U toku 2018. godine objavili ste dva teksta bez provere iznesenih navoda, u kojima autori nedobronamerno, i bez ikakve objektivnosti, iznose neistine, klevete i neosnovane optužbe na račun Narodnog muzeja Pančevo i ljudi koji u njemu rade.
PRVI DEO: U vezi sa tekstom gđe Nesibe Palibrk Sukić
U tekstu „Izložba o Rusima u Muzeju: nesporazum ili krađa?” objavljenom 21. oktobra 2018. godine iznet je niz neistina i insinuacija, a autorka teksta, gospođa Palibrk Sukić pokazala je elementarno nepoznavanje metodologije naučnog istraživanja i rada. Pošto osećam obavezu da ispred Narodnog muzeja Pančevo opovrgnem sve njene iznesene neistine i potpuno neosnovane optužbe, a to će zahtevati poduže izlaganje, krenućemo redom:
Nijedna zaista ugledna ličnost u našem gradu (ili bilo kom drugom gradu), ne bi mogla reći da „Narodni muzej u Pančevu u tajnosti priprema… izložbu o ruskim emigrantima u Pančevu…” jer sve svoje programske i druge aktivnosti Narodni muzej Pančevo planira barem godinu dana unapred. Taj plan zatim odobrava Upravni odbor, zatim Gradsko veće, i na kraju Skupština Grada Pančeva. U ovom slučaju Projekat za našu predstojeću izložbu, odobrila je i komisija Ministarstva kulture i informisanja, koja je za potrebe istraživanja, restauracije predmeta i postavljanja izložbe i štampana kataloga, našem muzeju odobrila i sredstva u iznosu od 650.160 dinara. Stručnjaci Muzeja već mesecima obilaze teren, sarađuju sa drugim institucijama i prikupljaju podatke i dokumentaciju za ovaj projekat.
Osim toga, autorka planirane izložbe, razgovarala je lično sa gospođom Palibrk Sukić, pre više meseci, kada ju je i obavestila da Muzej planira izložbu na temu ruske emigracije u Pančevu (o ovome postoji mejl u kome se gđa Palibrk Sukić sama izjasnila da je još tada upoznata o planovima za našu izložbu). Toliko o tajnosti.
„Lično sam se obratila direktoru Narodnog muzeja Miroslavu Birclinu, ali on o tome nije imao nikakvu informaciju” (kaže se „bilo kakvu informaciju”… ali hajde…) Gđa Palibrk Sukić prišla mi je pred početka jednog koncerta ispred ulaza u Narodni muzej Pančevo, dok sam dočekivao posetioce i razgovarao sa predstavnicima medija, napadno je konstatovala da sam ja direktor Muzeja, nasrtrljivo se predstavila i počela tiradu koja je trajala gotovo 10 minuta, o tome kako stručnjaci muzeja koriste njene tekstove bez navođenja izvora, kako se ona bavi temom Rusa u Pančevu 20 godina, kako je izdala knjige, članke i tako dalje (svaka Vam čast na dosadašnjem radu gđo Palibrk Sukić). Dalje je konstatovala da sam ja odgovorno lice (što svakako jesam) i spominjala tužbe za povredu autorskih prava i šta sve još ne…
Ne! Ja nisam rekao da o svemu tome nemam bilo kakvu informaciju!
Kulturno sam zahvalio što mi je skrenula pažnju na EVENTUALNI problem, te sam joj saopštio da ja ZNAM da stručnjaci muzeja rade na pomenutom projektu, a takođe sam joj saopštio da stručnjaci Muzeja vrlo dobro znaju da koriste literaturu i citiraju izvore, ali da ću svakako razgovarati sa svojim saradnicima o konkretnom slučaju. Takođe sam je upitao da li su njeni radovi na temu Rusa u Pančevu objavljeni, što mi je ona potvrdila. Tada sam joj, ponovo uljudno, rekao da svako ima pravo da koristi objavljeni stručni ili naučni rad, s tim da precizno navede izvor informacija. Kako ona nije bila zadovoljna mojim odgovorom, nastavila je da priča o svojim dostignućima i o tome da „Muzej krade!” njen rad. Zamolio sam gđu Palibrk Sukić da me kontaktira, dođe na sastanak kako bismo o ovoj temi mogli da na miru porazgovaramo (a ne nenajavljeno, na ulici, dok dolaze gosti i kada treba da počne drugi program u Muzeju).
