PANČEVO SI TI: Muzika ti mnogo znači u životu, provejava kroz tvoje stvaralaštvo, duže vreme već vodiš i svoj lični muzički blog (http://gbabuts.tumblr.com/). Dakle radi se o toj nekoj bliskosti rock and rolla i poezije koja je tu još od šezdesetih (naročito od Leonarda Cohena, pesnika koji je postao muzičar, pa onda bliskosti Boba Dylana i Allena Ginsberga, pa onda Patti Smith, situacionizam i punk…) Kako izgleda tvoje viđenje odnosa rock and roll muzike i poezije?
GABRIJEL BABUC: Ima sjajnih pesnika među rok muzičarima. Pričamo o ovom graničnom slučaju… Ne mislim toliko na Dilana, iako je nesporan njegov doprinos svetskoj književnosti što je rezultiralo i Nobelovom nagradom koju je dobio prošle godine. Moje mišljenje je da je Bil Kalahan, rok muzičar, bolji pesnik od Boba Dilana, rok muzičara (smeh – prim. aut.). Da, ta veza poezije i muzike posebno je jaka među američkim umetnicima koji su stvarali posle Drugog svetskog rata. Dobre si primere dao, ima ih još… Muzika mi je važna, ali nisam non-stop sa slušalicama u uhu, ne slušam muziku u autobusu, retko skidam mp3, retko idem na koncerte…
PST: Živiš i stvaraš u Uzdinu, mestašcetu u opštini Kovačica. Kako izgleda biti pesnik, autor, delatnik u oblasti kulture i umetnosti, a obitavati u jednoj tako malecnoj i još uz to i manjinskoj sredini?
BABUC: Lepo je na selu. A, da budem iskren, sem nekolicine kolega, skoro niko i ne zna da se bavim poezijom. Milina. Posećujem neke kulturne manifestacije koje se dešavaju u selu, s vremena na vreme u njima i učestvujem. Toliko. Nisam uključen u rad nacionalnih zajednica, iako sam svestan da je njihov rad značajan za manjine. S tim u vezi se nalazi i činjenica da moja deca govore rumunski mnogo bolje od mene, upravo zbog rada nacionalnih zajednica na kulturnoj razmeni sa Rumunijom.
PST: Reci nam ponešto o ostalim stvaraocima iz Uzdina, Kovačice, Vršca, južnog Banata, Srbije, Rumunije, ko su tvoji saborci?
BABUC: Petru Krdu, pesnik i dugogodišnji predsednik i urednik Književne opštine Vršac, svakako je najvažniji čovek u mom životu. Prerano je napustio ovaj svet. Njegov odlazak bio je veliki gubitak za mene. Priredio sam jednu zbirku njegovih pesama, kao i knjigu njegovih eseja, a učestvovao sam i na raznim drugim događajima u njegovu čast. Vršac je i dalje prestonica poezije u Srbiji.
Ali, Uzdin, to je već magično mesto. U njemu se nalazi i Ljubomir Koraćević, pisac i književni kritičar. Njegov roman Lager je bio jedan od najboljih romana u 2015. godini. Često se viđamo i družimo.
Ima tu i značajnih prevodilaca poezije, dramskih umetnika, muzičara… O nekima si i ti pisao na ovom portalu. Inače, nemam puno prijatelja. U doba globalne komunikacije i socijalnih mreža verovatno ova činjenica i nije neki kvalitet, ali je tako.
PST: U redakciji si „Kovina”, književnog časopisa Književne opštine Vršac, šta se tu dešava, šta tu ima novo?
BABUC: Od Krduove smrti objavili smo 14 brojeva časopisa. Mislim da je najvažnija činjenica da smo i dalje na književnoj sceni, da se časopis nije ugasio, odnosno da traje i u teškim vremenima za književnost i poeziju. Koncepcija časopisa je sada možda malo drugačija, ali u njemu još uvek ima dobre srpske poezije, prevoda, proze, kritičkih osvrta i drugih stvari.
Sleva: Takač i Babuc (Autorka fotografije: Elena Tomaš FB SensArture)
PST: Književna opština Vršac je jedna od izdavačkih kuća koja se u zadnje vreme može pohvaliti solidnim brojem izdanja. Šta bi preporučio čitaocima za ove hladne zimske dane?
BABUC: Mislim da u KOV-u nikada nismo brojali naslove. Nikada nismo gledali na takav način na misiju organizacije. To i nije klasična izdavačka kuća. Glavni urednik je trenutno Draško Ređep, naš znameniti književni kritičar. Pesnička produkcija je sigurno među najboljima u zemlji, tako da koju god pesničku zbirku iz tekuće godine uzmete u ruke – nećete pogrešiti.
PST: Tvoja najnovija zbirka Melanholija je izašla ove godine, reci nam nešto o novim pesmama…
BABUC: U formalnom smislu, pesme iz Melanholije su konkretizacija raznih ogleda iz druge zbirke – Mahovine. Može se reći da su one još uvek eksperimentalne, ali je sada eksperiment u drugom planu. Reakcije čitalaca su zanimljive i vrlo povoljne.
PST: Koji su tvoji planovi za budućnost, šta je pred tobom, „Kovinama”, Književnom opštinom Vršac?
BABUC: Nemam neke naročite planove. Postoji određeni problem pronalaženja motivacije posle objavljivanja knjige. Rekao sam ti da sam pre objavljivanja prve zbirke pesama već pisao drugu. Tako sam radio i kod druge i treće knjige. Imam materijala, radim već na nekim novim pesmama. Videćemo kuda će me to odvesti. Ulog je sve veći, a vremena je sve manje. Književna opština Vršac ima određenih finansijskih problema – ništa neobično, kao i svi drugi izdavači u Srbiji, KOV ne poseduje ni komercijalne kapacitete, a od nedavno nema ni stalno zaposlenog čoveka. Postoji određena podrška grada Vršca i države za projekte, međutim teško je raditi u uslovima koje sam opisao… Još uvek vlada veliki entuzijazam kod članova organizacije, da pomenem da skoro sve poslove radimo unutar kuće, sem štampe. Neke odluke se ipak moraju doneti, a nadam se da će biti dobre i u opštem interesu.