Ko šiša Strelište?

Najveće pančevačko gradsko naselje od ostalih delova voljenog nam grada deli železnička pruga. Preko puta Strelišta tako se nalazi korporativističko-neoliberalna oaza poznatija pod imenom „Aviv park”. Ovaj hram potrošačkog društva funkcioniše po sopstvenim principima i jedinstvenom režimu. Zelene površine, šetališta, dečja igrališta i parkinzi redovno se održavaju. Obezbeđenje brine o javnom redu i miru, tako da na vlasnicima trgovina ostaje samo da izloženu robu prodaju. Kupci mogu ležerno da obijaju pragove radnji i u pauzama između kupovina posede na klupi, utole glad, utaže žeđ u najbližem restoranu ili, pak, posmatraju svoje mališane kako se igraju na izvanredno, „u fulu” opremljenom zabavnom parku s toboganima, penjalicama i ostalim spravama koje služe za razonodu dece. Nedaleko od tog bajkovitog prostora koji mami Pančevce, Južnobanaćane i Beograđane smešteno je naselje Strelište, čija je komunalna stvarnost i uređenost sušta suprotnost onoj koja vlada u „Avivu”.

Na samom pružnom prelazu, zapravo na granici Strelišta koju sačinjava ta železnička saobraćajnica i Prvomajska ulica odnosno regionalni put E70, javlja se prva poteškoća koja decenijama onemogućava građane ovog naselja da normalno funkcionišu bezbedno obavljajući svoje svakodnevne aktivnosti. Pre dve godine stanovnici Strelišta čak su pisali onlajn peticiju nadajući se da će njihov vapaj čuti i uslišiti neko od nadležnih. Reč je o tome da građani ovog dela Pančeva koriste neobeleženi i neuređeni prelaz na kraju Ulice Jovana Pavlovića kod montažnih garaža kako bi prešli prugu, a zatim i veoma prometnu regionalnu saobraćajnicu, da bi dospeli do bioskopa, Mekdonaldsa, DIS marketa i ostalih sadržaja koje nudi „Aviv park”. Ljudi pritom rizikuju da postanu vinovnici ozbiljnih saobraćajnih nezgoda time ugrožavajući sopstvene živote. Neretko su učesnici ovih opasnih rabota roditelji sa decom, majke koje preko pruge i puta prenose kolica u kojima su bebe ili se u to upuštaju naši najstariji i teško pokretni sugrađani. Velika je verovatnoća da će se jednom neko od njih, prilikom ovih svakodnevnih podviga, spotaknuti o kamenje ili šine, a da ćemo o dešavanjima koja će uslediti nakon te naizgled benigne nezgode čitati u crnoj hronici. Zaslužuju li nekoliko desetina hiljada stanovnika Strelišta na ovom mestu jednu pasarelu ili bar propisno obeleženi prelaz preko železničke pruge? Na to pitanje dali su već odgovor naši izabrani gradski rukovodioci i ravnatelji nadležnih državnih preduzeća. Novaca za jedan krajnje humani čin – izgradnju nadvožnjaka za pešake sa Strelišta, koji za cilj ima prevenciju eventualnih saobraćajnih nezgoda s nesrećnim ishodima, u njihovim kasama nema. Treba li čekati da neko ovde izgubi život? Koliko je teško da se tu bar privremeno uredi i obeleži jedan običan pešački prelaz?

Vapaj za kosom

Svako ko je nedavno prošetao Strelištem ili je meštanin ovog dela grada, mogao se uveriti da tamošnje travnate površine nedeljama vape za košenjem. Reklo bi se da je „Zelenilo” do sada revnosno obavljalo ovaj svoj posao. Zbog čega baš krajem maja i početkom juna 2017. godine izostaje njihova reakcija na bujanje rastinja na javnim površinama na Strelištu? Oni koji slabo poznaju politička zbivanja u pančevačkoj varoši, a potom i principe po kojima funkcioniše draga nam državica, zbunjeno bi slegli ramenima pred ovim važnim pitanjem. Međutim, sve je jasno kao dan i naša tužna priča od izbora do izbora iznova se ponavlja. Čini se, ipak, da smo ovoga puta otišli korak dalje. Naime, svedoci smo situacije u kojoj lokalni izbori na Kotežu, jednom od gradskih naselja Pančeva, iznenada postaju neviđeno važni za vladajuće strukture. Strka nastala u tom naselju zbog odabira novih članova Skupštine mesne zajednice, koja inače u centralizovanoj Srbiji nema nikakva posebna ovlašćenja da utiče na poboljšanje života građana, paradigma je bespuća kojima nas vode demokratski izabrani predstavnici vlasti. Naši su vladajući tako prepoznali izbore na Kotežu kao poligon za manifestaciju svoje superiornosti na političkoj sceni, trude se da po svaku cenu pridobiju poverenje građana, osvoje što više glasova i tako obezbede legitimitet za svoje besramno sedenje u foteljama. Ništa to ne bi bilo čudno i nesvakidašnje da nisu opijeni čarima predizborne kampanje na Kotežu zaboravili da u Pančevu postoje brojna druga naselja o kojima su zakonski dužni da vode brigu.

