Pančevci su, dakle, istrpeli još jednu posetu ovoga-što-je-zamislio-da-je-vlasnik-Srbije i sve nedaće koje prate ovakve turobne događaje. Preživeli smo, uprkos velikim gubicima u samopoštovanju i dostojanstvu, još jedan patetični „narod zna” i „ne dam ja”, „neće meni” plačljivi nastup Vrhovnog Komandanta, u njegovoj nikad prekinutoj kampanji sluđivanja već dobrano raspamećenog plebsa, kome su neizvesnost i nemaština, grč i groznica odavno sastavni delovi frustrirajuće svakodnevice. Preturili smo preko glave još jedan masi upućen egotripični vapaj jednog narcisodnog čoveka, željnog njenog divljenja i obožavanja. Drugim rečima, u populistički režiranoj predstavi, a kada se gleda nepopulističkim očima, zapravo, burlesci, neuspešni, wannabe huligan sa severnih tribina odigrao je još jedan skeč u pokušaju kontrole štete po naprednjački sustav, nastale nakon dva slučaja masovnih ubistava u zemlji Srbiji početkom maja. Za te tragične događaje radikalski politički i vrednosni gen nosi ogromnu moralnu i svakakvu drugu odgovornost, pre svega zbog širenja kulture nasilja i obezvređivanja zdravog razuma i, onako usput, razaranja institucija, još od početka devedesetih godina prošlog veka. Tada se taj destruktivni diskurs vrlo lako uklopio u mod ukidanja civilizacijskih normi i standarda, pre svega u javnoj komunikaciji i u korišćenju jezika, a zatim i konkretnim nasilničkim aktivnostima u jugosloveniskim ratovima, a vrlo često i u samoj Srbiji. Radikali su dali ogroman doprinos povratku Srbije u varvarizam, koji je počeo i temeljno sproveo zločinački režim Milošević-Marković. Naprednjaci su ga, u skladu sa svojim nazivom, još unapredili…
Ovakav hepening, naravno, nije mogao da se desi bez opsežnih priprema. Nadležne komunalne službe su danima šminkale centar grada, uporedo sa građevinskim ekipama koje završavaju demoliranje Gradskog parka tzv. trećom fazom rekonstrukcije. Radnici JKP „Zelenilo” ošišali su travu u Parku i orezali stabla u Ulici Dimitrija Tucovića, cisterne JKP „Higijena” su prale kolovoze čak dva dana zaredom, takav prizor odavno nije viđen na gradskim ulicama. Dan pred miting vanredno su prskani i komarci, kakav benefit za građane Pančeva. Don Branko Malović, koordinator južnobanatskim naprednjacima i stvarni nosilac vlasti u našem regionu, obilazio je u društvu direktora Danila Bjelice, gradonačelnika u pokušaju Aleksandra Stevanovića i narodnog poslanika iz Jabuke Marka Autotjun Mladenovića i više nepoznatih saradnika, poprište ovog „veličanstvenog skupa”, e kako bi sve bilo spremno da dočeka Visoku Zvanicu i desetine hiljada njegovih obožavalaca. Dan pre mitingašenja, povezana firma Skymusic podigla je binu i postavila još dva video-bima na ulazu u Korzo i u Krugu. Na sam dan žalosnog hodočašća desetine pomičnih WC kabina postavljeno je kod „Razvoja i inženjeringa” i na sred Korzoa, što je ostavljalo dojam svojevrsne umetničke višeznačne instalacije. Napokon, iznad Parka, lebdeli su, na dugačkom lancu, loptasti baloni sa imenom Najdražeg Gosta. U međuvremenu se odustalo od ideje da se tradicionalni maturski kadril izvede u Hali sportova (!), pa su srednjoškolci ipak plesali na platou ispred Gradske uprave, satima pre nemilih događaja. Sveće i cveće, ostavljene tokom dana žalosti u koritu obližnjeg drveta, niko nije dirao, i taj prizor, možda bolje od bilo kog drugog, svedoči o razmerama perverzije skupa apsurdnih događaja koje nazivamo život u Srbiji.
Naravno, stvari su se odvijale na više drugih nivoa. Da bi osoba zbog koje je cela ova fertutma pokrenuta uopšte stigla u Pančevo, bilo je potrebno ukloniti traktorsku blokadu kod Grge, inače bi alternativno morao da bude izveden helikopterski desant na nekoj od livada u okolini grada. Za potrebu obezbeđivanja pristupa dotičnom, ali i hiljadama falangista, angažovana je jedinica obično opremljenih policajaca, ali se i na ovom primeru pokazalo da lepa reč, ovoga puta tzv. gradonačelnika Stevanovića i policijskog oficira iz Beograda, gvozdena vrata otvara i tvrda paorska srca omekšava. Poljoprivrednici su uklonili traktore sa obilaznice, ne želeći da provociraju fizičke sukobe i uništavanje njihove imovine, a Stevanović, naravno, taj gest nije dovodio u vezu sa predstojećom posetom. U pripravnosti su, ako zatreba, bile i teške mašine JKP „Higijena” i „Zelenilo”, kao i jurišni odredi SNS-a, oni fini nabildovani i istetovirani momci iz komšiluka, odeveni u prepoznatljive crne jakne i majice, koji su trenutke dokolice provodili na tamiškom splavu Vozača na dron, u ovdašnjoj javnosti poznatijeg kao Nikola Stoilković (dečko je inače direktor čuvene firme Turistička organizacija Pančevo). Njima je, prema autentičnim snimcima koji se mogu pronaći na internetu, komandovao Novak Nedić, šef Biroa za koordinaciju naprednjačkih batinaša, a u radno vreme generalni sekretar Vlade Republike Srbije, od ranije poznat medijima koji se bave istraživačkim novinarstvom.