Na mejl koji mi je poslala nisam odgovorio, ali samo iz razloga što sam tada već bio upoznat sa njenom prepiskom sa svojim saradnicima na ovu temu. Ton gospođe Palibrk Sukić u svakoj poruci preko privatnih naloga mojih saradnika na društvenim mrežama, bio je neprijateljski, preteći, ali uvek bez ikakvog objektivnog razloga (sve ove prepiske uredno su zavedene u dokumentaciji Muzeja). To što ona smatra da je logično da se Muzej njoj obrati po ovom pitanju… to je njeno lično mišljenje, ali ni u kom slučaju bilo čija obaveza (zamislite da svaki naučni istraživač koji koji koristi 50 ili 100 izvora, ode i lično razgovara sa autorom svakog od njih..). Gđa Palibrk Sukić je svoja saznanja, stavove i podatke iznela u svojim objavljenim radovima, i time ih predala javnosti i novim istraživačima na upotrebu. Na svakom od njih je da se sa njenim radom složi ili ne, i da je kontaktira ili ne.
Gđa Palibrk Sukić navodi da je „…2017. godine u Gradskoj biblioteci postavila izložbu na temu ruske emigracije u Pančevu i time obeležila 100 godina od građanskog rata i revolucije u Rusiji i njihov uticaj na našu istoriju” (čestitke). Ono što ne kaže je da je izložbu otvorila novembra 2017. godine, a to ja navodim jer je Plan i program rada Narodnog muzeja Pančevo za 2018. godinu dovršen 14. jula 2017. godine, a usvojio ga je tokom jula 2017. Upravni odbor Muzeja, Gradsko veće i Skupština Grada Pančeva (gde je bio i javno dostupan na sajtu Grada).
U Planu i programu rada muzeja koji je donet četiri meseca pre realizacije cenjene izložbe gđe Palibrk Sukić, pod nazivom „100 godina od građanskog rata i revolucije u Rusiji i njihov uticaj na našu istoriju”, jasno stoji da će se u drugoj polovini godine (2018) realizovati izložba „Život i zaostavština ruskih izbeglica u Pančevu u periodu 1919-1941” (zamislite, naziv nije identičan!?).
Takođe piše „izložbom će se obeležiti 180 godina od uspostavljanja bilateralnih odnosa Rusije i Srbije čime će se sagledati istorijsko–umetnički kontekst kroz interdisciplinarni pristup”.
Da sumiram, ugledne ličnosti ne iznose neproverene informacije o ustanovama kulture bilo kog grada; Narodni muzej Pančevo ne realizuje „tajne” izložbe; direktor Narodnog muzeja Pančevo vrlo dobro zna koji se projekti i ostale aktivnosti sprovode u Muzeju i vrlo brine da se svi zaposleni u Muzeju strogo pridržavaju zakona i pravila kada je reč o naučno-istraživačkom radu, publikovanju radova i izložbenim aktivnostima, a što i oni sami vrlo dobro znaju; Izložba Narodnog muzeja Pančevo planirana je mesecima pre realizacije izložbe gđe Palibrk Sukić 2017. godine; dve izložbe nemaju isti naziv, niti fokus interesovanja; iz samo njoj poznatih razloga, uznemiravala je moje saradnike preko društvenih mreža i slala im preteće poruke elektronskom poštom, upućujući neosnovane optužbe; potreba gđe Palibrk Sukić da svi koji se bave temom ruske emigracije u Pančevu moraju da baš nju konsultuju, pa… to je opet njena stvar…
Čestitam gđi Palibrk Sukić na uključivanju njenog istraživačkog rada u program EUROPEANA.
Nemojte biti očajni gđo Palibrk Sukić. Borbe nema, sem u njenoj imaginaciji. Ovo je kraj.
DRUGI DEO: U vezi sa tekstom gđe Snežane Mirić
U tekstu Snežane Mirić, pod nazivom „Noć muzeja u danima budala” objavljenom 18. maja 2018. godine, autorka lamentira nad prošlim godinama kada se u Pančevu naveliko obeležavala evropska Noć muzeja i to na više lokacija, brojnim sadržajima.
Tu ona navodi kako je onomad mogla da u toj jednoj noći poseti predstavu u Ateljeu mladih, ili performans, ili koncert u Muzičkoj školi ili koncert u crkvi Svetog Karla Boromejskog… ili izložbu u Narodnom muzeju Pančevo…
Svi navedeni programi i još neki, bili su deo Noći muzeja 2011. godine. Pre sedam godina.
