Vrlo uprošćeno rečeno, upravljanje jedinicom lokalne samouprave (ali i pokrajinom i republikom) i nije ništa drugo nego upravljanje potrošnjom javnog novca sakupljenog u budžet(e) po raznim osnovama. Ta „definicija” upravljanja kao odnosa prikupljanja i potrošnje javnog novca i jeste vrlo uprošćena jer na taj proces utiče veliki broj (dnevno)političkih i drugih faktora, ali često i pojave i procesi koji nemaju veze sa potrošnjom tog novca u cilju podizanja kvaliteta života građana na nekoj teritoriji i zadovoljavanju njihovih potreba, čemu načelno – i krajnje praktično – služi. Drugim rečima, javni novac bi trebalo da se troši isključivo u javnom interesu i za opšte dobro, pri čemu je politička struktura ovlašćena za njegovo raspoređivanje preuzela obavezu i odgovornost da organizuje život građana u oblastima za koje je nadležna i na teritoriji za koju je „zadužena” na osnovu pobede na, u ovom slučaju, lokalnim izborima. Ta struktura crpi legitimitet iz poverenja većine građana koji su na – opet načelno – slobodnim, dakle demokratskim izborima, tajnim glasanjem za jednu od više ponuđenih listi, dali mandat baš toj listi da formira organe, u našem slučaju gradske uprave, da bi u četvorogodišnjem periodu u lokalnoj zajednici realizovala (na izborima) kandidovane politike unapređivanja uslova života u lokalnoj zajednici.
Upravo zato, jer javni novac pripada svim građanima, i upravo zato što su građani svojevrsni poslodavci (uvek trenutnim) upravljačima javnih para, nije, ne sme i ne može da bude sve jedno za šta se, za koje namene taj novac troši. Još više od toga, nadležni državni organi i nezavisna tela (budžetske inspekcije, revizorska institucija, agencije i uprave za borbu protiv korupcije, sprečavanje sukoba interesa i pranja novca, kao i tužilaštva i odeljenja za privredni kriminal u policijskim upravama i u MUP-u…) moraju da u skladu sa opisom svojih ingerencija neprestano kontrolišu da li se javni novac troši u skladu sa zakonima: da li su, na primer, javne nabavke sprovedene po propisima, da li postoji korupcija, trgovina uticajem, sukob interesa, klijentelizam, zloupotreba službenog položaja, nesavesno poslovanje, da li je počinjeno neko od čitavog niza drugih krivičnih dela. Naposletku, i ne manje važno, sami građani zauzimaju ulogu u ovim relacijama – da samostalno, ekspertski, dakle pojedinačno ili udruženi u specijalizovane organizacije prate potrošnju javnog novca. Svoje mesto u ovom složenom mehanizmu, po prirodi posla, imaju i profesionalni novinari, kao čuvari demokratije, njenih vrednosti, principa i procedura…
I dok je u uređenim zemljama, dakle zemljama razvijene tržišne ekonomije, koje odlikuje i visok nivo političke kulture, situacija manje-više bliska opisanoj (mada nigde, naravno, nije idealna), kakva je situacija sa građanskim nadzorom trošenja javnih para u zemlji Srbiji, konkretno u Gradu Pančevu? S namerom da potraži odgovore na pitanja da li su sistem javnih finansija i poreski sistem Republike Srbije bliski „običnom građaninu”, koliko je transparentan rad lokalnih organa javne vlasti koji raspolažu budžetskim novcem, da li su građani adekvatno i blagovremeno informisani o načinu formiranja budžeta Grada Pančeva i potrošnji budžetskih sredstava, da li su dovoljno edukovani o svojim poreskim pravima i obavezama, Centar za edukaciju i transparentnost (CETRA) je u okviru „Platforme za odgovorno upravljanje javnim finansijama”, koju sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a finansira ga Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), pokrenuo projekat „Budžet u javnost – za aktivni građanski nadzor u trošenju javnih finansija”, u okviru koga će jedan deo aktivnosti biti realizovan i kroz sadržaje našeg sajta. U narednih devet meseci, autori i saradnici sajta Pančevo Si Ti objavljivaće tekstove o temama projekta, a sa ciljem povećavanja informisanosti građana o važnim temama iz oblasti lokalnih javnih finansija.
