Kao i prošle godine, Grad Pančevo je za ovogodišnji konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja izdvojio 40 miliona dinara, a polovinu je, kao i prethodnih godina, preko povezanih produkcija dobila Radio-televizija Pančevo – čak 20,3 miliona dinara.
Komisija u sastavu Miloš Lazić, Mina Đurić i Boris Pavlov predložila je rešenje o raspodeli novca, a gradonačelnik Aleksandar Stevanović ga je 3. juna potpisao. Lazić je bio član pančevačke komisije i prošle godine, na predlog Saveza udruženja Asocijacija radio-televizije Srbije, dok su ostala dva člana bili članovi komisija u drugim gradovima. Ni rešenje o imenovanju komisije ni biografije njenih članova nisu objavljeni na sajtu Grada.
Već tradicionalno, „u pomoć“ za gradski novac Radio-televiziji Pančevo pritekle su dve produkcije – za potrebe radijskog programa Wagner production će kreirati emisiju „Pančevačko jutro” i za to im je pripalo 7,3 miliona dinara, dok će za Televiziju Pančevo VAT production d.o.o. iz Beograda (osnovana prošle godine) praviti „Pančevačko popodne” – za 13 miliona dinara.
Iako je nedeljnik Pančevac tokom prošle i ove godine „nagrađen“ sa najmanje 13 opomena Saveta za štampu zbog serije tekstova protiv bivše zaposlene u tom listu, pri čemu je, kako je zaključio Savet za štampu, interes javnosti u potpunosti podredio privatnom interesu izdavača, „i to na takav način da je to rezultiralo neobjektivnim, pristrasnim i nepotpunim izveštavanjem“, gradske vlasti su ga nagradile sa čak 5,1 milionom dinara. Pančevac već godinama dobija gotovo istu sumu za isti projekat „Multijezični dodatak“.
Iako u članu 18 Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja stoji da se posebno ocenjuje „da li su učesniku konkursa izrečene mere od strane državnih organa, regulatornih tela ili tela samoregulacije u poslednjih godinu dana, zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda (podatke pribavlja stručna služba od Regulatornog tela za elektronske medije, za elektronske medije, a od Saveta za štampu, za štampane i onlajn medije)“ i „dokaz o tome da su nakon izricanja kazni ili mera preduzete aktivnosti koje garantuju da se sličan slučaj neće ponoviti“, komisija nije ni konstatovala da je Pančevac u više navrata kršio Kodeks novinara Srbije.
„Podsticaji“ za kršenje kodeksa
Pančevački milioni su se ponovo slili i u budžet medija za „specijalne operacije targetiranja neistomišljenika”, koji je takođe dobio više „priznanja“ Saveta za štampu zbog kršenja Kodeksa novinara Srbije. Reč je o portalu epancevo.rs, koji je ove godine za projekat atraktivnog naziva „Pančevo kroz prizmu javnosti“ dobio 2,5 miliona dinara. Cenzolovka je pisala da je ovaj portal od novca dobijenog na konkursu 2019. godine finansirao huškačke kampanje i obračunavao se sa novinarima, medijima, lokalnim privrednicima i političarima koji im nisu po meri.
To komisiji nije smetalo da konstatuje da „aplikant ima kapacitet sa stanovišta kvaliteta medija, raspolaže organizacionim i upravljačkim sposobnostima, kao i stručnim i profesionalnim referencama koje odgovaraju priloženim ciljevima i aktivnostima projekta“, podvlačeći da „komisija smatra da prednost imaju aplikanti koji će ostvariti kvalitetno informisanje stanovnika sa teritorije grada Pančeva“, ne podsećajući pritom na brojne prekršaje Kodeksa novinara Srbije ovog portala iz ranijih godina.
Za verno piarovsko izveštavanje o gradskim temama, kao i prethodnih godina, nagrađeni su Start press, izdavač pančevačkog nedeljnika Start 013 i istoimenog portala, sa 1.750.000 dinara, i dva pančevačka medija Violete Jovanov Peštanac – Moj kraj i Zeleni minuti, sa ukupno 1,7 miliona dinara.
Milion je zaradio i novosadski Dnevnik, zatim Stela production, koja će medijski sadržaj emitovati na Studiju B, kao i beogradsko preduzeće Digital Media Network, osnivač portala 24sedam.
