Za kapitalne projekte Grad Pančevo će prema Planu kapitalnih investicija grada Pančeva od 2018. do 2020. godine potrošiti 2,6 milijardi dinara. Prema tom dokumentu najvrednije investicije su: izgradnja Potamiškog kolektora fekalne kanalizacije 631.590.000 dinara; rekonstrukcija opštinskog puta OP 5 Pančevo-Dolovo 556,1 miliona; nastavak izgradnje kanalizacione mreže u naseljenim mestima na teritoriji Grada – 300 miliona; nastavak izgradnje vodovodne mreže u naseljenim mestima (210 miliona) i na teritoriji grada (oko 150 miliona), zatim rekonstrukcija Ulice Cara Lazara – 200 miliona; nastavak infrastrukturnog opremanja Severne industrijske zone – 62,2 miliona dinara (što je završeno); rekonstrukcija Starog gradskog jezgra „Staro Pančevo’”, III faza, 140,5 miliona; atletska staza na stadionu Dinamo 76,5 miliona dinara itd.
Velika gradska investicija bila je i izgradnja magistralnog vodovoda, koja je koštala 4,1 miliona evra.
Da li su ova kapitalna ulaganja bila opravdana, koliko će te investicije podići kvalitet života, a koliko oživeti industriju i ekonomiju u gradu? Da li je opravdano ulagati u infrastrukturu za potencijalne investitore, dok putevi, ulice, trgovi vape za asfaltom i sređivanjem?
Potencijali za ekonomski razvoj grada
Od ove godine građani i građanke će biti u prilici da iskažu svoj stav po pitanju kapitalnih investicija, jer prema izmenama Statuta Grada Pančeva, usvojenog krajem 2018. godine, u članu 39. stoji da je sprovođenje postupka javne rasprave za planiranje investicija u Odluci u budžetu obavezno.
Najveći adut gradske vlasti i najveći potencijal za ekonomski razvoj Pančeva i otvaranje novih radnih mesta svakako je Severna poslovno-industrijska zona, u čije je opremanje od 2015. do 2018. godine Grad Pančevo uložio preko 300 miliona dinara (iz sopstvenih sredstava i iz kredita).
U okviru ove zone Grad Pančevo je imao 75 ha neizgrađenog građevinskog zemljišta u svom vlasništvu. Dvadeset hekatara dato je u prošle i ove godine bez naknade nemačkoj kompaniji koja se bavi proizvodnjom auto delova „ZF Friedrichshafen AG”, a u Srbiji je zastupa „ZF E-Mobility SRB d.o.o.”
Fabrika je počela sa radom u martu ove godine, i zaposlila 540 radnika, dok će u drugoj fazi investicija, koja počinje uskoro, biti otvoren Razvojno-istraživački centar, sa novih 460 radnih mesta.
Nakon dolaska uspešne nemačke kompanije, u zakup je uzeto još oko pet hekatara zemljišta, tako da je trenutno slobodno oko 50 hektara. U toku su razgovori sa još dve nemačke firme o otvaranju pogona u Pančevu. Očekuje se da će se u naredne tri godine u Severno poslovnoj-industrijskoj zoni zaposliti oko 1.300 radnika. Pančevo ima industrijsku tradiciju, ali i potencijalno kvalifikovanu radnu snagu iz Mašinske i Elektrotehničke škole. Ipak, već sad dosta je radnika koji dolaze da rade u Pančevo iz drugih gradova u Srbiji.
Gradonačelnik Grada Pančeva Saša Pavlov, kaže da razvijanje Severno poslovne-industrijske zone ima niz benefita.
– Povećanje javnih prihoda, stvaranje privrednog ambijenta za investiranje, nova radna mesta, ali i povećanje konkurencije na tržištu radne snage, neki su od najvažnijih benefita nove investicije. Samo od poreza na zarade i imovinu za dve godine vrednost ove investicije će se vratiti u budžet – izjavio je Pavlov nedavno.
Sa ovom ocenom slaže se i Zoran Jovanović, odbornik Demokratske stranke u Gradskoj skupštini i član Gradskog veća zadužen za finansije od 2008. do 2012. godine. On dodaje da je zapravo Severna zona ideja demokrata, koju su naprednjaci sada završili.
– Mi smo počeli da radimo na tom projektu i dobro je da je sadašnja vlast to nastavila. Svaki dinar koji je tamo potrošen je dobro uložen. Jedina zamerka koju vidimo je što je gradsko zemljište dato u trajno vlasništvo investitoru, što nije dobro. Smatram da investitori treba da budu stimulisani, ali ne na taj način. Bilo bi dovoljno da su dali zemljište u zakup na 50 ili 99 godina, po simboličnoj ceni – smatra Jovanović.
Demokratske ideje, naprednjačka realizacija
Severna zona je opremljena infrastrukturom vodovoda, električne energije, prirodnog gasa i sekundarne kanalizacione mreže. Kako je za priključenje korisnika na kanalizacionu mrežu potrebno da se završe radovi na prvoj fazi Potamiškog kolektora, Grad Pančevo je započeo realizaciju ovog projekta 2017. godine.
I ova investicija je potrebna gradu, ocenjuje Jovanović. Dodaje da je takođe demokratska vlast radila i na ovom projektu, što će reći da je u pitanju stara ideja, koja je morala da bude aktuelizovana zbog osposobljavanja Severne zone.
