Širenje duha džez kosmopolitizma

Zadovoljstvo je biti u gradu koji bar jednom godišnje postane važna tačka na karti sveta, a još veće zadovoljstvo saznanje da nam tu notu, taj duh kosmpolitizma donosi umetnost, u ovom slučaju muzika. Bilo da je reč o ovdašnjim džez muzičarima i njihovom stvaralačkom i interpretativnom umetničkom naboju, čega se treba češće podsećati, bilo da je reč o brojnim gostima najveće pančevačke manifestacije – u Pančevu se zaista piše istorija džeza.

Dvadeset prvi pančevački džez festival je za nama. Kada se utisci slegnu i saberu, bilo je to prepuštanje jednom velikom izazovu, jednoj istinskoj muzičkoj pustolovini i raznovrsnom programu, čiji koncept nije mnogo odudarao od prethodnih godina, ali jeste otišao za korak dalje.

Izborom Vojislava Pantića, publika je u četiri dana, od 1. do 4. novembra, videla i čula značajne džez muzičare današnjice i osetila različite stvaralačke i improvizatorske energije. Predstavili su se ansambli iz Austrije, Mađarske, Italije, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, a rame uz rame sa njima nastupili su i naši džez umetnici.

Od čvrste forme do njenog raspadanja

Ovogodišnji Pančevački džez festival, čije je prvo veče nosilo naziv Europe Grooves, otvorio je austrijski trio Kafe Dreksler, okupljen nakon desetogodišnje pauze. Prvi put u Srbiji, na sceni Kulturnog centra Pančeva, ovaj sastav predvođen saksofonistom i bas-klarinetistom Ulrihom Drekslerom predstavio je materijal sa prošlogodišnjeg albuma And NOW… Boogie!. Kao što je i najavljeno, bila je to muzika za igru i privlačan način da se u fuziji fanki-soul-gruva džez približi široj publici, posebno mlađoj.

U kompaktnoj i jasnoj formi, sa hipnotičnim melodijskim linijama i opasnom beat mašinerijom, bilo je sasvim dovoljno prostora za virtuozne improvizacije, svejedno da li su umetnici u dijalogu sami sa sobom ili jedni sa drugima. Drekslerovom mekom a prodornom tonu nije se moglo odoleti, čime se i naša publika uverila da je reč o umetniku kog kritičari ne svrstavaju bez razloga među najbolje saksofoniste austrijske scene. U svakom slučaju, spoj Drekslera sa Oliverom Štegerom (bas) i Aleksom Dojčom (bubnjevi) bila je dobitna kombinacija za zagrevanje, te su posetioci i posetiteljke festivala, što je retkost, uživali u komunikaciji sa bendom, a posebno sa bubnjarom, koji nikada nije bio u senci, te je i od najmanje aranžmanom predviđene deonice uspevao da napravi pravu majstoriju.

Ljubitelji i ljubiteljke nepredvidivosti, atipičnih sastava i netradicionalne forme svakako su se u nastavku večeri prepustili prostoru kreativnog stvaranja odličnog tromboniste i „nemirnog duha evropskog džeza” Đanluke Petrele i njegovih kolega Paskvalea Mire (vibrafon) i Mikela Rabije (bubnjevi, udaraljke). Njihovo okupljanje bilo je po specijalnom pozivu za ovo festivalsko veče. U tom zvučnom eksperimentu, zanimljivim efektima i uplivima elektronike, delovalo je kao da će čitav koncert stati u jednu improvizaciju. Nastup ovog italijanskog trija, koji je odlikovala sloboda i neizvesnost, doneo je publici beskrajnu igru alikvotnosti i zvuka sopstvenih odraza, krećući se od intimnih interakcija do buke.

