Prethodni deo teksta možete pročitati ovde
Dolazimo u dogovoreno vreme delimično odmorni, ali sa gorkim utiskom da ćemo i dalje biti zloupotrebljavani. Ipak, profesionalno se obrušavamo na provere, sada je ceo predmet u našim rukama. Tužilac nas u svemu podržava, čak traži da radimo i više jer se to verovatno i od njega traži. Inače, reč je o izvrsnom čoveku. Ceo dan bez pauze, bez odmora, sa prvim suvim obrokom u večernjim satima, provere se opet protežudo duboko u noć. Uključivale su i analizu biračkog materijala.
Predmet dopunjujemo i obradom ostalih džakova sa biračkog mesta br. 57. Prebrojavamo glasačke listiće i upoređujemo sa podacima iz zapisnika o glasanju. Ništa se ni sa čim ne slaže! Кada glasačke listiće prebrojimo, nikako da taj broj uklopimo sa brojem osvojenih glasova koji je upisan u zapisnik. U jednom trenutku postaviće se pitanje da li da otvorimo Pandorinu kutiju ili je bolje da je ne diramo. Opet prebrojavamo i najspornije listiće za izbor predsednika. Onako kako su zaokruženi ni iz daleka se ne slažu sa stanjem evidentiranim u zapisniku. Broj listića za izbor predsednika koji je u u našem posedu različit je od broja listića koji je unet u zapisnik. Kada sam pokušao da ukažem na tu činjenicu, dobio sam odgovor da mi nismo birački odbor.
Treba li da kažem da sve vreme radimo pod blagim, ali evidentnim pritiskom da moramo da dokažemo da su džak sa glasačkim listićima ukrali gospodin Nikolić i gospodin Vučić. Ili da im bar na teret stavimo posedovanje tog spornog džaka. Sve je bilo sračunato sa ciljem da se vlast odbrani od izbornih nepravilnosti za koje ih je optuživala suprotna strana. Znači, minimum što moramo da dokažemo je da je na biračkom mestu br. 57 bilo sve regularno, te da su gospodin Nikolić i gospodin Vučić iz nekog razloga krivi što su bili u posedu džaka sa glasačkim listićima.
Inače, ja posebno volim kada imam tako „principijelan i neutralan” pritisak. Sve vreme se borim sa unutrašnjim gnevom i svojom strogom profesionalnošću da utvrđujem samo činjenice i istinu bez obzira da li ona „nekom” ide u korist ili na štetu.[1] A ovde je ulog bila ni manje ni više nego vlast, koliko god je to sa aspekta 2021. godine davno i zaboravljeno. Tada je, uostalom kao i na svakim drugim izborima, svaki glas bio važan, te se za svaki velika bitka vodila. Imperativ je bio da se sve provere okončaju što pre, kako bi se pres-konferencija tempirala na dan pred izbornu tišinu.Verovatno je to trebalo da donese odlučujući poen za predsedničkog kandidata gospodina Tadića. Trebalo je, ali nije.
Rukovodilac je tokom provera nekako, posredno, dolazio do informacija o celom događaju. Uspeh je to za službu, za policajca posebno. Informacije su bile toliko tačne kao da ih je dostavljao onaj ko je u svemu učestvovao. Baš tako!
Jedino što se treba odupreti zloupotrebi policije kojoj se neretko teži, ali i neretko postiže doziranim i prilagođenim informacijama. Kada nema pravih, policija postupa po bilo kakvim pa i doziranim informacijama. To je prilika da se ko može okoristi, ko nešto zna, on bi da time profitira koliko može, sedeći na dve stolice. Za svaki slučaj bilo je dobro u dobrim odnosima sa policijom biti, nikada se ne zna kada nam može zatrebati.
Drugi krug izbora za predsednika države se približava, vreme nam curi, grozničavo se traže dokazi protiv opozicionog kandidata. Akcija se mora privesti kraju. Završni udarac biće sinhronizovano privođenje najsumnjivijih – svih pet čistačica osnovne škole.[2] U tom cilju izrađuje se poseban plan dejstva, planiraju se potrebna materijalno-tehnička sredstva i ljudski resursi. Inkriminisana lokacija je osnovna škola. Sve čistačice će biti prepadnute na licu mesta. Svaka će biti posebno privedena, svaka će biti posebno kriminalistički obrađena. Kolona policijskih vozila i krem kriminalističke policije obavljaju svoj zadatak perfektno.
