Pored Brif media neta, još jedna vojvođanska firma koja u svom nazivu ima reč brif (brief) obeležila je konkurse za sufinansiranje medijskih projekata u Vojvodini. Pančevačka firma Brifing Banat, sa svojim portalom juznibanat.rs, poput najjače košave protutnjala je kroz konkursno sufinansiranje u svih osam južnobanatskih opština i, što je veoma zanimljivo, u svakoj se projekat te firme našao među dobitnicima.
Sve u svemu, Brifing Banat je samo u ovoj godini inkasirao skoro 20 miliona dinara, što je više od četvrtine novca podeljenog na medijskim konkursima u Južnobanatskom okrugu.
Tvoja opština je tvoj… izvor novca
Dan pre nego što će obeležiti šest meseci postojanja, 6. marta ove godine, iz Opštine Plandište stigla im je radosna vest: od skromnih pet miliona dinara predviđenih za sufinansiranje medijskih projekata, projekat „Tvoja opština je tvoja“ dobio je najviše – dva miliona.
Politička rubrika juznibanat.rs
Mart je za pančevačku firmu Brifing Banat, osnivača informativnog portala juznibanat.rs, uistinu bio mesec dobrih vesti. Već 13. u mesecu Opština Bela Crkva odlučila je da, od raspoloživih 9,5 miliona dinara, projekat neuobičajenog naziva – „Tvoja opština je tvoja“ – sufinansira sa 975.000 dinara.
Opština Opovo dva dana kasnije donosi odluku da podrži projekat pod nazivom „Tvoja opština je tvoja“: od 2.650.000 dinara, više od dve trećine (1,8 miliona) pripalo je Brifing Banatu.
Ni Opština Kovačica nije odolela šarmu projekta originalnog naziva „Tvoja opština je tvoja“, te mu je 17. marta dodeljeno 1.980.000 od raspoloživih 12.980.000 dinara.
Posle pauze od čak šest dana, stigli su rezultati konkursa u Opštini Kovin. Podeljeno je 4,6 miliona, a Brifing Banatu pripalo je milion dinara za projekat… „Tvoja opština je tvoja“, naravno.
Sve u svemu, Brifing Banat je mart završio sa skorom „pet od pet“, inkasirajući 7.755.000 dinara. A još nisu bili okončani konkursi u preostale tri opštine Južnobanatskog okruga…
Kad su do sredine maja i tamo bili poznati rezultati konkursa, Brifing Banat je postao bogatiji za 12 miliona dinara.
S projektom dobro poznatog naziva širom južnog Banata, „Tvoja opština je tvoja“, Brifing Banat je konkurisao još samo u Opštini Alibunar, gde je od raspoređenih skoro pet miliona dinara, toj firmi pripalo opet najviše – čitava tri miliona.
Iako su na prvom raspisanom konkursu u 2017. u matičnom Pančevu za projekat „Budimo informisani“ dobili ubedljivo najviše, četiri miliona, od 14.880.000 koliko je u tom krugu raspoređeno, najizdašnijim su se ipak pokazali Vrščani – od 18.750.000 dinara, koliko je dodeljeno na konkursu u Sterijinom gradu, projektu „Budimo u toku“ pripalo je pet miliona. To, međutim, nije bio i najviši dodeljeni iznos – čak sedam miliona dinara izdvojeno je za sufinansiranje projekta koji je kandidovala lokalna firma „E Vršac“.
Ko tamo uopšte piše?
Kad se podvuče crta – svih osam projekata s kojima je konkurisano diljem Južnobanatskog okruga pridobilo je članove konkursnih komisija, samim tim i budžetsko sufinansiranje projekata u vrednosti od 19.755.000 dinara.
U političkim svetonazorima i naklonjenosti vlastima portala brif.rs i juznibanat.rs nema ama baš nikakve razlike, ali u uređivačkoj politici ipak dolazi do blagog razmimoilaženja: dok je na brif.rs gotovo nemoguće pronaći tekst o opoziciji, juznibanat.rs objavljuje i informacije o opozicionim liderima (ili koje javnost u njih ubraja) – ali isključivo u negativnom kontekstu.
Sličnost između portala koja upada u oči jeste nepostojanje autorskih potpisa. Isti je slučaj kao i sa brif.rs – gde nije naveden drugi izvor, stoji tek redakcijski potpis. Jedino ime i prezime koje je objavljeno na sajtu jeste ime i prezime glavnog urednika Miroslava Stojanovića, koji je ujedno i direktor/osnivač firme Brifing Banat. Stojanović je na mestu glavnog urednika od 6. februara ove godine, nakon što je te dužnosti razrešio Zorana Šćekića. Pri upisu portala u Registar medija, 5. oktobra prošle godine, Šćekić je bio naveden kao glavni urednik.
Sa 100 dinara uplaćenog kapitala, Stojanović je firmu osnovao 7. septembra 2016. godine, a kao pretežna delatnost u APR navedena je „delatnost reklamnih agencija“. Firma se nalazi na istoj adresi na kojoj je prijavljeno sedište portala juznibanat.rs.