Moć transformacije

Drugo veče 21. Pančevačkog džez festivala bilo je zamišljeno kao veče trio formacija, te je i simbolički ponelo naziv The Art of Trio. Najpre se predstavio sastav mađarskog kompozitora i saksofoniste Krištofa Bača, interpretirajući kako nekoliko novih kompozicija, tako i ostvarenja sa njihovog poslednjeg albuma Pannon Blue iz 2017. godine (proglašen za najbolji džez album u Mađarskoj te godine), na kome je gostovao čuveni gitarista Lajonel Luki. Pančevačka publika čula je standardni, savremeni džez („moderno-kreativni zvuk njujorške glavne struje”), sa svežim temama i opsežnim, pomalo hermetičnim improvizacijama i varijacijama, katkad i intimnim posvetama.

U nastavku večeri bilo je dinamičnije i energičnije, u stalnim ritmičkim promenama, ponekad umetnutim elementima elektronike, zaglušujućem toku različitih muzičkih misli i njihovom preplitanju. Kako je umetnički direktor festivala Vojislav Pantić i najavio, zvezda ove večeri na sceni Kulturnog centra Pančeva bio je saksofonista, kompozitor i aranžer Rudreš Mahantapa. Svirao je u okviru Indo-Pak koalicije sa Rezom Abasijem na gitari i Denom Vajsom za bubnjevima i tablom.

Reč je o postavi koja poslednjih deset godina pleni svojom specifičnošću na svetskoj/američkoj džez sceni, pre svega karnatskim melosom karakterističnim za južnu Indiju, koji je uobličen i stavljen u savremene džez okvire, ako se oni uopšte mogu nazvati okvirima. Rudreš Mahantapa, sa jasnom fasciniranošću Parkerom i Koltrejnom, pokazao je izrazitu moć transformacije, a njegovo muziciranje odlikovale su neprestane hitre improvizacije i stalni kreativni iskoraci kojima je ponekad gurao konvencionalne muzičke obrasce do totalnog (melodijskog) raspada.

Kreativno-meditativni oblak

Pretposlednje veče, nazvano Jazz Around the World, donelo je, pored zanimljivog odabira umetnika sa raznih strana sveta, globalizaciju džeza, susrete muzičara različitih generacija i jedan kreativno-meditativni osećaj koji su umetnici preneli na publiku.

Savršeni uvod u treće festivalsko veče i pravo osveženje za mnogobrojne ljubitelje džeza bio je koncert ovdašnjeg modernog mejnstrim benda Schime trio + 1, koji je doživeo prave ovacije. Luka Ignjatović (saksofon), Boris Šainović (bas) i Peđa Milutinović (bubnjevi) priredili su sjajnu svirku sa pijanistima Savom Miletićem i gostom iz Italije Enrikom Zanisijem. Program koji su izveli tom prilikom bio je potpuno nov, namenjen upravo 21. Pančevačkom džez festivalu, a karakterišu ga muzika koja pokreće, melodične teme, pun zvuk, čemu posebno doprinose udvojeni klavir i klavijatura, kreativne improvizacije, kao i lakoća i svežina u realizaciji muzičkih ideja.

Pred našim sugrađanima i sugrađankama, brojnim gostima i gošćama, na dan kada je otišao velikan džeza Roj Hargruv, nastupio je gitarista Ralf Tauner, jedan od osnivača grupe Oregon, koju je naša publika videla i čula na sceni Kulturnog centra pre nekoliko godina. Taunerov solo nastup na akustičnoj gitari potvrdio je da je ovaj umetnik u odličnoj formi, a poznavaoci njegovog opusa uživali su u zrelim, toplim i intimnim interpretacijama autorskih ostvarenja poput Blues As In Bley, My Foolish Heart, kao i u nekim džez standardima vešto aranžiranim i prilagođenim gitari. Taunerovo muzičko putovanje, džez sa primetnim uplivima klasične muzike, izvedeno je sa lakoćom i preciznošću, sa odmerenošću koja se može pripisati izuzetnom stvaralačkom i izvođačkom iskustvu.

