Iza slogana „Smrt umetnosti, živela umetnost” 19. Bijenala umetnosti krije se preispitavanje prošlosti i pokušaj njenog brisanja u svim aspektima. Krije se osvrt na radikalne iskorake, stalna upitanost nad svrhom umetničkog stvaranja, kao i premeravanje sopstvene stešnjenosti i neprilagođenosti kroz različite stvaralačke medije.
U središtu ovogodišnjeg bijenala, u jednoj otvorenoj formi – „platformi za dalji razvoj mišljenja” – stoji težnja umetnika i teoretičara da prikažu progres u umetnosti provociran samoniklim pojavama u našem regionu, ali i da daju svojevrstan pregled današnje scene u odnosu na ključne tačke u prošlosti. Te tačke oličene su u ideji druge linije Ješe Denegrija, linije koja objedinjuje etape u istorijskom razvoju od dvadesetih do sedamdesetih godina 20. veka – u delatnosti Ljubomira Micića i njegovom Zenitu, u radu zagrebačke umetničke grupe Gorgona, potom i u novim umetničkim praksama sedamdesetih, kada se formiraju galerije studentskih centara, a kasnije i u tendencijama devedesetih godina.
Umetnost kao ideja-vodilja
U autorskom timu najstarije međunarodne manifestacije ovog tipa u našem gradu našla su se dva umetnika i dva teoretičara/istoričara umetnosti: dr Ivana Bašičević Antić, Sanja Latinović, dr Selman Trtovac i Stevan Vuković.
Naslov i sam kontekst Bijenala zapravo je slika realnosti samog kustoskog tima:
– Govori o našoj dugogodišnjoj profesionalnoj potrebi da tragamo za pravim vrednostima u umetnosti, za nečim što je dovodilo izabrane umetnike za ovo bijenale do pitanja da li umetnost kao takva, sa problemom sa kojim se suočila, treba da nastavi da postoji. Ili se pak suočavamo sa često pominjanom temom smrti umetnosti. Aktivnosti umetnika, koji su često bili pod ozbiljnim pritiscima svoje sredine, dovodile su do toga da oni budu nepriznati i izolovani. Međutim, oni su u tu umetnost i dalje verovali i zato je ideja živela umetnost bila ideja-vodilja njihovih profesionalnih karijera – rekla je Ivana Bašičević Antić na konferenciji za medije 27. oktobra u Galeriji savremene umetnosti.
U novom izdanju Bijenala umetnosti naći će svoje mesto dvadeset autorki i autora iz Hrvatske i Srbije. Posetioci ove prestižne manifestacije videće, između ostalih, radove Raše Todosijevića, Milice Bilanović, Siniše Ilića, umetničke grupe Kuda org, Tijane Petrović, Zorana Popovića, Milice Rakić, Slobodanke Stupar, Zorana Todorovića, Vesne Tokin, umetničkog kolektiva Treći Beograd, Sanje Iveković, Ivane Armanini i Marka Goluba, Vladimira Freliha i Damira Stojnića (Hrvatska). Njihova dela biće izložena u Galeriji savremene umetnosti, Galeriji Bate Mihailovića i u starom Bioskopu Vojvodina.
Prema mišljenju Sanje Latinović, izuzetnu dragocenost i retkost predstavljaju originalni primerci časopisa Zenit, kao i radovi pozajmljeni iz Narodnog muzeja u Beogradu, čiju progresivnost je Micić umeo da prepozna i prikaže ih u časopisu. Ona je istakla i značaj učešća mladih umetnica koje su tek završile školovanje, jer je neophodno dati prostor i najnovijim generacijama i čuti njihova razmišljanja o umetnosti danas.
Programi u programu
Devetnaesto bijenale umetnosti biće otvoreno u subotu, 31. oktobra u 18 sati u pančevačkom Narodnom muzeju od 18 sati. Umesto obraćanja autorskog tima, publika će na otvaranju prisustvovati izvođenju konkretnih umetničkih dela.
Stevan Vuković predstavio je umetnike različitih generacija, naglasivši da je telesnost u svim njihovim performansima veoma bitna. Posetioci će najpre videti u Narodnom muzeju Slavka Bogdanovića sa performansom Fragnance of Life, a potom i Slobodana Eru Milivojevića sa performansom Antislika.
Od 19 sati u Bioskopu Vojvodina nastupiće multimedijalni umetnik Dragan Vojvodić sa performansom Heavy Trash Trance kroz kolaž postupaka / ličnih rituala, čiji je cilj prevazilaženje egzistencijalne teskobe. Nakon Vojvodića će se predstaviti i umetnica Katarina Jovanović Alfa, koja će izvesti performans poigravajući se sa autosugestivnom rečenicom popularne pozitivne psihologije Meni je sve bolje.
Gete institut se ove godine pridružio manifestaciji više kao partner nego kao pokrovitelj. Jedan događaj, iako pripada pratećem delu programa, održaće se upravo u Beogradu, u Gete institutu 26. novembra od 20 sati. Tada će biti promovisan katalog 19. Bijenala umetnosti, koji je njegov bitan segment, ali i posebno umetničko delo, kako je naglasila Ivana Markez Filipović, urednica likovnog programa Kulturnog centra Pančeva. Kao i prethodnih godina, njegov autor je Željko Rajačić. On je posebnu pažnju posvetio vizuelnom identitetu kataloga, oslanjajući se na Mangelosevu filozofiju.
– Gete institut ima veliki interes da učestvuje u održavanju ovog događaja zato što mi kao autorski tim ne vidimo Bijenale kao završenu formu, kao kraj, nego upravo kao početak, kao platformu za dalji razvoj mišljenja koja će se protezati na 2021. i 2022. godinu. Pre svega zato što se sledeće godine obeležava stogodišnjica od rođenja Jozefa Bojsa, koji će biti predstavljen u radu Zorana Popovića, i godišnjica rođenja Dimitrija Bašičevića Mangelosa, što je zanimljiva koincidencija. Oni su ostaci jednog veoma radikalnog pristupa u umetničkom mišljenju za koje se vezuje i Bojsova teza da je svaki čovek umetnik, da nije dovoljno da umetnik sam sedi u svom ateljeu i slika, već je potrebno da kroz umetnički jezik dejstvuje u društvu – rekao je Selman Trtovac.
Tom prilikom biće predstavljeni i autori, tekstopisci, koji su učestvovali u stvaranju modela mišljenja o umetnosti tzv. druge linije. U programu će učestvovati i teoretirači Ješa Denegri, Seraina Reinz (Švajcarska), Ivana Bašičević Antić, Selman Trtovac, Stevan Vuković, Sabine Hensgen (Nemačka) i Andrej Monastirski.
Devetnaesto bijenale umetnosti realizuje Kulturni centar Pančeva uz pokroviteljstvo Grada Pančeva i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.