Ekipa od dvadesetak novinara iz Novog Sada, Beograda i Pančeva krenula je put Rumunije 9. aprila u jutarnjim časovima, оčekujući da se na početnoj tački ture sretne sa kolegama iz Rumunije. Tako je počela avantura koja će nam u narednim danima ispuniti svakodnevicu novim prizorima, informacijama, glave novim idejama, svest novim sadržajima, a telefone fotografijama. Za neke od nas, susret sa ovim projektom i učešće u promotivnoj turi za medije bio je prvi ozbiljniji kontakt sa temom eko-turizma. No, njena privlačnost i važnost bila je dovoljna da zainteresuje i natera na akciju. Tako se nađosmo u vozilu kojim ćemo posetiti veliki broj novih mesta, istražujući i slušajući o tome šta bi nam ona mogla doneti, koji su njihovi potencijali i šta je tačno uloga svakog od predela, prema zamisli internacionalnog projektnog tima.
Ideje i ciljevi projekta objašnjeni su nam na konferenciji održanoj pred početak promo ture, 5. aprila, ali smo ih bolje razumeli i još više o njima čuli u toku samog putovanja. Svaka od projektom mapiranih lokacija imaće svoju svrhu u razvoju eko-turizma u dve zemlje partnerke. Nosioci projekta: Regionalna privredna komora Južnobanatskog upravnog okruga, Pokret gorana i Centar volontera iz Pančeva, te Asocijacija Miltonija i Asocijacija za promociju i razvoj turizma na Tamišu iz Temišvara, zajedničkim snagama osmislili su ovu sjajnu ekološko-turističku priču, sa ciljem da promovišu potencijale čiste prirode i podstaknu ljude da bolje sagledaju i više zavole svoje okruženje.
– Ljudi ne prepoznaju važnost eko-turizma. Svest o tome zbog čega je važno da pazimo na prirodu je veoma niska. Nije u pitanju samo sakupljanje smeća – rekla je Suzana Stojanovići ispred Asocijacije Miltonija iz Temišvara.
Ona je objasnila način sprovođenja projekta i konkretne korake koji su preduzeti da bi ideja bila realizovana:
– Mapirali smo staze za bicikliste, za pešake, mesta za posmatranje ptica, za pecanje i plaže. U vezi sa tim, urađene su dve studije, jednu su radili srpski, drugu rumunski stručnjaci. Potencijali Srbije, više nego rumunski, počivaju na vodi. U Srbiji ima više mogućnosti za veslanje kajaka i kanua, te vožnju katamaranom, a u Rumuniji više mesta dostupnih za pešačenje i biciklizam. To je osnovna razlika, ali i bogatstvo ovakve saradnje. Ipak je svaka strana nabavljala bicikle, kanue, i po jedan katamaran. Projekat se završava u junu, regatom u koju će biti uključeni katamaran, kajak i kanu. Dalje se baziramo na realizaciju i korišćenje svih naših potencijala i svega onoga što smo kroz projekat postigli. U planu su pešačke i biciklističke ture, takmičenja u pecanju. Sve će biti besplatno, a zamisao je i da tražimo pomoć od opština da se sva mesta važna za projekat održavaju i nadograđuju.
Dug put od Rešica do Pančeva
S obzirom na to da za projekat nije važna samo sama reka Tamiš, već i njena okolina, te kulturno-istorijski spomenici u njenoj blizini, naša prva stanica bio je Muzej lokomotive u Rešicama, inače bratskom gradu našeg Pančeva. Na stogodišnjicu otvaranja fabrike lokomotive, 1972, otvoren je i muzej. Fabrika je u toku svog postojanja proizvela 1461 lokomotivu, a mi smo imali priliku da vidimo i kako izgleda ona prva, sagrađena u fabrici u Rešicama.
Naredna lokacija izuzetno vredna pomena jeste i prelepo jezero Valiug, popularno turističko mesto na kome nam se prvi put otvorilo široko vodeno prostranstvo i podsetilo nas da je, uprkos vođama puta, vodičima i prevodiocima, glavni i jedni pravi vodič kojeg pratimo na ovom putovanju – voda.
Odatle smo stigli do jednog od mesta na kome izvire reka koju pratimo, a nastavili njenim tokom do odmarališta Trei Ape – u prevodu Tri vode, na kome se ukrštaju tri reke – Tamiš, Semenik i Brebu. Ovo mesto krije mnoge potencijale, a idealno je za kampovanje i ribolov.