Ja nisam imao čast da budem učesnik u tako važnoj policijskoj akciji. Nju je vodio lično rukovodilac. Uostalom, kao i celu akciju „Metla”. Kriminalistička policija bila je na domak tako željenih dokaza, ali iz nekih razloga nije ih našla. Drugi krug izbora za predsednika Republike stigao je brzo i sve je prekinuo.
Pitam se da li neka od spremačica ima spisateljski dar? Da ima, mogla bi da sastavi memoarsko delo sa naslovom „Kako smo hapšene“, ili teorijski rad na temu „Mesto, uloga i uticaj rukovaoca službenom metlom na drugi krug izbora za predsednika Republike Srbije 2012. godine.”
Iako su izbori prošli, iako je izabran novi predsednik Republike, iako je stari „predsednik” krajnje džentlmenski priznao izbornu pobedu svom protivniku („Videćemo se u nekom drugom filmu.”), mi i dalje radimo. I dalje tražimo dokaze protiv predsedničkog kandidata gospodina Nikolića, ali sada i protiv predsednika Republike. Šta li time želimo da postignemo, pitam se! Niko da nam javi da je svemu kraj, ili možda početak. Malo po malo ipak se došlo do delimičnog scenarija krađe glasačkih listića u kojem je jedan policajac imao, ili navodno imao, značajnu ulogu. Važnost provere, a posebno ekstremna važnost predmeta, uslovila je da se u obavljanje razgovora sa potencijalno osumnjičenim kolegom lično uključim. Kolega iz jedne od brojnih beogradskih stanica bio je u neformalnom svojstvu lica koje je imalo veze sa pronađenim glasačkim listićima, pa je time pomogao gospodinu Nikoliću da na izborima pobedi.[3] Nakon početnog formalnog ispitivanja i utvrđivanja nekih nespornih veza koje bi kolega mogao da ima sa sudbonosnim džakom sa glasačkim listićima, nije mu bilo jasno ni za šta se ispituje, a naročito za šta se sumnjiči. Imajući u vidu činjenicu da je tada gospodin Nikolić postao predsednik Srbije, sve je to delovalo pomalo tragikomično. Кolega celu situaciju prihvata začuđujuće mirno. Izgleda da se više ja čudim njegovom položaju nego on. Razgovor je bio takav da je više on nas ispitivao nego mi njega, jer na skoro svako pitanje, on je nas o tome pitao. Kako ništa nisam mogao da saznam, dobijam odlučnu komandu – da se malo pritisne! Poznato je koliko volim takve „principijelne”, „neutralne” i iznad svega zakonite naloge. Šta reći o meri „pritisnuti”? Rezultat koji se od takve mere očekivao trebao je valjda da poništi izbor gospodina Nikolića za predsednika Srbije, ili šta drugo!? Da vrati točak istorije par dana unazad? Potpuno besmislene provere i sumnje koje sve i da ih dokažemo, mogu da posluže jedino ničemu. Da budu deo izveštaja za tužilačku arhivu i ništa drugo. Sa takvim nalogom postupam po pravilu službe.Ako u njemu postoji mera „pritisnuti”, primeniću je. Kako ne postoji, naći ću drugo rešenje, neko najsličnije. Kada je šou, neka je Mapet šou. Sa maksimalnom dozom ozbiljnosti i profesionalizma obraćam se osumnjičenom kolegi rečima:
– Vi ste osumnjičeni da ste svojom radnjom pomogli gospodinu Nikoliću da postane predsednik Srbije!
– Stvarno?Ja? – sav nasmejan kaže kolega u maloj neverici, ali prihvata nametnutu ulogu i pita – A jel’ Toma to zna?
– Ne znam da li zna, ali Vi ste sa njim u vezi pa mu to sami recite – i dalje sam maksimalno ozbiljan.
Ne vredi, neće kolega da na to pristane:
– Molim vas da mu vi kažete da sam mu od srca pomogao. A kako sam mu to pomogao?Šta treba da priznam?
Ne dam se ni ja, ozbiljno tražim da sam sve prizna. Кolega odgovara da traži suočenje sa svojim saučesnikom predsednikom Srbije:
– Ne može – kažem, ali kolega insistira.
