Pritisak na novinare lokalnih medija se nastavlja, iako je srpski predsednik nedavno u Davosu pokorno obećao da će raditi na poboljšanju medijskih sloboda i čak zamolio Reportere bez granica za pomoć. Ali kako stvar izgleda u praksi ovih dana na svojoj koži oseća Nenad Živković, novinar portala „Pančevo Si Ti“ koji je izložen brutalnim napadima Televizije Pančevo.
Nakon što je poslednjeg petka Živković govorio na protestu „1 od 5 miliona“ u svom gradu, lokalna televizija ga je u nekoliko priloga za njega navela da je u pitanju osoba „kojoj je nadimak Smrad“, „lokalni kafanski besposličar“, „predstavnik omraženog DOS-režima“, „klasična lažovčina“, „separatista i zagovornik Vojvodine Republike“, „danguba“ i „saradnik inostranih špijuna“.
TV Pančevo se poslednjih meseci ističe kao lokalni medijski kopljanik vlasti. Tu televiziju – kao i još desetak lokalnih medija – preuzeo je kruševački biznismen i član SPS Radoica Milosavljević za kojeg su neki mediji navodili da je u medijski posao ušao za račun šefa BIA i ranijeg ministra Bratislava Gašića, takođe Kruševljanina.
Medijske napade vlasti Nenad Živković tumači „kao suludu želju Srpske napredne stranke da kontroliše svaki detalj i poru društvenog života“. „Stoga je sajt kao Pančevo Si Ti, koji kritički promišlja društvenu i političku stvarnost, za njih je apsolutno neprihvatljiv. Oni to posmatraju kao neravninu koju bi trebalo poravnati“, kaže Živković za DW.
No kampanja protiv ovog novinara ima dugu predistoriju. On je 18. marta 2004. godine, u vreme dok je bio glavni urednik u međuvremenu ugašenog nedeljnika „Pančevac“, ispisao grafite na zgradi opštine Pančevo: „Živelo srpsko-albansko prijateljstvo“ i „Ne damo naše Albance, Vojvođani“. I taj događaj se nalazi kao optužujući materijal u prilozima TV Pančevo.
„Nedeljnik Pančevac je za vreme njegovog urednikovanja verovatno bio najbolji lokalni list u Srbiji“, kaže za DW Nedim Sejdinović, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).
Surovost lokalnih moćnika
Puno je pisano o tome da je kontrola medija od nacionalnog značaja možda vidljivija, ali da je situacija u manjim sredinama još brutalnija. Lokalni mediji su na izdisaju ili jedva preživljavaju, osuđeni da novac iz gradskih i opštinskh budžeta namenjem medijima odlazi podobnima u kakve se broji i TV Pančevo. Na lokalu je igra još prljavija jer maltene svako svakog poznaje.
„Vlast je tu iz institucija premeštena u ruke okružnih partijskih poverenika SNS“, kaže Živković. „To podrazumeva kontrolu svega: sredstava za medije, kada će koji direktor ići na službeni put, ko će se partijski zaposliti, a ko će iz političkih razloga dobiti otkaz. Svako ko se usudi da na to ukaže postaje meta Naprednjaka.“
Sudbina medija na lokalnom nivou je preslikana sa republičkog nivoa, ali od surovosti lokalnih moćnika zavisi kakva će biti konkretna situacija, kaže Nedim Sejdinović.
„Ponegde je situacija nešto bolja, ali u Južnom Banatu imamo jako surove lokalne moćnike i lokalne medije koji ne poštuju ni profesionalne standarde ni civilizacijske norme. Glasovi koji nisu pod njihovom kontrolom žive u neprekidnom strahu i prosto ne mogu da rade ono što im je funkcija, a to je kontrola vlasti“, kaže predsednik NDNV, dodajući da novinari mahom pritiske i ucene ne prijavljuju jer su uvereni da državni organi ne rade svoj posao.
Osim vidljivih pritisaka, poput napada na Nenada Živkovića, postoji čitav pritisaka skrivenih od očiju javnosti. „Nemate pristup fondovima za razliku od medija bliskih vlastima, zloupotreba državnih institucija poput poreskih organa i inspekcija, pretnje firmama sa kojima sarađujete, pa vam neko došapne da ne bi trebalo da nešto radite, tu su zatim organizovane kampanje preko društvenih mreža, i na kraju otvorene pretnje i ucene vama ili članovima vaših porodica“, napominje Sejdinović.
SNS crta mete
Koliko je zbog svega što se dešava Nenad Živković zabrinut za svoju bezbednost? Čitava ta kampanja mene ne može da diskredituje, kaže Živković za DW, ali je „ona smišljena kako bi mi Naprednjaci nacrtali metu i da neki sugrađanin pomisli da je patriotski čin prebiti novinara na ulici“.
Kako bi čitava stvar dobila na dramatičnosti, u čitavu priču su ubačeni i špijunski elementi. Vešto izbegavajući da upotrebe reči „Nemac“ i „nemački“ – jer se to verovatno ne bi dopalo Vučiću – u jednom od priloga TV Pančevo pominje se samo izvesni Hajnc Klasen.
Klasen se opisuje „kao klasični špijun, koji je u Srbiju unosio ogromne količine novca. Nažalost, ni deseti deo nije se koristio na mirovne akcije i pokrete. Gde je nestajao, to samo Živković i Hajnc znaju“, kaže se u prilogu TV Pančevo i na portalu tog medija.
Repertoar je isti kao devedesetih, kada su na takav način dezavuisani nezavisni novinari i nevladine organizacije, ocenjuje Nedim Sejdinović. „Sada je samo dodatno brutalizovan i naslanja se na perfidnu ksenofobiju u društvu. Svako ko ima saradnju sa zapadnim zemljama automatski ima loše namere. Apsurd je da ova zemlja počiva na pomoći i saradnji sa zapadnim zemljama, a pojedinci i organizacije koji odatle dobijaju novac bivaju na neki način prokazani“, skreće pažnju predsednik NDNV.
Novinarske dileme
Dilema koja se ipak sve češće čuje u novinarskim krugovima jeste da li bi novinari trebalo da budu politički neutralni i da li smeju, poput Živkovića, da uzimaju učešće na građanskim protestima.
Kodeks novinara tu nije do kraja jasan: sa jedne strane kaže da je zabranjeno učešće u političkim kampanjama – a protesti, iako nisu u ime jedne stranke ili koalicije, svakako jesu protiv jedne stranke i koalicije – ali sa druge strane navodi da novinar „treba da izvesti javnost o pritiscima koji ugrožavaju slobodu informisanja i nezavisnost medija“.
„Mislim da je vreme takvo da moramo da zakoračimo u fazu koju bih nazvao aktivističko novinarstvo“, kaže na ovu temu Nenad Živković. „Mi smo, dakle, apsolutno objektivni u tekstovima na našem sajtu, ali istovremeno želimo da jasno stavimo do znanja kako promišljamo stvarnost oko nas u odnosu na druge medije koji se bave otvorenom propagandom.“
Nedim Sejdinović kaže da bi novinari trebalo da u svakom trenutku poštuju novinarski kodeks, te da se angažuju na političkim događanjima samo ukoliko je to spojivo sa kodeksom. „Ovom prilikom zalazimo u samu prirodu protesta. Oni jesu pre svega građanski protesti. Činjenica da su medijske slobode u ovoj zemlji jedna od važnih tema tih protesta na neki način opravdava učešće novinara“, zaključuje Sejdinović.
Preuzeto sa DW.com