Ovaj svojevrsni esej o vladavini prava u Srbiji, hronološki je prikaz činjenica o formiranju, radu, tretmanu i napokon gašenju Radne grupe MUP-a, koja je trebalo da realizuje deo započete i, ispostaviće se, decenijama ponavljanje priče o borbi sa privrednim kriminalom, a u stvarnosti suočavanje sa narastajućom političkom korupcijom.
Otkrivanje niza istina, ali i zabluda o institucionalnom okviru, političkoj (ne)motivaciji društva da se ovim problemom ozbiljno bavi, koruptivnim privatizacijama koje su u period tranzicije delimično pravno procesuirane, i pored brojnih segmenata društva koje su bukvalno politički, ekonomski i socijalno devastirane, pa do očigledno zamrlog podstreka EU da se problem spornih privatizacija u predpristupnom periodu tretira kao presudan za dalje napredovanje ka proklamovanim evropskim integracijama, samo je, po zaključku samog autora, deo neophodnog puta u pokušaju da se sa ovim kao društvo suočimo.
Provera spornih privatizacija u Srbiji , na zahtev EU, pokazaće da institucije koje su nadležne da sprovode istragu, niti su nezavisne, niti za to imaju mogućnosti i kapacitete, dodajući da su državne institucije učestvovale u većini privatizacija, gde je bilo nezakonitosti. Verica Barać, Savet za borbu protiv korupcije (navod iz publikacije, strane 24-25)
Istina je da se od samog početka istraga, od tek ustanovljenih institucija, osim ove Radne grupe koja je ne baš voljno ustanovljena, i Saveta za borbu protiv korupcije, nijedno državno nadležno telo ovim nije profesionalno pozabavilo, kao što je zabluda da se ovom temom iole ozbiljnije i u meri u kojoj je to na početku entuzijastično preduzeto, (osim segmenata građanskih i nevladinih organizacija, kao i pojedinaca u stručnim profesijama koji su aktivistički nastavili „borbu sa vetrenjačama”), malo ko bavi.
Promocija publikacije o Radnoj grupi MUP-a za 24 sporne privatizacije
Već 5. septembra upriličenu, otrežnjujuće inspirativnu promociju publikacije, u beogradskom prostoru građanskih inicijativa „Miljenko Dereta”, nije ispratila ni jedna televizija sa nacionalnom, ali su događaj ipak zabeležile N1, NewsMax Adria, Nova S, portal Nova S i gosti promoteri iz Tirane i Banja Luke, predstavnik BIRODI-ja, članovi istraživačkih komisija, advokati, finansijski forenzičari, član Saveta za borbu protiv korupcije i kriminalistički inspektori koji su učestvovali u procesu istraživanja korupcije za 24 sporne privatizacije.
Na početku su se preko zuma oglasili partneri iz neformalnog Regionalnog Anti-korupcijskog foruma za Zapadni Balkan, profesori iz Tirane Fatmir Memaj, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta Albanije i prof. doc. Zef Preci, ispred ACER-a (Albanskog centra za ekonomska istraživanja), kao i politikolog i novinar iz BiH Stefan Blagić, član Udruženja građana „Restart Srpska” iz Banja Luke, koji su uz podršku ovom skupu, ukratko prokomentarisali situaciju sa antikorupcijskim delatnostima u njihovim državama, i pozvali da se oko ovog problema regionalno udruže aktivnosti.
Komentarušići uključenje kolega iz regiona profesor Miroslav Milićević, član Saveta za borbu protiv korupcije (jedine preostale institucije koja i danas pokušava da radi svoj posao, ali se njihovi izveštaji pogotovo danas zanemaruju), istakao je da bez jakog institucionalnog okvira i prave političke volje, lokalno ili regionalno ova borba neće dati rezultate: „Nemoguće je da pored procesa koji se vode preko trinaest ili devetnaest godina nemate nikakve rezultate, nemoguće je da pored toliko uništene javne imovine i potpuno devastiranih slojeva društva do danas niko nije kriv ili dokazane odgovornosti”, rekao je on.
Kroz osvrt na svoj pređašnji rad u okviru Radne Grupe MUP-a, istine, zablude i efekte koje je ovo nikada institucionalno formalno potvrđeno telo proizvelo, govorili su bivši članovi.
Radivoje Milović iz Ivanjice, finansijski forenzičar i inspektor privrednog kriminala, sada samostalni knjigovođa, detaljnije je potsetio na slučaj pančevačke Azotare, i kako je od 2006. godine, ovo preduzeće od izuzetnog značaja ne samo za Srbiju, već i za okruženje, kroz delovanje političkih predstavnika vlasti i elite „očerupano i osiromašeno, sprovedeno kroz pljačkašku privatizaciju, i gotovo uništeno”.