– To je neophodna investicija jer bi se za koju godinu Pančevo davilo u fekalijama – napominje Jovanović i dodaje da novih ideja sadašnja gradska vlast nema.
Ipak, on smatra da je opravdano ulagati veliki novac u kapitalne investicije, koje su gradu neophodne, pa tek onda uređivati ulice. Kao jedan od promašaja gradske vlasti, Jovanović navodi rekonstrukciju platoa ispred Gradske uprave Pančevo, i Sokače, 2016. godine, za koju je izdvojeno 14,2 miliona dinara.
Za završetak izgradnje Potamiškog kolektora fekalne kanalizacije potrebno je 631.590.000 dinara, što iz kredita, što iz pokrajinskog i gradskog budžeta. U prvoj fazi 2018. godine potrošeno je 255,4 miliona dinara, druga faza je planirana tokom 2019. godine i iznosiće 173,9 miliona, dok će za treću fazu biti potrošeno 178,5 miliona dinara u 2020. godini.
Potamiški kolektor će se protezati dužinom od oko osam kilometara, od Severne poslovne zone do Luke Dunav, a detalje o tom projektu i trenutnim radovima nismo uspeli da dobijemo jer nadležni iz JKP „Vodovod i kanalizacija” Pančevo koje rukovodi ovim projektom nisu bili raspoloženi za razgovor. Takođe, odgovore na pitanja vezana za ovaj i projekat magistralnog vodovoda nismo dobili ni od Sekretarijata za investicije Gradske uprave Pančevo.
U Planu kapitalnih investicija veliki novac (300 miliona dinara) izdvojen je i za izgradnju nedostajuće fekalne kanalizacione mreže na teritoriji Grada Pančeva, u tri faze, u tri ulice – Pelisterska, Šarplaninska i Novoseljanski put.
Za izgradnja nedostajuće vodovodne mreže na teritoriji grada, u ulicama Ohridska, Skadarska, Jabučki put, Novoseljanski put i Pelisterska – prosek, izdvojeno je oko 150 miliona dinara.
Za nastavak radova u Starom gradskom jezgru – Ulica Mučenička od Ulice Braće Jovanovića do Ulice Nikole Tesle, sa infrastrukturom, kao i izgradnja košarkaškog i fudbalskog terena u Ulici Kej Radoja Dakića od Nikole Tesle do Ž. Fogoraša, parking i dvorište sa dečijim igralištem kod „Železničke ambulante” obezbeđeno je 140,5 miliona. Radovi su planirani za 2018. i 2019. godinu, ali do sada nisu započeti.
Ulice bez asfalta, kanalizacije, ulične rasvete
U 2017. godini završena je i velika investicija povezivanja vodovoda naseljenih mesta na gradski sisitem vodosnabdevanja. Ispravna voda za piće potekla je iz slavine u Glogonju, Jabuci, Kačarevu, i Dolovu, u okviru kredita nemačke KfW banke vrednog 4,1 miliona evra, dok je bez ispravne vode za piće ostalo jedino Banatsko Novo Selo. Ono će prema najavama iz JKP „Vodovod i kanalizacija” biti povezano sa gradskom mrežom preko Kačareva, koštaće 1,2 miliona evra, a izgradnja bi trebalo da počne ove godine.
Zbog navedenih kapitalnih investicija gradska vlast se nije mnogo bavila izgradnjom puteva, vrtića, a sa nekim kapitalnim investicijama se kasni. Stanovnici Kudeljarskog nasipa kažu im je kanalizaciija obećana još pre nekoliko godina, priključak su u kešu platili (od 35.000 do 86.000 dinara) još prošle godine u novembru. Ipak, na kanlizacionu mrežu priključeni su tek u maju ove godine, dok u nekim delovima grada (Novoseljanski put), kanalizacije još nema. Na Kudeljarskom nasipu u velikom broju ulica, nema asfalta, rasvete, a problem su i dotrajali i neobezbeđeni pružni prelazi.
„Ovako se ne vodi briga o narodu”, kaže jedan građanin Kudeljarskog nasipa, čija se kuća nalazi u Borskoj ulici, koja nema asfalt, uličnu rasvetu i dobar napon struje.
Oživljavanje ekonomije i privrede u gradu, što bi u Pančevu trebalo da donese Severna poslovno-industrijska zona, u teoriji dovodi do većih prihoda, manje nezaposlenosti, pa zatim i ulaganja u putnu infrastrukturu, komunalno opremanje grada, a sve zarad boljeg kvaliteta života građana. Koliko će se odmaći u tom poslu, u kojim rokovima, i koliko efikasno, svedočićemo mi, ali i buduće generacije.
Tekst je napisan u okviru projekta „Trans(pare)ntnije – Javne finansije jesu naša stvar”, koji realizuje „Centar za obrazovanje i transparentnost” (CETRA) iz Pančeva, uz pomoć i saradnju organizacija „Krila nade” iz Bosne i Hercegovine, i organizacija „Fraktal” i CEKOR iz Srbije i uz podršku Evropske unije. Stavovi izneti u tekstu ne slažu se nužno sa stavovima partnera u realizaciji projekta.