Deo informacija nećemo moći da prenebegnemo, nikakvi novogodišnji kalamburi ih neće izbrisati, ostaju da se sa njima rvemo i u nastupajućoj. Umesto liste želja, nada da će nas neke od njih naterati da promenimo narativ, ideju i sebe, ukoliko je to zalog da dosegnemo bolju budućnost:
„Trenutna epidemija korona virusa je takođe podstakla rasprostranjenu epidemiju ideoloških virusa koju su bili uspavani u našim društvima: lažne vesti, paranoične teorije zavere, eksplozije rasizma… Osnovana potreba za karantinima je pronašla odjek u ideološkim pritiscima da se ustanove jasne granice i da se neprijatelji koji predstavljaju pretnju našem identitetu stave u karantin. Ali se možda još jedan mnogo blagotvorniji ideološki virus proširio i nadamo se zaraziće nas: virus promišljanja alternativnog društva, društva izvan nacionalne države, društva koje se ostvaruje kroz globalnu solidarnost i saradnju.” – Kraj sveta kakvog poznajemo, Slavoj Žižek, 2021.
Samiti i amaneti
Lideri 20 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta i zemalja u razvoju jednoglasno su podržali globalnu minimalnu korporativnu poresku stopu od 15 odsto.
Grupu G20 čine predstavnici 19 država i Evropske unije.
A upravo zemlje iz G20 su odgovorne za oko 80 odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida.
Očigledno je da i dalje postoje jasna neslaganja zemalja oko toga šta bi koja od njih trebalo da uradi u borbi protiv klimatskih promena.
Ipak, on je priznao da ni samit G20 ni COP26 neće zaustaviti globalno zagrevanje, ali je dodao da bi ako budu donete prave mere, mogli da ograniče rast temperature na planeti.
Prema navodima Rojters agencije, sačinjen je nacrt dokumenta u kojem se ističe obećanje grupe G20 da će raditi na ograničenju rasta temperature na 1,5 stepeni.
„Za to će biti potrebne razumni i učinkoviti potezi svih država”, navodi se u nacrtu.
U dokumentu se ističe da je potrebno da razvijene države pronađu 100 milijardi dolara godišnje, iz privatnih i javnih izvora i da tim novcem pomognu manje razvijenim zemljama u borbi protiv klimatskih promena.
Tako obećanje su prvi put najrazvijenije zemlje dale 2009, ali ga nisu ispunile do danas.
Poslednjih nekoliko godina brojne zemlje su pokušavale da postanu lideri.
Proizvodile su sopstvene vakcine, uspostavljale trgovinska ograničenja i stavljale privredni rast kao prioritet u odnosu na klimatsku krizu.
Italijanski premijer kaže da lideri G20 žele da uspore globalno zagrevanje, spreče nejednakost u raspodeli vakcina i donesu svetu privredni oporavak.
Zato moraju da počnu da razmišljaju u pravcu multilateralizma. A to ne znači samo da dođu na samit.
Ponekad to podrazumeva da se globalni interesi stave iznad nacionalnih.
To je veliki izazov jer može političarima da odnese glasove.
Nejednaka raspodela vakcina je prva što liderima mnogih država pada na pamet.
Mario Dragi, italijanski premijer, rekao je da „moralno neprihvatljiva” činjenica da je samo tri odsto od ukupno šest milijardi izdatih doza vakcine stiglo u najsiromašnije zemlje.
On je pozvao ostale državnike „da zajedno urade sve što je moguće da se vakciniše 70 odsto svetskog stanovništva do polovine sledeće godine.”
POREZ: Očekuje se da svetski lideri podrže globalnu minimalnu korporativnu poresku stopu od najmanje 15 odsto. Takav predlog već je podržalo 140 zemalja.
U nacrtu dokumenta poziva se da ona bude uvedena tokom 2023. Navodno, postoji širi načelni dogovor zemalja. – Džejms Lendejl , BBC news, oktobar 2021.