Autor publikacije Siniša Janković, tada šef jednog od timova Radne grupe MUP-a, podsetio je kako su u danima formiranja grupe od 100 predviđenih profesionalaca, ljudi izvanrednih znanja i sposobnosti regrutovani iz cele Srbije, vremenom i shodno rezultatima , uz otežane uslove rada i ometanja i od državnih institucija i od političkog faktora, grupu sveli do kraja 2014. na četrdesetak ljudi, sve do njenog gašenja, vraćanjem operativaca u njihove matične jedinice.
„Na samom početku radna grupa je bila udarna pesnica u borbi protiv političke korupcije. Događaji koji su nakon toga usledili tokom 2013, a posebno 2014. godine, od operativaca udarne pesnice, napravile su formatirane ljude. Trebalo je svakome dati do znanja da politička korupcija u sprezi sa zloupotrebljenom političkom moći neće dozvoliti nikome da je pobedi” (navod iz publikacije, strana 47).
U izjavi za medije, Janković je podsetio da je od podnetih i procesuiranih prijava u vezi sa spornim privatizacijama, utvrđeno da je država oštećena za 800 miliona evra, a da je sa neprocesuiranim spornim delima ta suma prešla preko milijardu evra. Za to vreme, pred lice pravde stiglo je svega nekoliko slučajeva, a za više od dvadeset i jednu spornu privatizaciju, još uvek nema nikakvih rezultata.
Kao kakao
Advokat Zlatan Vulić, pravnik, sudija, bivši šef privrednog kriminaliteta Policijske uprave iz Jagodine je potsetio: „Policija je kao radila svoj posao, tužioci su kao radili svoj posao, sudovi su kao radili svoj posao, a na kraju mi ostasmo, kao što kaže Vlatko Stefanovski ’kao kakao’, ništa od toga nije ispalo. Ispalo je da smo nažalost svedoci, da ti koji su dobili beneficije u tom sitemu u procesu privatizacije, sada kroz pranje novca, to ubacuju u regularne tokove”.
U pripremi ovog događaja, kao jedno od pitanja i predloga koje su građani poslali o „(ne)spornim privatizacijama” pročitano je pismo bivšeg radnika ”Godomina” iz Smedereva Vitomira Milojevića, koji ima konkretan predlog: „Da se formira nacionalni registar radnika oštećenih privatizacijama, i da se donese zakon koji bi regulisao njihova prava, uz molbu da se ova inicijativa pokrene i na ovom skupu”.
Veoma potresno, ali aktivistički strasno o „nespornoj” 25. privatizaciji, kojom je uništen konzorcijum „Komgrap”, a radnici bespravno prepušteni neviđenom obespravljivanju, govorio je presednik sindikata Rade Stoković, apelujući da se ovaj slučaj ne prepusti pout ostalih, nerešenih, potpunoj nesolidarnosti i zaboravu.
Na samom kraju, komentarišući prezentaciju, Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja je rekao da je „zabluda da imamo borbu protiv korupcije i da želimo da je uspostavimo u državi. Istina je da se u Srbiji vodi borba protiv borbe o antikorupciji, jer na kraju imamo danas Savet za borbu protiv korupcije, kome se nameću članovi suprotno proceduri kako je taj Savet organizovan i kako se biraju njegovi članovi. Sa druge strane, dešava se da se protiv ljudi koji ukazuju na korupciju, kao što je Aleksandar Obradović iz ’Krušika?, vode postupci, odnosno da se čovek prosto izbacuje sa posla”.
Prokomentarisano je i da se u sumiranju kontroverznih privatizacija, danas došlo do broja od preko 80.
Za sam kraj ovog eseja na pitanje je li angažman ove Radne grupe ličio na hranjenje krokodila od golorukih, autor zaključuje da su „za efikasanu borbu protiv korupcije, neophodni građani, koji su svesni, imaju integritet, koji su spremni da se posvete borbi za opšti interes i spremni da podnesu kritike, uvrede, omalovažavanja i druge vrste javnog diskreditovanja. „U Srbiji je uvek bilo i biće takvih ljudi, ali ih je u ovom trenutku premalo da bi uspostavili sistem vladavine prava”.
Zablude i istine su stupile u javni prostor u Medijskom skloništu Pančevo, uz obaveštenje zainteresovanima da će biti blagovremeno obavešteni o mogućnosti da dođu do (digitalnog ili štampanog) primerka. Naša redakcija će ovjaviti ovaj tekst u nastavcima, u biće publikovan i u štampanom izdanju Čačanskih novina. Mediji zainteresovani za objavljivanje mogu se obratiti izdavaču.