči u sredu, 27. novembra u Čitaonici Gradske biblioteke. Urednik i moderator ovog programa biće Nikola Marković, muzički kritičar i novinar, a iz ugla muzičara govoriće Dušan Petrović i Ivan Kačavenda.
U velikom književnom opusu Harukija Murakamija ženski likovi imaju posebno mesto, specifičnu poziciju: nenametljivi su, ali i dominantni, bogatog unutrašnjeg sveta i uvek pod velom tajne. O tim neobičnim, nesvakidašnjim i nepredvidivim ženama, koje često svojom preduzimljivošću određuju razvoj događaja u romanima japanskog književnika, pričaće u četvrtak 28. novembra Vladislava Gordić Petković, književna teoretičarka i kritičarka, kao i Milica Obrenović, nezavisna istraživačica. Urednica i moderatorka programa biće pesnikinja i novinarka Jovana Svirac.
Poslednje večeri manifestacije Jedna knjiga – jedna grad, u petak 29. novembra, tema razgovora biće pisac kao profesija, prema istoimenoj poslednjoj knjizi Harukija Murakamija. Učesnici ovog programa biće književnici Vasa Pavković i Goran Skrobonja, a urednica i moderatorka večeri biće književnica Jasmina Topić.
Objašnjenje fenomena Mukarami i njegove prijemčivosti čitaocima sa zapadne hemisfere zasigurno treba tražiti u brojnim referencama na protagoniste i dela angloameričke popularne kulture. Čak je i sam roman Norveška šuma naslovljen po pesmi čuvenih Bitlsa, koju je napisao Džon Lenon. Radnja ove knjige smeštena je u Tokio kasnih šezdesetih godina 20. veka, u vreme kad su japanski studenti, kao i njihove kolege mnogih drugih nacija u svojim zemljama, protestovali protiv sopstvenih režima.
Popularni japanski autor postavlja okvir ovog i drugih svojih dela u globalno prepoznatljive koordinate, da bi odatle poveo čitaoce u neobičnu literarnu avanturu. Uz jasan tematski okvir i društveni kontekst, Murakami svoja dela temelji na zdravorazumskom, jednostavnom i prijemčivom pripovedačkom stilu, koji vas tera da prosto „gutate” stranice i čitate ih u jednom dahu. Ali sve ovo je samo polazna tačka, koja čitaoca diskretno uvlači u piščev čudesni svet suptilne osećajnosti i fantastičnih događaja s one strane svakodnevne realnosti.
Ulaz na sve događaje u okviru ovogodišnjeg izdanja manifestacije Jedna knjiga – jedan grad biće slobodan.