Trg na kome se nalazi naša stara škola, u međuvremenu je dobio lepo ime – Gimnazijski. Predratnu kaldrmu su zamenile kocke i betonske ploče na kojima se nalaze klupe neobičnog izgleda, cvetne žardinjere, stubići za zaprečavanje prolaska vozila, turistički putokazi, info table i kandelaberi modernog dizajna koji odudaraju od ambijenta prohujalih vremena, kojim ovaj kraj odiše. Upravo zato su na Trgu i obližnjim ulicama i snimani brojni jugoslovenski i srpski filmovi, drame i serije. Crkva svetog Karla Boromejskog, Minoritski manastir i kip Presvetog trojstva su tek okrečeni i više nisu (bar za sada) prekriveni grafitima. U delu manastira iz Barajevčeve, tamo gde je nekada bio podrum pića „Prokupac”, smešten je restoran „Konoba 32” iz koga se čuju tamburaši. Na uglu Trga i Ulice Miloša Crnjanskog, kako se sada zove Štrosmajerova, blista renovirano, staro zdanje banke „Inteza”. Sa preke strane, legendarni bife „Lovac”, u kome smo prvi put probali alkohol i gluvarili uvek kada bi zapalili sa nastave ili imali prazan čas, zatvoren je pre više godina. Danas gimnazijalci vole da, kako oni kažu, „blejače” i piju kafu u klubu „Cruiser”, u prizemlju oronulog i išaranog solitera, koji po meni baš i nije najpametniji izbor za bežanje sa časova, pošto se nalazi odmah preko puta zbornice. Ispred škole parkirani su moderni monti i siti bajkovi, skuteri i električni trotineti. Kod ulaza se nakratko zaustavljaju taksisti i roditelji, dovozeći učenike na nastavu. Za vreme velikog odmora, gimnazijalci zagledani u mobilne, puše oslonjeni na zid manastira ili sedeći na nekakvim futurističkim klupama, poređenim duž ulice. Iza ograde od kovanog gvožđa, iz zelenila, posmatra ih bista Uroša Predića, bivšeg učenika i slavnog slikara, po kome je Gimnazija dobila ime. Umivena zgrada stare Tehničke škole u koju su u naše vreme išli učenici prvog i drugog razreda, još odavno je prodata i pretvorena u poslovni prostor. Nekada je, početkom nove školske godine, bio običaj da momci viših razreda iz gimnazijske zgrade, za vreme velikog odmora, odu da se malo promuvaju po dvorištu stare Tehničke, da se pokažu, pogledaju kakve su im te nove klinke i čisto, da stave do znanja ovim gušterima, ko je zakon u smeni. Prilikom tih poseta, znalo je i da zaigra poneko devojačko srce, da se sretnu nečiji stidljivi pogledi i započnu ozbiljne veze i prijateljstva, od kojih neka, traju i danas.
A preko celog dana, Trgom i okolnim sokacima kojima su nekada prolazili Crnjanski, Pupin, prota Vasa, Mita Topalović i drugi znameniti gimnazijski profesori i učenici, danas promiču devojčice i dečaci sa rančevima na leđima i sluškama u ušima, ponosni i srećni što su (još uvek) gimnazijalci.