Osim opšteg pregleda prihodne i rashodne strane gradskog budžeta, biće zanimljivo, na primer, analizirati kriterijume za raspodelu para na konkursima za omladinske aktivnosti, za kulturu, za sufinansiranje izrade medijskih sadržaja, za podršku nevladinim organizacijama, kao i izdvajanja za stavku sport: da li je, na primer, interes građana Pančeva da godinama sa po milion evra po sezoni finansiraju moto-klubove „najboljeg srpskog automobiliste” i profesionalnog sportiste Dušana Borkovića, ako je prevashodna uloga lokalne samouprave da finansira amaterski, rekreativni i školski sport? Posebno će biti interesantno sagledati, koliko je to moguće, poslovanje javnih komunalnih preduzeća i ustanova kojima je Grad Pančevo osnivač, pošto su ona i dalje najzatvorenija za opservaciju i pošto je njihovo poslovanje ubedljivo najnetransparentnije. Ako JKP „Grejanje”, na primer, koje je, kao i sva ostala JKP, osnovano da bi poslovalo otprilike na nuli, napravi sto miliona dinara dobiti (!) zašto za taj novac, o svom trošku (a u stvari o trošku korisnika svojih usluga) ne ugradi kalorimetre u stanovima koji ih nemaju ili jednostavno ne smanji cenu grejanja, u interesu potrošača, nego svu ostvarenu dobit deli po pola sa osnivačem?
Isto tako, širu javnost bi svakako zanimalo da sazna više o javno-privatnim partnertstvima, koja jesu zahvalna forma ostvarivanja javnog interesa u zemljama koje odlikuje vladavina prava i dosledna primena zakona, što kod nas često nije slučaj. Pod kojim se uslovima realizuje usluga javnog prevoza, na primer, nakon što je ona praktično privatizovana, gašenjem Autotransportnog preduzeća, a ustupanjem tog posla novoformiranom „Pantransportu”? Ili kako je došlo do toga da u Banatskom Novom Selu i Banatskom Brestovcu, partner u javno-privatnom partnerstvu asfaltira ulice uže od širine predviđene projektom? U vezi sa tim, kako opravdati pokrivanje dugova preduzeća koja su prestala da postoje u međuvremenu – upravo spomenutog ATP-a, i Gradske apoteke, koja je desetak godina praktično sistematski uništavana?
Pitanja se dalje postavljaju sama: Da li se budžetska rezerva, namenjena interventnom pokrivanju troškova nastalih usled nepredviđenih situacija, elementarnih nepogoda, incidenata širih razmera, troši i za druge, inicijalno nepredviđene namene, za, na primer, rekonstrukciju gradskih ulica? Da li se ekološka taksa troši stvarno za ekološke projekte? Koliko javnih nabavki ima više od jednog ponuđača? Da li Grad Pančevo ima evidenciju o vrednosti humanitarne pomoći, nepovratnih sredstava, donacija i materijalnih dobara koja su stigli u Grad i u JKP od raznih donatora iz inostranstva od 2000. godine do danas? Koliko je danas aktuelna ideja o participativnom i rodnom budžetiranju? Kojim pravnim licima i privrednim subjektima su uplaćena sredstva po osnovu državne pomoći a kome po osnovu privrednih podsticaja? Na kakve povlastice i pogodnosti mogu da računaju strani investitori? Koliko na normalno funkcionisanje novčanih tokova utiče preusmerenje sredstva za suzbijanje epidemije korone? Na kraju, da li je Grad Pančevo doneo Lokalni antikorupcijski plan (i zašto nije), da li postoje i šta rade organizacije civilnog društva koje afirmišu antikorupcijske mere i odgovornu potrošnju javnog novca?
Ovom serijom tektova naša Redakcija želi da doprinese povećavanju nivoa informisanosti građana o poreskim, budžetskim i fiskalnim politikama i time unapredi kulturu javnih finansija. Građani imaju pravo da znaju za koje namene se troši njihov novac i imaju „obavezu” da tu potrošnju budno prate.
Tekstovi, radionice, treninzi i završna konferencija
Osim tekstova o (ne)postojanju građanske kontrole potrošnje javnih sredstava, koji će tokom narednih meseci biti objavljivani na našem sajtu, u okviru Cetrinog projekata „Budžet u javnost – za aktivni građanski nadzor u trošenju javnih finansija” biće održane četiri modularne dubinske radionice posvećene istoj temi za aktiviste najmanje sedam organizacija civilnog društva iz gradova i mesta južnog Banata, koji su aktivni u oblastima transparentnosti, nadzora javnih finansija i političke odgovornosti. Ti događaji će doprineti dodatnom umrežavanju članova ovih organizacija, što otvara prostor za nastavak njihove komunikacije i realizaciju zajedničkih projekata. Predviđeno je, takođe, održavanje četiri inovativna interaktivna treninga za desetak mladih ljudi koji nameravaju da se bave novinarstvom ili već sarađuju u gradskim medijima, o poreskom i budžetskom sistema javne vlasti u Republici Srbiji. Stečena znanja će mladim novinarima omogućiti da unaprede veštine istraživačkog pristupa pri kreiranju medijskih sadržaja o ovim temama. Sve aktivnosti projekta i njegovi rezultati biće predstavljeni na završnoj konferenciji.
Objavljivanje ove priče omogućeno je kroz projekat Platforma za odgovorno upravljanje javnim finansijama, koji sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
Stavovi izneti u ovoj priči su stavovi autora i ne predstavljaju nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