Uporedo sa ovim događajima na obodu grada, plato ispred Institucije Sistema popunjavao se razdraganim podanicima među kojima je bilo mnogo zaposlenih (a zapravo ucenjenih i potkupljenih) u pančevačkom javnom sektoru. Neki su u koloni pristigli iz pravca ŠIK-a, neki su se okupili ispred zgrade „Urbanizma” da bi došli na lice mesta. Da bi broj prisutnih bio uvećan, a u formi „sportske obaveze”, veselom skupu su se pridružili (često maloletni) sportisti ovdašnjih sportskih klubova, što je spadalo u zaduženje gradskog većnika Predraga Živkovića i saradljivih trenera i vlasnika klubova (jer kako će se finansirati ako ne slušaju vlast?). Istovremeno, organizovano, u autobusima, kako već priliči slobodnim ljudima i svesnim građanima, je li, počeli su da pristižu znatiželjnici iz okoline i raznih krajeva naše zemlje ponosne, pa su ulice Cara Dušana i Oslobođenja celom dužinom, parkinzi kod Azotare i Petrohemije i svi peroni Autobuske stanice pretvoreni u parkirališta. Lakoverni i baš napaljeni progresivci, rešeni da Ga vide, ulazili su iza ograde, u zonu mitinga, a snalažljiviji izletnici koji su uspeli da se izvuku od pogleda vođe svoje grupe pobegli su u Narodnu baštu, na Tamiš, razmileli su se po gradskim kafićima i kafanama van epicentra kontaminacije. Ugostiteljski objekti, prodavci sladoleda i STR-i su jedini imali koristi od čitave ove papazjanije. O tome šta su naterani da toga dana u Pančevo dođu pričali uz pivo i rakiju, mogla bi se napisati potresna novela…
U to vreme najuži gradski centar postao je zabranjena zona, iz koje su nestali suverenitet Republike Srbije i ovlašćenja i nadležnosti pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Stranačko obezbeđenje je preuzelo kontrolu terena i sprovođenje zakona i nije dopuštalo pravovernicima, ali ni Pančevcima koji su se tu zatekli ili samo želeli da prođu kroz Park, da se slobodno kreću i izađu van ograde. Redari u belim prslucima na kojima je bilo ispisano Njegovo Ime branili su napuštanje opsednute zone sve do kraja Obraćanja, o čemu takođe svedoče mnoge fotografije i snimci. U „Oktagon” je moglo da se uđe samo uz pokazivanje članske karte teretane, a pojedini službenici banaka i ureda s adresama na Trgu kralja Petra su više od pola sati morali da objašnjavaju uzurpatorima zakona da im se završilo radno vreme i da žele da idu kući. Bilo bi zanimljivio da načelnik Policijske uprave Pančevo pukovnik Stevan Čigoja saopšti javnosti kako je došlo do ove situacije i ko mu je naredio da naredi uniformisanim policajcima da izigravaju statiste, umesto da štite prava građana… Kada bi to smeo…
Ono o čemu je govornik penio sa bine i nije vredno spominjanja, to je ionako samo bio šou za TV Pink, ono što je ostalo od TV Pančeva i tabloide. Najzanimljiviji je bio, sasvim u skladu sa iracionalnostima naprednjaštva, vatromet koji je ispucan usred bela popodneva… Na renoviranim pločnicima Gradskog parka ostale su, opet simbolično, velike količine smeća.
Na kraju, strašno je što je ovim događajem jedna interesna struktura koja sebe naziva i u javnosti se predstavlja kao politička stranka, a u stvari je kartel braće Vučić, bezbroj i prvi put pokazala neograničenu bahatost u zloupotrebi inače i odavno privatizovanih javnih resursa; strašno je što je ovaj igrokaz koštao milione dinara, čijih, utvrdiće jednog dana nezavisna istraga; najstrašnije je, pak, što je opet hiljade ljudi, ovih što su, kao, morali, saučestvovalo u očuvanju na vlasti uništitelja prirode i društva u Srbiji; što su pristali da uđu u žicu, što govori ne samo o odsustvu njihovog samopoštovanja, nego i o demokratičnosti odnosa u toj organizaciji, čijim glasnogovornicima su puna usta negovanja i razvijanja demokratskih odnosa u našem društvu…
Drugim rečima, nisu morali. Najveći broj tih zlosrećnih ljudi, tih loše našminkanih žena, tih gubitnika tranzicije, neobrazovanih i neinformisanih, ne treba prezirati, oni su naši susedi, rođaci, poznanici… Ne, njima, deci i unucima nekih od njih, treba pomoći da se opismene, da se obrazuju i vaspitaju, da stvarno praktikuju demokratske vrednosti, da steknu svest o odgovornosti svog političkog ponašanja. Ono što će stvarno morati, kada demokratija stvarno dođe, jeste da budu akteri neprestanog i multidimenzionalnog procesa građanskog vaspitavanja. Oni koji su u svemu ovome iz interesa, njima sledi lustracija. Onima koji su se ogrešili o zakon, sledi zatvor.