Pančevo je nekada bilo grad u trendu u kome se slušao kvalitetan rokenrol. Verovatno zbog blizine Beograda, naša varoš je imala privilegiju da su u njoj nastupale skoro sve aktuelne rok grupe nekadašnje Jugoslavije. U Hali sportova, Tehničkoj školi, u parku nekadašnje kasarne iza Doma omladine, na trgu ispred Opštine, u Domu kulture i u Studentskom, prangijali su Indeksi, Korni i YU grupa, pa Čorba, Dugme, Leb i sol, Parni valjak i Bajaga, Kazalište, Azra, Orgazam, EKV i mnogi drugi bendovi.
Godine 1972. i 73. i 74., u vreme kada smo bili srednjoškolci, bezmalo svake subote u holu Tehničke škole, čuvene igranke je svirala Yu grupa, u to vreme, uz Tajm i Korni grupu, najpoznatiji bend u zemlji. Plesao se „stiskavac” uz balade „More”, „Devojko mala podigni glavu”, „Crni leptir”, đuskalo uz pesme „U tami disko kluba”, „Čudna šuma”, „Drveni most” i igralo kolo u ritmu njihovih poznatih etnorok kompozicija „Sama”, „Nona”, „Kosovski božuri”…
Početkom osamdesetih Riblja čorba je bila najpopularniji rok sastav u zemlji, pa su zato svi njihovi koncerti širom Juge bili propraćeni velikim gužvama i rasprodatim halama. U stampedu pre početka svirke na ulazu u zagrebački Dom sportova ’82. godine, stradala je devojka, a više mladih je bilo povređeno. U isto vreme, nama je bilo sasvim normalno da Čorba, bez neke veće frke i gužve, održi koncert u dvorištu našeg Doma omladine, koje sada zovu plato, a na kome i danas nastupaju neki novi, meni nepoznati klinci. Juna 1981., kao nekada na Malom Kalemegdanu, momci iz prve postave ovog benda, odsvirali su sjajnu igranku na prepunom, legendarnom Dinamovom košarkaškom terenu, na kome se sada nalazi – supermarket. I dan-danas, Čorba, uvek profi, odradi neku tezgu u našem gradu, povodom karnevala, rođendana Aviv parka, Dana Vajferta i drugih manifestacija.
A jednom je imala zakazan besplatan i dobro posećen koncert koji, nažalost, ne svojom krivicom, nikada nije odsvirala. Godine 1999., u vreme bombaradovanja, na trgu ispred naše Opštine, kao i u drugim gradovima, pred brojnom publikom su se održavali nastupi KUD-ova, rokera, narodnjaka, zabavnjaka i glumaca, koji je trebalo da budu simboli naše nepobedivosti, neustrašivosti, prkosa, otpora i sličnih propagandnih fazona. Posle nastupa Dr Igija i još nekih dens tinejdžerskih grupa iz Beograda, red je došao i na Čorbu.
Tog sunčanog, majskog prepodneva, reke mladih željnih zabave i provoda, slivale su se, u neobičnoj tišini, sa Korzoa, iz Njegoševe, Sokačeta, Masarikove, Zmaj Jovine i Drapšinove prema trgu. Na momenat, sve me je podsetilo na nekadašnje majske svačanosti, kada je u naš grad dolazila savezna ili lokalna štafeta. Samo ovoga puta nije bilo svečanih, belih košulja, pionirskih marama, plavih titovki sa petokrakama, državnih i partijskih zastava, transparenata, Titovih slika, galame, poleta i radosti. Sa zvučnika se nisu čule borbene, partizanske i rodoljubive pesme, a u masi nije bilo ponosnih omladinaca i pionira u sportskoj opremi, učesnika sleta, koji se upravo završio na gradskom stadionu. Toga dana se nisu zaustavljale mašine u fabrikama, da bi radnici stojeći pored kolovoza duž ulica, pozdravili štafetu i njene nosioce, koje su na motorima, vozili bajkeri. Bina nije bila svečano ukrašena, nije bilo ni velike Titove slike okićene cvećem u pozadini, nisu se na njoj smenjivali folkloraši, primerni vojnici, akcijaši udarnici u zelenim, kratkom jaknama sa likom Če Gevare na leđima, najbolji mladi radnici samoupravljači, nosioci štafete, omladinski rukovodioci, političari i vatreni govornici, koji su se zaklinjali na vernost Titu, Partiji i Jugoslaviji. Ma poželeo sam da je stvarno opet došla štafeta, makar i ona manje važna – lokalna, i ma koliko sve to oko nje debilno bilo. Ali gledajući ova dečija, bleda i pomalo zabrinuta lica, brzo sam se vratio u stvarnost, shvativši da je ovoga puta, razlog okupljanja omladine bio mnogo bizarniji.
Bora i ekipa su već dugo pili piće u bašti hotela „Sloboda”, publika je bila sve nestrpljivija, ali njihov nastup nikako nije počinjao. Posle nekog vremena, saopšteno nam je da se koncert odlaže i naloženo – da se svi odmah udaljimo sa trga. Vidno razočarana i smorena, ali već naviknuta na sve i svašta, mlađarija se ćutke, disciplinovano i brzo razišla. Kasnije sam, gore u Opštini, saznao da su baš u to vreme, nebom iznad našeg grada, krstarili brojni NATO bombarderi i da je bilo suviše rizično, svako dalje zadržavanje na otvorenom. Neverovatno je to što nam se tada dešavalo. Ranije sam slušao da su se svirke odlagale zbog bolesti nekog od članova benda, nevremena i slično, ali zbog vazdušne opasnosti i mogućeg bombardovanja, to do tada, nikada nisam čuo. Kako bi bilo da su čuveni koncerti u Vudstoku, Mantereju, na Vajtu, Live aid u Londonu i Filadelfiji odloženi zbog mogućeg napada iz vazduha? Pa oni su upravo i održavani kao protest protiv rata i gladi u svetu. Tako nešto je izgleda, samo nama u ovoj nesrećnoj zemlji moglo da se dogodi.
Pančevo je nekada bilo grad u trendu, u kome se slušala kvalitetna muzika. Čini mi se da je opet tako i danas, jer su ovog leta u našoj varoši nastupali Yu grupa, Kerber, Jurica Pađen i Aerodrom, Neverne bebe, Petar Grašo, BG sindikat i naravno – Riblja čorba.