Kratka retrospektiva novije istorije erotike u Pančevu vodi nas u početak devedesetih godina 20. veka, u prve ratne godine, u vreme hiperinflacije i francuskog bataljona UNPROFOR-a. U to doba u Pančevu i okolini radilo je nekoliko toples barova, od kojih su najpoznatiji bili „Ank” u Lenjinovoj, „Se moa” (C’est moi – u podrumu nekadašnje kuće dr Ladislava Erša) i „Las Vegas” u Zmaj Jovinoj ulici, „Mali raj” na putu za Beograd i „Holivud” na staroj Misi. U njima su vrlo atraktivne, ali i vrlo oskudno odevene, devojke iz Rusije, Ukrajine, Rumunije i drugih zemalja plesale na podijumu i u pauzama posluživale pićem i animirale pretežno muške posetioce ovih lokala. Često je razgovor sa neznacem počinjao pitanjem „Da li bi me častio jednim koktelom?” Šta su estradne radnice radile posle radnog vremena poznato je ne samo onima sa kojima su ga provodile, već i nešto široj javnosti. Dobro obavešteni tvrde da je sat i po vremena druženja sa ovim prijateljicama noći koštao od 130 do 150 tadašnjih nemačkih maraka, taksi prevoz, smeštaj i pratnja su uključeni u cenu. Posle izvesnog vremena, Ministarstvo unutrašnjih poslova je prestalo da ovim umetnicama odobrava privremene boravišne i radne vize, francuski vojnici su napustili naš grad, pa je ovaj posao jenjavao sam od sebe.
Početkom 1997. godine u Pančevu je u podrumu kuće br. 8 u tadašnjoj Lenjinovoj ulici radio klub „Underhouse factory” (skraćeno UHF), koji je važio za neformalno stecište pančevačkih homoseksualaca, mada je pristup, naravno, bio omogućen pripadnicima oba pola, kao i heteroseksualnim osobama. U ovaj klub su dolazili muškarci ovakvih sklonosti i iz Beograda i drugih mesta. Institucija koja je mogla da zauzme značajno mesto u ovoj grani pančevačke erotske scene je prestala da postoji nakon svega nekoliko meseci.
Leci za UHF žurke
Ranije se znalo – mladi parovi su u svojim četvorotočkašima, naročito tokom letnjih noći, zauzimali obalu Tamiša, i to nizvodno od mesta na kome se čamci spuštaju u vodu, ka brodogradilištu, tamo gde i danas noću vlada večni mrak. Vremenom je ta pojava postala srazmerno retka, a iščezao je i običaj lokalnih šmekera sa početka sedamdesetih da na kraju druge smene u kolima sačekuju radnice pretežno ženskih kolektiva u tadašnjoj Ulici Paje Marganovića, s pristojnim ponudama da ih „odbace do kuće”. Krajem devedesetih, bar za vozače kamiona koji su noćili u hotelu „Tamiš” ili u svom vozilu, za obavljanje „onih stvari” najpogodnije mesto bio je obližnji parking. Za to postoji bar jedna osnovana sumnja: polupane svetiljke u čitavoj okolini i bar nekoliko materijalnih tragova noćnog intimnog druženja (čitaj: iskorišćeni prezervativi), između kojih stanovnici okolnih kuća manevrišu kada ujutro krenu da kupe hleb, mleko i novine. U to vreme je glavno mesto za doživljaje na „zadnjem sedištu moga auta” van grada – bilo na damu u blizini nekadašnjeg skretanja za obilaznicu oko Pančeva – ali su taj običaj, dakle, mogli da upražnjavaju samo motorizovani sugrađani i sugrađanke.
Kad smo već kod puta za Beograd, tih godina su, nadomak uspona na most preko Tamiša, primećene nešto neobičnije obučene i našminkane devojke od onih koje čekaju na prevoz kod Vodne zadruge. Zaštitnici ovih „stoperki”, dežuraju u automobilima parkiranim u blizini, a razgovor sa potencijalnim mušterijama „radnice” obično započinju pitanjem: „Je l’ radiš?”, a na odgovor: „Radim”, sledi nastavak: „I ja radim”. Na pitanje vozača: „Šta radiš?”, sledi odgovor: „Oralno 150 dinara, klasično 200 za deset minuta. Pola sata u našoj sobi – 50 maraka. Gumica je obavezna. Analno ne radimo”.
Parking hotela „Tamiš” – nekada mesto susreta prodavačica ljubavi i mušterija
U ulicama oko Uspenske crkve nalaze se, tvrde upućeni, bar dve kuće u kojima se negovao najstariji zanat na svetu. Doduše, možda bi se ponašanje ukućanki pre moglo okarakterisati kao česta promena partnera uzrokovana natprosečnom naklonošću sredovečnih žena prema pripadnicima „jačeg” pola, istina potkrepljenom novcem.