* * *
Da klimatske promene uzimaju sve više i više maha govore nam mnogi naučni izveštaji koji upozoravaju da nam je ostalo sve manje vremena da reagujemo i obuzdamo naglu promenu klime i makar je malo ublažimo. Naučni izveštaji samo potvrđuju ono što je već svima postalo očigledno. Leta su sve toplija, sve više delovi sveta se nalaze na udaru požara, dok sve to naglo prekidaju razorni uragani i ogromne poplave. Uz sve to čak i deci je jasno da zimi ima mnogo manje snega a izveštaji sa Artika i Antartika kažu da je ledenog pokrivača svake godine sve manje.
Međunarodni panel za klimatske promene (Intergovernmental Panel on Climate Change, IPCC) u čijem radu učestvuje preko 2.500 različitih naučnika, još 2018. godine objavio je upozorenje da trenutno kao globalno društvo nismo na dobrom putu. U tom izveštaju napominje se da imamo još par godina tj. do 2030. godine da značajno smanjimo emisije štetnih gasova i time izbegnemo da globalna prosečna temperatura već tada pređe povećanje od 1.5 °C. Novi izveštaj koji će biti objavljen 2022. godine stavlja fokus na fizičke granice i ekonomsku paradigmu i u njemu se navodi da čovečanstvo mora odustati od postojećeg ekonomskog modela ako želi da izbegne ekološku katastrofu.
Požari su buktali od Amerike preko Sibira do Australije, uništivši hiljade kilometara kvadratnih šuma i time dodatno doprinoseći emisijama gasova sa efektom staklene bašte. U pauzama između vrelih dana velike količine padavina izlile su se u kratkom roku na Evropu. Pod vodom su se našle Nemačka i Belgija bogate i dobro pripremljene zemlje, pa ipak je rezultat bio koban sa puno utopljenih i ogromnom materijalnom štetom. Dok su ovakve poplave već postale uobičajne na globalnom jugu gde odnose još više života i doprinose uvećanju siromaštva.
Sve ovo govori da nam jedina kuća koju svi imamo gori, a da su napori da se požar ugasi relativno mali, kao što kaže ekološka aktiviskinja Greta Tunberg. – Mašina, 2021.
Foto: EPA-EFE/ROBERT PERRY
„Suočavamo se sa nečim što svet još nikada nije video. Moraćemo suštinski da promenimo naše društvo, a to je prilično neugodno. Mi govorimo istinu, a ljudi na vlasti, očigledno, toga se plaše, ali sigurno da je od činjenica ne mogu da pobegnu”, objasnila je Greta Tunberg.
* * *
U škotskom gradu Glazgovu održan je tokom prve polovine novembra samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.
„The heat is on”, u slobodnom prevodu „Biće vrelo”. Tako glasi naslov novog izveštaja Programa UN za životnu sredinu (UNEP) u kojem se analiziraju ciljevi koje je 120 država postavilo sebi u okviru Pariskog sporazuma o klimi.
Zaključci izveštaja su poražavajući. Čak i ako potpisnice sporazuma urade sve što su zvanično naumile, emisija štetnih gasova bi se do 2030. godine smanjila za svega 7,5 odsto.
To je predaleko od planiranih 55 procenata, koliko je, prema procenama stručnjaka, potrebno da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa u poređenju sa 1900. godinom. Da bi se rast temperature zadržao na dva stepena, potrebno je smanjiti emisije za trideset odsto.
„Da budemo načisto: imamo osam godina da napravimo planove, donesemo i sprovedemo mere i dostignemo smanjenje emisija – sat nam glasno otkucava”, kaže Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP.
Ako države ostanu pri sadašnjim planovima, onda će globalno zagrevanje ići na 2,7 stepeni Celzijusa. „To bi za posledicu imalo katastrofalne promene klime sa kojima više ne bismo mogli da izađemo na kraj – to se po svaku cenu mora izbeći”, kaže za DW Niklas Hene, profesor zaštite klime na Univerzitetu u holandskom Vageningenu. – Žanet Cvig, Deutsche Welle, oktobar 2021.
Epidemiološki neoliberalizam
Od 1980-ih vođeni smo političkom paradigmom neoliberalizma koja je državom vođenu socijalnu politiku zamenila privatizacijom i deregulacijom tržišta. Neoliberalno ubeđenje u inherentnu pravednost tržišta dovelo je do političkog stava koji doslovno stavlja interese profita ispred interesa ljudi. Ovo uverenje je kolonizovalo um ljudi tako što ih je ubedilo da je njihova krivica ako su siromašni, prekarni ili nezaposleni.