Pustolovina se prvog dana završila brzom posetom lekovitoj banji Buzjaš, u kojoj na prvi pogled dominira kolonada izgrađena po naredbi kraljevske porodice, a koja je služila da se plava krv ne bi mešala sa narodom dok prolazi kroz banju. Ovo mesto specifično je i po festivalu veverica koji se održava svake godine. Banja Buzjaš nalazi se na oko pola sata vožnje do banatske prestonice, Temišvara, koju smo pozdravili tek u sumrak prvog dana putovanja.
Naredni dan doneo nam je još intenzivniji tempo i detaljnije upoznavanje sa lokacijama koje u sebi kriju velike mogućnosti za izgradnju plaža, a do sada potpuno nepoznata šuma ,,Makedonija”, predstavljena je kao lokalitet atraktivan za posmatranje ptica. Najviše vremena drugog dana u Rumuniji proveli smo u šetnji kroz park Bazoš, jedno od mesta idealnih za one koji vole da prirodu razgledaju pešačeći.
Direktno iz netaknute prirode, pomalo željni grada i nestrpljivi da od njega dobijemo više od prizora vidljivih kroz prozor našeg vozila, stižemo ponovo u Temišvar, a njegove živopisne boje i detalji na naše oči postaju manje intenzivne i zagasitije, dok nas vodič Ludovik ubacuje u brzi istorijski vrtlog nastajanja rumunske nacije i države, objašnjava svrhu Bastiona Marije Terezije i važne detalje na trima poznatim trgovima. I tek što smo se navikli na šetnju gradom, pada mrak, a magija, koju je svojim govorom stvorio naš vodič, prestaje. Nismo se još ni sreli kako treba, a već dolazi vreme rastanka. Ima tih gradova koji nam, čak i kad ih tako ovlaš upoznamo, osvoje srca, opominju da još uvek nismo dovoljno videli, da još mnogo imaju da ponude i ostavljaju toliko upečatljive uspomene, da imperativ postaje želja za povratkom.
Sve bliže ušću
Dinamika putovanja naterala nas je da se veoma brzo oprostimo od Rumunije i vratimo se u domovinu, te sa „naše” strane granice otkrijemo šta je to što Srbija može da ponudi i gde su tačke koje nude potencijal za razvoj i promociju eko-turizma.
Budući da je i ribolov jedna od važnih aktivnosti kada je eko-turizam u pitanju, ribnjak Sutjeska bio je nezaobilazna stanica. U sklopu ovog ribnjaka nalazi se veštačko mrestilište, a njegov maksimalni kapacitet je pedeset miliona larvi u turnusu. Ribnjak se prostire na devet stotina hektara površine, a izlazi na tri mesta – Sutjesku, Banatski Despotovac i Botoš.
U Sečnju i Opovu naišli smo na isto tako važne lokalitete na kojima postoji mogućnost ribolova, pešačenja, ali i na još jednu plažu u nastajanju. Radovi na plaži u Sečnju već se počeli, a planirano je da, između ostalog, bude postavljeno dvadeset i pet klupa i četrdeset kanti za smeće.
Dodatno uzbuđenje i lepotu u obilazak unele su posete konstruktoru i restauratoru violine Janu Nemčeku, Galeriji naivne umetnosti „Babka” u Kovačici, te Filmski grad u Barandi i galerija „Jovan Popović” u Opovu, u kojoj smo naišli na poslednji dan izložbe češkog stakla, autorsku kolekciju Borislava Šoše.
Iz galerije ,,Jovan Popović’’ krenuli smo ka poslednjem odredištu naše avanture. Pančevo i ušće Tamiša u Dunav čekali su nas da zaokružimo čitavu priču na najlepši mogući način – vožnjom katamaranom i posetom Vajfertovoj pivari i Muzeju pivarstva. Sada smo mi bili u ulozi domaćina i potrudili se da gostima iz Rumunije, Novog Sada i Beograda što više približimo znamenitosti grada, njegove mogućnosti i manifestacije koje mogu da posete, u nadi da će u njima pronaći idealan razlog da uskoro ponovo dođu tamo gde „se Dunav uliva u Tamiš, iz svih mora iz svih okeana”, kako kaže Mika Antić, samo jedan od pesničkih glasova koji delom progovaraju baš odavde – iz Pančeva.