– Pitajte bar Tomu za mene, neka kaže kakav sam čovek.
Tada je smeh obuzeo i njega i mene i još jednog prisutnog kolegu. Siti se ismejasmo. Bio mi je to jedan od dražih trenutaka za ceo radni staž. Ko zna dokle bismo se mi dogovarali ko će Tomi da javi da se nije uključila i kolegina supruga. Time je Mapet šou bio kompletiran. Prekinula nas je očigledno ne znajući kakvu poziciju njen muž ima kod novog predsednika Srbije:
– Jel’ gotovo to vaše rešavanje kriminala?Treba da idemo na slavu – žena očito neupućena u rolu svog muža prekida teško ispitivanje i grubo nas onemogućava da rešimo misteriju izbora predsednika.
– Samo da rešimo izbor predsednika Srbije – odgovara joj suprug.
– Ljudi nas čekaju na slavi, rešićete predsednika drugi put – zna žena da je red da se na slavu kod domaćina ne kasni i od toga ne odstupa. Nikakav predsednik Srbije u tome je neće omesti.
Tako i bi. Obojica smo se povinovali njenom zahtevu. Šta sada da radim? Niti sam šta novo saznao, niti sam kolegu pritisnuo (ako se pritisak smehom ne računa), niti se dogovorismo ko će Tomi da javi. Ispitivanog kolegu ne znam da li da hapsim, da li da ga predložim za odlikovanje, da li da sačekam da Toma lično dođe da ga spasi, da li da nastavim sa teškim ispitivanjem? Imao sam važnija posla od rešavanja misterije pod šifrovanim nazivom akcija „Metla”, kolega osumnjičeni i njegova supruga takođe, te smo se rastali. Osumnjičeni kolega ode. Nije ga spasio pajtaš kojeg je na vlast doveo – predsednik Republike Srbije, ali ga je rođena žena spasila. Tek izabrani predsednik Republike nije urgirao za čoveka koji mu je pomogao da to postane, a baš sam bio rad da mu izađem u susret. Znači li to da će nam novi predsednik biti drugačiji od ostalih, da će mu urgiranja i uticaji na krivične predmete biti strani, upravo onako kako je to izjavljivao u predizbornoj kampanji? Ili će se Mapet šou nastaviti?
U sledećem nastavku, 9. avgusta: Epilog akcije „Metla”
[1] Nažalost, bilo je predmeta u kojima je jasno bio definisan „neko”. Kakav je to uticaj imalo na predmete, mislim da je poznato svakom građaninu. Svakako i ta priča zaslužuje da bude ispričana ukoliko javnost to bude zanimalo.
[2] U navedenoj akciji nisam učestvovao tako da nisam siguran koliko je čistačica privedeno, ali su privedene sve koliko god ih je bilo.
[3] Ukoliko bih obelodanio kolegin identitet, možda bih ga time doveo u nelagodnu situaciju;iz tog razloga ostaće anoniman. Ako neko smatra da je potrebno da mu se zahvali za pruženu ili navodno pruženu pomoć, lako će se snaći.
Tekst je preuzet iz studije Siniše Jankovića Kako je jedna ceduljica srušila MUP (Esej o vladavini prava u srbiji na primeru MUP-a), koju je aprila 2021. godine objavila organizacija civilnog društva Institut za istraživanje korupcije Kareja, Pančevo, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija pruženu za realizaciju projekta „Vladavina prava (ili političke korupcije) u Srbiji, na primeru MUP-a”.
Pančevo Si Ti će u tokom jula i avgusta, četvrtkom i ponedeljkom objavljivati delove knjige. Oprema teksta redakcijska.
Siniša Janković (1961, Vranje) je policijski inspektor u penziji. U MUP-u je radio 31 godinu, najduže na poslovima suzbijanja privrednog kriminaliteta. Bio je član radne grupe MUP-a koja je istraživala 24 sporne privatizacije. Magistar je političkih nauka i autor više radova o političkoj korupciji, kao i dve knjige iz ove oblasti, Oči u oči sa političkom korupcijom i Kako je jedna ceduljica srušila MUP. Predsednik je Upravnog odbora Udruženja Institut za istraživanje korupcije Kareja.