Iako je i ranije bilo moguće iznajmiti tvrde porno filmove u nekoliko video-klubova, prva specijalizovana eroteka „Fantasy” otvorena je u leto 1997. godine u Kasapinovićevoj ulici, u jednom od ona tri lokala blizu ćoška sa tadašnjom Lenjinovom. Za njom su sledili „Eros” na Zelenoj pijaci i „Univerzal” u Ulici 6. oktobra. Kasete su najčešće iznajmljivali parovi, a kod pojedinačnih mušterija su brojniji muškarci. Najtraženiji su bili evropski pornići u kojima Erika Bela, Anita Blond i Doli Baster tumače glavne ženske uloge, a Rodni Murs najobdareniji karakterni muški lik. Od domaćih ostvarenja najpopularniji su bili „Novosadski pecaroši”, „Sami u sobi”, „Seks majstori” i „Seksi audicija”. Osim nabrojanih, navodno je postojao i neprijavljeni video-klub na Sodari o kome nema dodatnih detalja.
Uprkos „ničim izazvanoj” intervenciji NATO-a 1999. godine i dejstvovanjem po radio-TV repetitorskoj mreži, prijem posleponoćnog filmskog programa TV „Palme” je bio kvalitetan na celoj teritoriji grada i nije zahtevao posedovanje video-rikordera. Prema nekim izveštajima sa terena, u Pančevu je snimljen i porno film, u kući u blizini Doma vojske, ali se kod poznavalaca problematike nije mogla dobiti nezavisna potvrda ove informacije. Ne preterano brojni korisnici dial-up Interneta imali su mogućnost da na mreži potraže xxx sajtove.
Vragolasti leptirić, najpopularniji klitostimulator na svetu, konačno i Pančevkama na raspolaganju
Nekoliko domaćih izdanja porno časopisa i magazina prodavali su se u trafikama redovne namene, zajedno sa dnevnom štampom i stripovima za decu, ali ta pojava je bila uobičajna još od vremena švercovanja iz inostranstva „Lujeva” i „Plejboja”, te regularno distribuiranih „Čika” i „Zum reportera”, sve do „Erotike” i „Vročeg Kaja”, koji su nestali sa kioska sa nestankom Jugoslavije. Osim na istom mestu, najobičniji kineski i češki kondomi mogli su se pronaći u svakoj apoteci, ali oni su u ovo vreme side i bede više neophodan rekvizit za očuvanje zdravlja i izbegavanje neželjene trudnoće, nego detalj koji obezbeđuje dodatno uživanje. U to vreme su se u privatnim kioscima za prodaju slatkiša i sitnica pojavili prezervativi aromatizovani bananom i jagodom, a na fluorescentne, tačkaste i rebraste Pančevci su još morali da sačekaju neko vreme.
Da je naš grad bio uzdržan prema, za naše prevaziđene pojmove, erotskim novotarijama, pokazuje i činjenica da je prvi seks šop „Kupidon”, u kome sugrađani mogu da nabave razna erotska pomagala i akcesoar, otvoren tek 2006. godine u pasažu u Ulici Petra Drapšina. Prema rečima ljubaznog vlasnika, četvoro-petoro redovnih kupaca dnevno najviše traže prirodne afrodizijake, igračke za analna zadovoljstva, dildoe raznih veličina i vibratore raznih brzina. U ponudi su i lutke na naduvavanje, rekviziti za sado-mazo fantazije (čupave lisice, kugle za usta, štipaljke, golicaljke…) izazovan donji veš, lažne vagine, pumpe za podizanje muškosti, razni gedžeti (recimo klitostimulator leptirić sa daljinskim upravljačem), zanimljive seksi-zezalice za poklone (npr. lutkica popa kome kad se stisne glava iz mantije iskoči penis), a nađe se i poneki DVD sa sadržajem za odrasle.
Na erotskoj mapi Pančeva danas jedva da bi se moglo pobosti nekoliko zastavica, što je još jedan pokazatelj koliko je naš grad izgubio tempo u procesu modernizacije i koliko je duboko potonuo u provincijalizam i palanaštvo. Neka kao daleka i metaforička slika tog narastajućeg konzervativizma prema svemu, pa i prema seksualnosti, posluži nenamerno prisluškivan razgovor koji su, gledajući najavu programa za avgust, pre dva dana vodile dve Pančevke ispred izloga Centra za kulturu: one su bile duboko skandalizovane jednom od fotografija koja najavljuje dane savremenog nemačkog filma, na kome dve osobe ostatku sveta pokazuju srednji prst.