Pančevački „podsticaj“ u vidu 900.000, odnosno 800.000 dinara za kršenje Kodeksa novinara ponovo su dobili tabloidi Alo i Kurir, za projekte „Evropsko Pančevo“ i „Pančevo – potencijali grada za razvoj turizma“. Sto hiljada manje dobio je novosadski list Poljoprivrednik, koliko su inkasirale i Starčevačke novine.
Projekat SCTV production iz Pančeva, pod nazivom „Najlepše iz Srbije Pančevo“, podržan je sa 600.000 dinara, a medijski sadržaj biće objavljen na portalu najlepseizsrbije.rs. Nešto manje (530.000 dinara) zaradio je pančevački portal Zdravopancevo.rs, a pola miliona dobilo je beogradsko Udruženje za borbu protiv diskriminacije Posmatrač, osnivač portala Embargo.rs. Na pančevačkom konkursu novac je pripao i Radiju Puls iz Grocke – 300.000 dinara, zatim beogradskom Udruženju za borbu protiv diskriminacije Alfa Beograd (120.000 dinara), osnivaču sajta selasrbije.rs, za projekat „Pančevačka sela koja se ponovo rađaju“, i još 200.000 dinara za magazin Nacionalna geografija, koji izdaje Adria media.
Nepodobni ne žele ni da konkurišu
Od ukupno 36 predloženih projekata, podržana su 22, a podnosioci čak 12 projekata nisu iz Pančeva. Uočljivo je da ove godine na listi podržanih projekata, ali ni na listi onih odbijenih, nema kritičkih pančevačkih medija, kao ni izdavača nedeljnika na rumunskom Libertatea, koji godinama dobija novac iz budžeta. Njihov projekat „Informativni dodatak u nedeljniku Libertatea“ nalazi se među odbijenim projektima, a kao razlog da se projekat ne podrži navodi se da nisu dostavljene četiri stranice budžeta, izjave i takse, te da ni nakon obaveštenja da podnesu dokumentaciju koja nedostaje, to nije učinjeno.
Ove godine na gradskom konkursu nije učestvovao jedan od najčitanijih sajtova u Pančevu – 013 info, a predstavnici nekih drugih objektivnih medija, kao što su sajt Praštanje uspeha i Panpress, nakon nekoliko neuspešnih i poluuspešnih pokušaja, pre nekoliko godina su batalili konkurisanje, dok drugi mediji – Pančevo Si Ti i K-013 nikada nisu ni podneli predlog projekta na gradski konkurs.
Tome doprinosi činjenica da se već godinama najveći deo novca daje podobnim medijima, dok se profesionalnim medijima ili ne daje ništa ili im se daju mrvice (osim 013info). To se dešava i u drugim gradovima u Srbiji, gde nezavisni mediji ili ne dobijaju ništa ili dobijaju siću, koju sve češće iz principa vraćaju i odustaju od daljeg konkurisanja.
Nenad Živković, urednik sajta Pančevo Si Ti (pancevo.city), kaže da taj medij, osnovan 2017. godine, nikada nije učestvovao na medijskim konkursima, ni na pančevačkim niti u drugim jedinicama lokalne samouprave, i to iz nekoliko razloga.
„Prve tri godine nismo bili registrovani, 2020. godine smo se registrovali, ali nismo učestvovali ni prošle ni ove godine na konkursu. Ne očekujemo da bi naši predlozi projekata, s obzirom na našu uređivačku politiku, prošli kriterijume članova fantomske komisije, koja netransparentno donosi odluke o raspodeli novca. Iskustvo nam govori da novac dobijaju samo mediji koji neutralno izveštavaju ili su otvoreno pronaprednjački, i proizvode benigne medijske sadržaje koji služe samo tome da opravdaju trošenje tog novca“, objašnjava Živković za Cenzolovku.
Marko Dimitrijević, urednik sajta K-013, koji postoji 18 godina, kaže za Cenzolovku da je samo jednom imao podršku Grada i to kada je Vesna Martinović bila gradonačelnica. Njegov sajt nije registrovan, pa otuda nije ni mogao da učestvuje na konkursima.