Direktor Brifing Banata nije odgovorio na pitanja koja mu je putem redakcijskog mejla uputila Cenzolovka. Na portalu je inače objavljen i redakcijski broj telefona, ali sve što se može čuti pri pozivanju – a radi se, podsetimo, o redakcijskom broju telefona – jeste obaveštenje o tome da „pozvanom pretplatniku nije dozvoljeno da prima pozive“! O glavnom uredniku nije moguće ništa saznati ni u Registru medija („dokument trenutno nije dostupan“), a pokušaj portala Cenzolovka da se raspita među kolegama koje žive u južnom Banatu, pored ostalog i u Pančevu, takođe nije dao rezultat.
Iako ispod tekstova ne stoje autorski potpisi, na osnovu količine informacija iz lokalnih sredina koje pokriva portal juznibanat.rs, reklo bi se da iza toga stoji tim novinara, koji, iz nekog razloga, žele da ostanu anonimni. Ono što ovaj portal, kao i brif.rs, praktikuje jeste preuzimanje informacija iz drugih medija (Informer, Alo, Embargo, Novosti, kao i lokalnih – RTV Pančevo, Glas Opova…), ali, takođe, i da prenete informacije potpiše kao sopstvene, čime bi trebalo da se pojača utisak o velikoj produkciji i tako, valjda, opravdaju milionske investicije na ime sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja.
Ono što na ovom portalu ipak najviše privlači pažnju, dakako uz strogi provladin kurs, jesu – naslovi. Bizarni i glupi naslovi „klikbejt“ provenijencije, uz obaveznu upotrebu velikih slova, sa nacionalnih tabloida proširili su se, avaj, i na regionalne portale, pa je tako na ovom, čak i kod informacija iz lokalnih sredina, moguće nabasati na naslov: „INFORMIŠITE SE NA VREME! KOVAČIČANI, IZNENADIĆETE SE: Evo koliko može da vas košta ogrevno drvo!“; ili „PROGNOZA: Kišovito i hladno jutro, a evo KADA nas čeka razvedravanje“.
Kutak za opoziciju na juznibanat.rs
Od toga što su kao taze osnovane firme učestovale na konkursima, što po sebi ne mora biti problematično ali isto tako može biti dovoljan razlog za sumnju u stvarne pobude, mnogo je značajnija argumentacija kojom su portali juznibanat.rs i brif.rsubedili članove konkursne komisije u svoje institucionalne i profesionalne kapacitete.
Ako na tim portalima rade novinari s iskustvom, čime bi se delom pobila kritika o nerazumnim postupcima komisija, zašto je njihova imena, ili ime bilo kog novinara, saradnika, honorarnog dopisnika, nemoguće saznati?
Stefan Janjić iz Novosadske novinarske škole smatra da dodeljivanje budžetskog novca novoosnovanim medijima nije nužno loše, jer bi bilo pogrešno odbaciti odličnu, korisnu i kreativnu projektnu ideju samo zato što ju je predložio mlad medij. Pogrešan bi, međutim, bio i proces suprotnog intenziteta, kada se takvim medijima, koji dosadašnjim radom nisu uspeli da pokažu kolikim profesionalnim i tehničkim kapacitetima raspolažu, dodeljuju ogromne sume novca.
Takav podsticaj medijske „sveže krvi“, kaže Janjić za Cenzolovku, u nekakvom regulisanom i objektivnom sistemu odlučivanja delovao bi prilično ohrabrujuće, jer bi to značilo da se pojavio čitav niz prosperitetnih novih medija koji rade u javnom interesu i koji su svojim idejama i kreativnošću uspeli da nadmaše projektne ideje medija sa dužom tradicijom. Ipak, u ovakvom sistemu, napominje, spisak najvećih dobitnika na projektnim konkursima ujedno se može čitati i kao spisak dužnika aktuelne vlasti.
Ovakva raspodela novca dvostruko je štetna, upozorava Janjić. S jedne strane, ona podstiče razvoj medija koji ni na koji način nisu dokazali svoj kredibilitet, ili su se, još gore, dokazali kao propagandni bilteni vlasti. S druge strane, kvalitetni i profesionalni mediji su zbog takve prakse obeshrabreni da prijavljuju analitičke i istraživačke projekte. Umesto toga, oni pacifikuju svoje projektne ideje i okreću se manje kontroverznim temama, poput umetnosti, zdravlja, dece i sporta. Čini se, naposletku, da medijima preostaju tri opcije: pridruži se, otupi ili – nestani.
Inače, ako Brif media net i Brifing Banat i naredne godine budu nameravali da učestvuju na konkursima, moraće pre toga da dostave narativni i finansijski izveštaj o realizaciji projekata iz ove godine. Nakon toga moglo bi da bude jasnije koje to sve „projektne aktivnosti“ nije bilo moguće realizovati bez blizu 300.000 evra dobijenih iz lokalnih budžeta, uz novac koje su ove firme bile dužne da obezbede iz sopstvenih izvora.
Tekst kolege Denisa Kolundžije preuzet je sa sajta cenzolovka.rs