Pred Majom Ćirić, selektorkom Bijenala, bio je ozbiljan zadatak i u pogledu odabira teme, i u pogledu čitavog koncepta manifestacije. No njeno poznavanje duha ovog grada i dugogodišnje praćenje Bijenala umetnosti, pa i svetskih trendova, kao i aktivno učešće koje je uzela na umetničkoj sceni kao nezavisna kustoskinja i kritičarka, svakako su je preporučili za jednu od najvažnijih manifestacija u zemlji u domenu vizuelnih umetnosti.
Tema ovogodišnjeg Bijenala umetnosti – rafinerijamanastir – intrigantna je i kompleksna, i iz nje se iščitavaju mnogi savremeni problemi.
Konfliktna i simbiotična pojava: rafinerijamanastir
Maja Ćirić se nada da će osvetljavanje čina suživota Rafinerije nafte Pančevo i Manastira Vojlovica doprineti vidljivosti našeg grada, ali i samog Bijenala.
– Pančevo samo po sebi ne bi trebalo da insistira na stvarima koje nema ili da se kolonizuje tuđim vrednostima. To je jedna od političkih agendi koje ja kao kustoskinja želim da promovišem i za koju mislim da je ispravna, jer često smo mi kao subjekti koji žive u Srbiji bili pod uticajem određenih vrsta kolonizacija. Smatrala sam da postoje fenomeni u našem okruženju, kao što je ovaj odnos rafinerija i manastira, koji su vrlo značajni i začudni. Ako ćemo da učimo od istorije avangardnih praksi, umetnost je često ulagala u začudne koncepte i nije bežala od njih – rekla je Maja Ćirić na konferenciji za medije uoči Bijenala.
Iako se pomenuti kompleksan fenomen može posmatrati kao rezultat čina nasilja nad manastirom, kako jedne industrije, tako i komunističke ideologije, činjenica je, kako je naglasila Maja Ćirić, da mi u društvu nismo došli ni do kakvog konsenzusa šta bi on trebalo da znači. Ona je dodala da je pred nama pojava koja istovremeno može da bude i konfliktna i simbiotična.
– Hajde da vidimo može li umetnost da nam pomogne da dođemo do konsenzusa. Da vidimo možemo li sa tom kovanicom rafinerijamanastir da prigrlimo sve konflikte u našem okruženju i da ih artikulišemo na drugi način.
Svila, fosili, skulpture, instalacije i džez
Prema izboru Maje Ćirić, na 20. Bijenalu umetnosti u Pančevu predstaviće se 34 autora i autorki – 22 iz Srbije i 12 iz inostranstva.
Kako organizatori najavljuju, u programu ovogodišnje manifestacije učestvovaće Nikola Damjanov sa modelom fosila odštampanom na 3D printeru, kao i Aleksandra Jovanić, koja će predstaviti analognu verziju svog kreativnog kodiranja. Ana Vujović prikazaće radove sa kojima je ostvarila uspeh u Muzeju u Šarži (UE), a nedavno su njena ostvarenja izložena i u Firenci, u okviru postavke koju je iznedrila zahvaljujući saradnji sa viševekovnom radionicom za proizvodnju svile Antico Setifico Fiorentino.
Aleksandar Todorović, kog je izdavačka kuća Thames and Hudson uvrstila u publikaciju 100 Painters of Tomorrow (100 slikara sutrašnjice), predstaviće nove radove, a biće prikazan i film Carbon and Captivity Olivera Reslera, austrijskog umetnika i aktiviste. Postmedijalni umetnik Toni Maslić u radu Nerve Loop (Nervna petlja) pokušaće da spoji naizgled različite svetove grada i džez muzike unutar jednog kratkog animiranog zvučnog komada.
Na Bijenalu će biti prikazano još nekoliko novih ostvarenja poput video-rada Sanje Anđelković, ulja na tekstilu Milice Mijailović, skulpture Milenka Prvačkog, digitalne instalacije Mita Borasa, instalacije Jelene Micić i Darije Medić, kao i rezultat zajedničke radionice Matrijaršije i Panonki.
Pored navedenih umetnika i umetnica, publika će se susresti i sa radovima Adrijena Ujhazija, Bogoljuba Đokovića, Veljka Zejaka (Srbija–Slovenija), Igora Simića (Srbija–SAD), Kristine Tice (Srbija–Austrija), Luke Cvetkovića (Srbija–Švajcarska) i drugih.
Ovogodišnje Bijenale ugostiće i mnoga svetska imena među kojima su Adrija Žulija (Španija), Anuk Krajthof (Holandija), Jirgen Ots (Belgija), Katinka Malajmare (Rumunija–Velika Britanija), Mikola Ridnji (Ukrajina), Mit Boras (Španija–Nemačka), Mičikazu Macune (Japan–Austrija), Džonatan Monahan (SAD), Muna Musi (Eritreja–Italija) i Heselholt & Majlvang (Danska).
Čitava manifestacija, kako smo i do sada navikli, biće propraćena bogato ilustrovanim dvojezičnim katalogom, koji je čine tekstovi stručnjaka, kritičara i teoretičara umetnosti (Pierre d’Alancaisez, Bojana Matejić, Slobodan Marković i Jasna Atanasijević, Darko Vukić).
Oživljavanje grada i gradskih prostora
Želja Kulturnog centra Pančeva i Galerije savremene umetnosti jeste da na dan otvaranja 20. Bijenala umetnosti rafinerijamanastir oživi čitav grad. Svečano otvaranje planirano je za 17.30 sati u Narodnom muzeju Pančevo, a tokom te večeri biće izvedena tri performansa i prikazan jedan kratak film.
Kako prihvatiti jedan nesavršen svet i kako razumeti raskorak između naše trenutne zavisnosti od fosilnih goriva i prirode koju moramo čuvati da bismo preživeli? Na to pitanje pokušaće da dâ odgovor danski umetnički duo Heselholt i Majlvang, koji će izvesti performans Potential Energy u Svetosavskom domu od 18 sati.
Muna Musi iz Eritreje izvešće performans Bologna St. 173 od 19 sati u Bioskopu „Vojvodina”. Ova umetnica se bavi istraživanjem izvođačkih umetnosti i scenskih jezika kako bi dala oblik napetosti između različitih polova izražavanja. Suština njenog rada jeste jedinstveno kretanje pletenica kose koje se horizontalno uzdižu od siline obrtanja tela igrača. Taj pokret od jedne milisekunde produžen je da bi odzvonio kroz čitav prostor.
Rumunska umetnica Katinka Malajmare izvešće na otvaranju Bijenala umetnosti performans Best Boy Electric od 19.30 sati u zgradi SK12 (Svetislava Kasapinovića 12). Malajmare u svom radu izvodi performanse uz antropomorfizujuće tehnologije, a njena koreografija ispoljava čovekov bliski odnos sa aparatima za fotografisanje i ekranima na koje projektuju naša lica.
Program otvaranja biće završen projekcijom filma Popcorn umetnika Adrije Žulije iz Španije, u Kulturnom centru Pančeva.
Jubilarno Bijenale umetnosti podržali su ove godine Grad Pančevo, Ministarstvo kulture i informisanja RS i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, uz pomoć partnera kao što su Gete institut, Muzej savremene umetnosti iz Beograda, Austrijski kulturni forum i Danska fondacija.