„Mediji koji ne pišu po ’zadatku’ su u opasnosti od raznih tužbi, inspekcija i drugih vidova pritisaka. S druge strane, oni koji dobiju novac na konkursu praktično stavljaju sebi ’omču oko vrata’, jer, kako se može čuti, em ne raspolažu kompletnim dobijenim iznosom, em su dužni da objavljuju ono što vlast želi. Ne pristajem na to, zbog toga moja redakcija do sada nije učestvovala na konkursima, niti će učestvovati dok se nešto suštinski ne promeni“, objašnjava Dimitrijević.
Ala je lep ovaj svet…
Sudeći po temama podržanih projekata, javnost će ove godine uživati u „renesansnim” i bajkovitim medijskim sadržajima, čitaće i slušaće o pančevačkim turističkim biserima, znamenitim Pančevcima, selima koja se ponovo rađaju, evropskom Pančevu, o pančevačkim svetionicima. Doduše, neki od podržanih projekata, s obzirom na njihove naslove, trebalo bi da se bave i ekologijom, diskriminacijom dece, zdravom životnom sredinom, no videćemo i na koji način.
Obrazloženja komisije za podržane projekte su slična, a posebno se izdvaja, recimo, objašnjenje za projekat „Pančevačka renesansa sve bliža Beogradu“, beogradskog Udruženja za borbu protiv diskriminacije Posmatrač. Posebnu vrednost projektu, kako stoji u obrazloženju odluke, daje „to što se bavi činjenicom da je Pančevo blizu velikog grada Beograda sa svim prednostima i manama koje taj položaj nudi“.
Jedan projekat je nametnuo i filozofsku temu: „Grad Pančevo danas ono što ostaje sutra“. U pitanju je uradak izdavača novina Start 013 i portala Start press, čiji je vlasnik Siniša Batalo, bivši funkcioner SPS-a.
U ovaj projekat, naravno, nismo imali uvid, ali se, prema naslovu, stiče utisak da će imati sličan cilj kao i onaj realizovan 2019. godine pod nazivom „Pančevo industrijska i infrastrukturna revolucija. Šta dalje?“, u koji smo pak imali uvid.
„Projekat ima za cilj da sem ukazivanja na posledice pljačkaške privatizacije, na novinarski profesionalan i angažovan način prikaže kako je konačno počelo suočavanje sa tim posledicama, ne njihovim ignorisanjem nego njihovim prevazilaženjem jednim novim pristupom društvenoj realnosti koji ne vodi samo računa o tome kako će građanima biti nešto zanimljivo i lepo danas, nego kako će im biti sutra i šta će to čekati one koji dođu sutra da ne bi brinuli za svoje danas“, napisano je u predlogu projekta.
Realnošću i problemima u gradu neće se, naravno, baviti nijedan medij koji je dobio novac na konkursu. Osim tematskih projekata (koji u velikoj većini na kraju i ne budu realizovani u skladu sa predlogom projekta), pojedini mediji su, kao i ranijih godina, dobili novac za realizovanje postojećih, dnevnih aktivnosti, kao što su projekti „Pančevačko jutro i popodne“, a ni skroman naslov projekta „24 sedam“, sudeći po senzacionalističkim naslovima na sajtu 24sedam.rs, ne obećava da će javnost dobiti kvalitetnu informaciju. Finansira se ponovo i redovan rad medija (na primer, emisije na RTV Pančevo), bez specifične teme, što, da podsetimo, nije ideja konkursnog sufinansiranja medija.
Živković smatra da ovakvim načinom raspodele novca građana Pančeva, koji se iz godine u godinu ponavlja, nije postignut medijski pluralizam, te da teme koje se obrađuju u pobedničkim projektima treba da budu goruće teme, od javnog interesa za građane, kao što su ekologija, aero-zagađenje, korupcija, trošenje javnih sredstava, urbanistički haos u gradu, marginalizovane grupe, mladi… On podseća na brojne probleme u vezi sa konkursnim finansiranjem, od spornog izbora članova konkursnih komisija, preko dodele novca medijima koji imaju izrečene mere regulatornih tela zbog kršenja Kodeksa, pa do upitnog kvaliteta i stvarne realizacije projekata, za koje, nažalost, kako kaže, ne očekuje da budu rešeni dokle god se sadašnja vlast ne promeni.
Tekst je preuzet sa sajta Cenzolovka