Iste večeri, u kasnim satima, iako nije najavljen tako zvučno kao neki umetnici/ansambli, Oded Cur kvartet zasenio je najizdržljivije poštovaoce džeza i svojim kvalitetom se pozicionirao u sam vrh ovogodišnjih muzičkih događaja. Već nekoliko godina izraelski umetnici daju posebnu notu Pančevačkom džez festivalu svojom neobičnom senzibilnošću izgrađenom na specifičnom multikulturalnom miljeu. Ništa drugačije nije bilo ni sa saksofonistom Odedom Curom i njegovim ansamblom.

Bio je to koncert pun sklada i blagosti, kompleksnog i stilski brižljivo izbrušenog izraza. Kompozicije Odeda Cura obiluju mekim i prefinjenim muzičkim temama, aranžmani su mu harmonični, dok su improvizacije katkad virtuozne, katkad intimne, lirske i ogoljene, kao što je, recimo, bio slučaj u numeri Single Mother. Nije bilo teško prepustiti se tim prečišćenim osećanjima, lepo oblikovanim frazama, blagim i širokim gradacijama, i prosto, uživati.

Na džez mapi sveta

Završne večeri, pod nazivom Jazz Emotions, publiku 21. Pančevačkog džez festivala pozdravio je kompozitor i dirigent Vojislav Bubiša Simić, doajen srpskog džeza, koji je ujedno i najavio, prema njegovom mišljenju, najbolji svetski big bend – Klejton–Hamilton džez orkestar iz Los Anđelesa. Gala koncert tog osamnaestočlanog sastava, formiranog još 1985. godine, bio je kruna kompletnog festivala i zaista je jednu lokalnu manifestaciju smestio na mapu svetskih džez dešavanja.

O big bendu braće Džona i Džefa Klejtona i Džefa Hamiltona, klasičnoj bibaperskoj postavi i o njihovom nastupu teško je bilo šta reći a da nije u superlativima. Odlični muzičari, koji jednako dobro funkcionišu i kao članovi ansambla i kao solisti. Publika je, između ostalih ostvarenja, čula On the Sunny Side of the Street Džefa Hamiltona, Jazz Party, kompoziciju Bilija Džoela As So It Goes, pa i predivnu Heart and Soul. Bilo je to veče za pamćenje, posebno kad se orkestru pridružila izuzetna Sesil Meklorin Salvant, prava dama vokalnog džeza.

Iako su prvu zajedničku probu imali samo nekoliko dana pred dolazak u Pančevo, i tek se upoznaju, saradnja Sesil Meklorin Salvant i Klejton–Hamilton džez orkestra, kojim diriguje Džon Klejton, bila je savršena. Iz njihovih interpretacija izbijala je ogromna posvećenost muzici i osetilo se s kakvom su neverovatnom lakoćom izveli čitav repertoar. Ko jednom čuje glas Sesil Meklorin Salvant i prisustvuje njenim harizmatičnim izvedbama kompozicija kao što je And I Love Him grupe Bitlsi, ili numera Where is Love iz mjuzikla Oliver, ili I Hate a Man Like You, biće mu jasno da pred sobom ima neverovatno suptilnu, virtuoznu, kvalitetnu i darovitu pevačicu, dostojnu jedne Bili Holidej.

U fokusu pratećeg programa 21. Pančevačkog džez festivala bilo je stvaralaštvo renomiranog engleskog fotografa Džona Votsona, a njegova izložba fotografija pod nazivom The Jazz Moment bila je postavljena u foajeu Kulturnog centra. Na istom mestu tokom manifestacije, pre glavnog programa, predstavili su se učenici džez odseka muzičkih škola „Stanković” iz Beograda i „J. Marinković” iz Vršca i studenti Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda. Za džem-sešn, kako je i najavljeno, bili su zaduženi pijanista Dragan Ćalina i saksofonista Rastko Obradović, a učestvovali su brojni džez muzičari naše scene.

Ovogodišnju manifestaciju organizovao je Kulturni centar Pančeva uz pokroviteljstvo Grada Pančeva, Ministarstva kulture i informisanja RS i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i uz veliku podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, Italijanskog instituta za kulturu, Austrijskog kulturnog foruma, Kolegijuma Hungarikum i Ambasade Izraela u Srbiji, te brojnih drugih partnera.