Noć muzeja u tom formatu, i u organizaciji Umetničko-produkcijske grupe koja okuplja istaknute umetnike, istoričare umetnosti, sociologe kulture i ostale koji se na bilo koji način bave kulturom, predstavlja privatnu manifestaciju koja je nesporno doprinela promociji kulture i samih muzeja u Srbiji. Mnogobrojni programi te 2011. godine u Pančevu nisu bili plod rada i organizacije samo Narodnog muzeja Pančevo (mada bi ja voleo da jesu), već svake nabrojane ustanove/organizacije/udruženja pojedinačno, koji su se tom prilikom pridružili obeležavanju evropske Noći muzeja svojim programima. To je sjajno!
Ali…
Od 2015. godine najveći broj muzeja u Srbiji, pa i Narodni muzej Pančevo ulaze u organizaciju Muzeji Srbije, čiji su osnivači Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Galerija Matice Srpske u Novom Sadu, Istorijski muzej Srbije u Beogradu, Muzej Jugoslavije, Prirodnjački muzej u Beogradu i Etnografski muzej u Beogradu (o ovome više na sajtu muzeja Srbije)
Nova manifestacija fokusira se na same muzeje i njihove programe, traje od 7 do 10 dana, čime se pored evropske Noći muzeja obeležavaju i svetski Dan muzeja i nacionalna Nedelja muzeja, a svi programi u sklopu manifestacije Muzeji Srbije su besplatni (za razliku od programa Umetničko-produkcijske grupe „Noć muzeja” koja prodaje ulaznice za sve svoje programe).
Dakle, o ovoj tranziciji gđa Mirić mogla se svakako informisati tokom 2015, 2016, 2017. ili pak 2018. godine. Očigledno da nije. A uz malo dobre volje mogla je.
Ove 2018. godine manifestacija Muzeji Srbije trajala je sedam dana, od 14 do 20. maja, a u tom periodu u Narodnom muzeju Pančevo mogli ste pogledati sledeće izložbe:
- izložbu povodom obeležavanja 180 godina postojanja PSCPD „180 godina horske muzike u Srba”;
- izložbu „Arheoakustika: Sakralna arhitektura srednjovekovne Srbije”, izložbu Muzeja nauke i tehnike o akustici u srednjevekovnim manastirima;
- izložbu „Panonke – čuvari tradicije” – izložbu radova UG „Panonke” iz Pančeva;
- izložbu „Ritam spirale”, o nakitu i odevanju u bronzanom dobu, izložbu Muzeja u Somboru;
- Autorsku izložbu „Selfi – autoportret 21. veka”;
- Pored toga tokom manifestacije u muzeju je održan i prvi međunarodni „Pannonia Guitar festival”, koji je trajao tri dana, a na kome su osim takmičarskog dela gde su nastupili mladi talenti, nastupali i najveći virtuozi na klasičnoj gitari iz Srbije i Slovenije.
- U subotu, maja, kada se obeležava Noć muzeja, u dvorištu Muzeja organizovana je radionica ručnog pravljenja papira uz predavanje o istoriji proizvodnje papira;
- Prodajna izložba rukotvorina članova udruženja „Na pola puta”;
- Kao i rok-bluz koncert u kasnijim večernjim časovima.
Ponovo sumiram, za sedam dana manifestacije Pančevci su mogli da pogledaju pet različitih izložbi, da posete festival klasične gitare koji je trajao tri dana, da uzmu učešće u radionici pravljenja papira ili da u Noći muzeja pogledaju ili kupe rukotvorine članova udruženja „Na pola puta” i uživaju u rok-bluz svirci afirmisanog benda iz Beograda. Sve potpuno besplatno, sve najavljeno na svim lokalnim i regionalnim elektronskim i štampanim medijima, uz najave na sajtu Narodnog muzeja Pančevo i Fejsbuk stranici našeg muzeja i plakate polepljene na desetak mesta u gradu.
Tokom svih sedam dana trajanja manifestacije imali smo oko 5.000 posetilaca, od čega na samu Noć muzeja, 20. maja, oko 2.000 Pančevaca i gostiju Pančeva posetilo je Narodni muzej Pančevo. Ne znam gde je bila gospođa Mirić?
I?
Posle svog truda i svega što je organizovano, postavljeno, urađeno i na kraju ponuđeno publici… gospođa Mirić napiše, a Pančevo SiTi objavi:
„Mrak. Noć. Ali bez muzeja.” E pa neće biti gospođo Mirić i Redakcijo.
Bio sam opširan, ali radi istine i preciznosti informacija, tako je moralo biti. Ovim sam rekao sve što sam imao Redakciji sajta Pančevo SiTi. U dalje polemisanje neću se uključivati.
U Pančevu, 23. oktobra 2018. g.
Naslovna fotografija: muzejirade.com