Ironija neoliberalizma je u tome što on stvara iluziju društvene pokretljivosti dok istovremeno učvršćuje i čak produbljuje društvene nejednakosti. Njime se pretpostavlja da, ukoliko svako može „da uspe” na slobodnom tržištu, onda su ljudi sami krivi za svoje siromaštvo. Ovakvo uverenje nije samo pogrešno, već je i nasilno. Rezultat neoliberalizma je to da bogati postaju bogatiji, a siromašni još više pate usled obespravljenosti, nesigurnosti i zavisnosti. Ono što izgleda kao laissez-faire politika (politika nemešanja države u ekonomska pitanja) jeste zapravo jedan prefinjen i kompleksan sistem automatizovanog strukturalnog nasilja nad slabima, koje takođe slama svaku mogućnost otpora.
„Kolektivni imunitet” jeste epidemiološki neoliberalizam. Baš kao i bezuslovna vera u slobodno tržište, kolektivni imunitet se oslanja na pretpostavku da će se epidemija najbolje prevazići tako što će se ostaviti neregulisanom. No, baš kao i neoliberalizam, ova strategija za rezultat ima nasilje nad slabima i siromašnima: starima i invalidima, beskućnicima, izbeglicama, i ljudima sa teškim oboljenjima – među kojima mnogi imaju i nizak socio-ekonomski status usled uske povezanosti između siromaštva i bolesti. Ovo su ljudi koji se nalaze pod najvećim rizikom od smrti usled infekcije COVID-19 virusom – pogotovo ukoliko je zdravstveni sistem preopterećen i doktori bivaju primorani da rade trijažu. – Isabel Frey, blog The Quarantimes
Lokalno kao globalno
Masovni građanski protesti tokom proteklih nedelja u Srbiji doveli su do vraćanja zakona o eksproprijaciji i izmena zakona o referendumu, što su i bili glavni zahtevi inicijative Kreni-promeni.
Vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) je priznala politički poraz, i u brojnim izjavama navela da nisu dovoljno slušali glas naroda, i da će sada promeniti pristup i u komunikaciji sa onima koji drugačije misle. U to malo ko veruje. Ali, očito je da srpske vlasti pokušavaju da dobiju predah od pritiska koji su građani do sada ostvarili na ulicama srpskih gradova.
Inicijativa „Kreni-promeni” ističe da će nakon zvaničnih objava vlasti obustaviti dalje blokade saobraćajnica, i da će strateški promišljati dalje korake, pre svega usmerene na pravne korake kompanije Rio Tinto.
Pokret „Ekološki ustanak”, međutim, smatra da ništa još nije završeno dok se u Srbiji ne zabrani iskopavanje litijuma i ne protera kompanija Rio Tinto, i najavljuju nastavak protesta počev od danas (subota, 11. decembar). – Deutsche Welle
* * *
Izgradnja svih planiranih MHE u Srbiji obezbedio bi svega 2-3.5% domaćih potreba za električnom energijom a bilo bi žrtvovano oko 2.200 kilometara planinskih vodotokova.
* * *
Dok mnogi gradovi širom Evrope i regiona otkazuju javne novogodišnje proslave, poput Londona i Edinburga, pripreme za masovne dočeke u Beogradu i drugim mestima u Srbiji uveliko su u toku.
Ali pojedini gradovi su, kao i prošle godine, odlučili da novac za doček i koncerte, preusmere u humanitarne svrhe.
Način i percepciju organizovanja novogodišnjih proslava delom je promenila i inicijativa „Da slavimo život dece” sa dočeka 2021. godine.
Tada je 11 gradova širom Srbije novac za doček preusmerilo u humanitarne svrhe, pa je prikupljeno 20 miliona dinara, saopštilo je tada Udruženje građana „Kreni-promeni”.
„U momentima kada zbog sve većeg broja zaraženih korona virusom postoji zabrana okupljanja, kao i teža materijalna situacija velikog broja građana prouzrokovana ovom krizom, smatramo da je potpuno besmisleno bacati novac građana Srbije na organizaciju proslave Nove godine”, naveli su iz tada inicijative „Da slavimo život dece”. – portal Nova