Zašto mališani Strelišta ispaštaju zbog predizbornog šminkanja Koteža? Zašto trava puna krpelja i komaraca na igralištima na kojima svakodnevno borave počinje da prelazi visinu petogodišnjaka? Da li su jedni izbori za „rukovodstvo” gradske mesne zajednice vredni tolike bahatosti i neodgovornosti nosilaca vlasti i njihovih satelita iz komunalnih preduzeća? Možda Strelište, koje je, uzgred, većinski glasalo za aktuelnu vodeću stranku, njima nije mnogo interesantno jer u njemu uglavnom živi siromašna radnička klasa i potomci zaposlenih u fabrikama koje su u svojim najboljim danima za vreme socijalizma činile ovaj grad industrijskim gigantom, da bi u tranzicijskim decenijama izvukle najdeblji kraj dočekavši zatvaranje, rušenje i zatiranje svakog traga svog postojanja. Deca koju su prehranile plate „Trudbenika”, „Minela”, „Staklare”, „Tesle”, „Noviteta”, „Banaćanke”, „Gaja” i mnogih drugih pančevačkih firmi danas su uglavnom odrasli ljudi prepušteni sami sebi i preživljavanju u uslovima divljeg kapitalizma koji građanima Srbije svakodnevno savija kičmu. Zašto bi se iko i brinuo o komunalnim uslovima u kojima žive savremeni robovi?

Međutim, kada haos dostigne svoj vrhunac nađu se ljudi koji pomažu da se kakav-takav red ipak održi. Tako su se ovih dana na Strelištu naši Romi odvažili da uzmu kose i srpove u ruke, uklone travuljinu s brojnih zelenih površina i odnesu je zaprežnim kolima. Ona će koristiti kao hrana za njihove konje. Prilikom snimanja fotografija za ovu reportažu neki su meštani Strelišta čak molili njihove sugrađane romske nacionalnosti da pokose i odnesu travu koja je narasla ispred kuća.

Deponije kod kontejnera

Kao društvo spali smo na prosjački štap. To se možda najbolje da primetiti na Strelištu, gde se oko svakog kontejnera stvorila svojevrsna mala deponija. Najsiromašniji žitelji Pančeva svakog dana obilaze ove kante i odlagališta smeća koja se oko njih nalaze pokušavajući da pronađu hranu, konzerve, flaše ili bilo koju vrstu otpada koji im može koristiti. Da imamo socijalno senzibilnu vlast i komunalne ustanove, na Strelištu i u drugim naseljima gde za to postoji potreba, pojavili bi se specijalni kontejneri, što odavno postoji u razvijenim evropskim zemljama, u koje se može odložiti garderoba i druge stvari korisne za one koji sebi ne mogu da priušte kupovinu najosnovnijih potrepština. Uvođenjem te novine bilo bi očuvano dostojanstvo naših komšija koji su prinuđeni da čeprkaju po smeću koje mi svakodnevno nehajno odbacujemo.

Stanje u kome se nalazi putna infrastruktura na Strelištu je takođe poražavajuće. Saobraćajnice se krpe tek kada dospeju u takvo stanje da za prolazak autom kroz određenu ulicu vozači treba da poznaju tajne veštine obilaženja rupa u asfaltu. Pamti li iko temeljnu rekonstrukciju neke ulice na Strelištu? Pored toga, ovo naselje koje broji nekoliko desetina hiljada stanovnika nema ni metar biciklističke staze. Zato se mole gradski oci da ako se nekim slučajem sete da na Strelištu žive ljudi koji imaju jednake potrebe kao i ostali Pančevci, te krenu da obnavljaju neki put, obavezno ostave prostor za stazu namenjenu vožnji bicikala koje meštani ovog naselja i te kako koriste.

Komunalnih problema na Strelištu je bezbroj i da bi se svi oni pomenuli nije dovoljan jedan članak. Njegovi stanovnici imaju osećaj da se nalaze u dugogodišnjoj poziciji gradskog zapećka i spremišta za komunalni rusvaj, te se kada kroz njihovu ulicu projezdi „Higijenin” motorizovani čistač ulica s razlogom pitaju živi li u njihovoj blizini neki rukovodilac, pa su zbog toga počastvovani pažnjom i brigom nadležnih. Naravno da Strelište nije usamljeno u čitavoj ovoj priči i da nije jedino naselje ruinirano nebrigom onih čiji je posao da brinu o održavanju naših travnjaka, ulica, puteva, igrališta… Da li će generacija koja trenutno proživljava svoje dvadesete godine i uglavnom želi da beži iz ove države osedeti čekajući da zdrav razum, briga o javnim dobrima i interesu građana pobedi partokratiju, centralizam i oligarhiju čiji plameni jezičci gutaju sve što valja i vredi u našem društvu? Inicijativa za promenu treba da krene odozdo, od komunalnim nedaćama zapljusnutih mesnih zajednica i naselja u kojima se najbolje vidi koliko su kratki dometi nosilaca politike sitnosopstveničkih interesa koji na ovim prostorima ponosno jašu decenijama.