Prethodni nastavak feljtona možete pročitati ovde
Odluka Skupštine Grada Pančeva i opšti akt samog „Grejanja” kojim se reguliše postupak isključenja stavljaju pred potrošače daljinskog grejanja u stambenim zgradama nepravične, tj. teško ispunjive i diskriminatorske uslove za dobijanje prava na otkaz ugovora i isključenje sa mreže, po proceduri koja je delom netransparentna i ima elemente arbitrarnosti. Među najvažnijim uslovima su (1) dobijanje prethodne saglasnosti trećih lica – 65 odsto stanara zgrade (ili 65 odsto stanara grupe zgrada) koja je priključena na jednu toplotnu podstanicu – što predstavlja ozbiljno narušavanje načela intuitu personae tj. načela relativnosti obligacionopravnih odnosa, i (2) ispunjavanje grupe tehničkih uslova za otkaz ugovora i isključenje sa mreže, među kojima je i sprečavanje indirektnog grejanja. S obzirom na tehničko-tehnološku složenost snabdevanja potrošača toplotnom energijom, razumljivo je posezanje toplana za postavljanjem odgovarajućih uslova u tom smislu, kako drugi korisnici usluge ne bi trpeli zbog korisnika koji hoće da se isključi. Zahtevanje ispunjavanja tehničkih uslova je opravdano dokle god ti uslovi nisu diskriminatorski i nepravični, odnosno dokle god pružalac usluge ne poseže za nepoštenom poslovnom praksom da onemogući potrošača u nameri da se isključi ili da odvrati potrošača od namere da se isključi. Iz prakse su poznati slučajevi da predstavnici toplana namerno izazivaju strah kod ostalih stanara u zgradi da će im usled isključenja jednog stanara kvalitet grejanja biti narušen, što ih nagoni da tom stanaru uskrate saglasnost na isključenje[1]. Poznato je i da predstavnici toplana pribegavaju stvaranju pogrešnog utiska kod potrošača da on nema pravo da se isključi ili da tehničke uslove ne može da ispuni ili da slučajeva isključenja nije bilo[2].
Otežavanju položaja potrošača ovde nije kraj, barem u Pančevu. Kada stanar neke tamošnje zgrade uspe u gotovo nemogućoj misiji da se isključi sa toplovodne mreže, suočava se sa činjenicom da se po gradskoj Odluci otkaz i isključenje tretiraju na isti način kao obustava usluge usled neplaćanja. U sva tri slučaja dakle, stanar zgrade će morati da plaća fiksni deo cene u iznosu od 31,01 dinar po kvadratnom metru površine stana, pa je nejasno koja je praktična razlika za stanara koji se isključuje – naročito kad se uzme u obzir da je isključenje skopčano sa visokim troškovima.
Neki od uslova za otkaz i isključenje uklapaju se, videćemo niže, u kriterijume za utvrđivanje nasrtljive poslovne prakse iz člana 22 stav 3 tačka 4 Zakona o zaštiti potrošača, tj. uklapaju se u kriterijum „teške ili nesrazmerne vanugovorne prepreke koju trgovac postavlja potrošaču koji želi da ostvari svoje ugovorno pravo uključujući pravo da raskine ugovor”. Ti uslovi imaju vanugovorni karakter jer su utvrđeni opštim aktom „Grejanja” a ne opštim aktom Skupštine Grada Pančeva koja je, u skladu sa članom 13 Zakona o komunalnim delatnostima, jedina ovlašćena da direktno reguliše ugovorni odnos pružaoca i krajnjeg kupca usluge u smislu opštih uslova poslovanja.
Obustava usluge
Krenimo od obustave, koja je ekstenzivno regulisana članovima 75-78 Odluke, i zadržimo se na opomeni pred isključenje i uslovima za vaspostavljanje usluge.
Prvo, pisac Odluke deli razloge za obustavu na one kod kojih se opomena šalje (član 76) i na one kod kojih se opomena ne šalje (član 77), a Zakon o komunalnim delatnostima i Zakon o zaštiti potrošača ovakvu podelu ne poznaju, tj. ona je nezakonita. Dakle, šta god pisalo u Odluci, opomena se uvek mora poslati.
Drugo, opomenom se potrošaču ostavlja rok od osam dana za „otklanjanje nepravilnosti i nedostataka” (član 75 stav 2), što je u koliziji sa članom 86 Zakona o zaštiti potrošača koji predviđa rok od 30 dana. Problem sa rokom postoji i kod reklamacije, kojom će potrošač pretpostavljeno reagovati na opomenu. On to može da učini u roku od 15 dana (član 62 stav 1), pri čemu se odgovor daje u roku od 30 dana (član 62 stav 2) a kao što znamo, Zakon o zaštiti potrošača ne predviđa nikakav prekluzivni rok za ulaganje reklamacije čijim bi se propuštanjem izgubilo pravo na osporavanje. Postoji samo rok za davanje odgovora na reklamaciju od osam dana.
Treće, na osnovu člana 78 Odluke, ponovno uključenje na sistem i isporuka toplotne energije uslovljeni su pored ostalog „izmirenjem troškova u visini fiksnog dela cene”. Ali cene za šta? Odgovor daju zakoni (cena za pruženu uslugu), a eventualne nedoumice koje stvara Odluka svojim terminološkim lutanjima od „fiksnih troškova” do„fiksnog dela cene” ipak bivaju razrešene jasnim povezivanjem oba termina sa uslugama (član 53 stav 1, stav 2, stav 5, član 54, 55 i 56). Dakle, i sama Odluka vezuje fiksni deo cene za postojanje usluge, iako međusobno suprotstavljenim odredbama stvara utisak da se tu radi o nekakvoj fiksnoj naknadi koja nema veze sa potrošnjom već sa postojanjem „Grejanja”, tj. sa njegovim troškovima. O tome ćemo više u posebnom odeljku.
Isključenje i otkaz
Potrošač koji hoće da se trajno isključi sa toplovodne mreže (pri čemu pravne norme sugerišu da se isključenje izjednačava sa otkazom), mora, u skladu sa članom 67 stav 2 Odluke, da pribavi saglasnost 65 odsto vlasnika grejane površine priključenih na jednu toplotnu podstanicu, a biće isključen „ukoliko tehničke mogućnosti to dozvoljavaju”. Isključenje je dopušteno samo izvan grejne sezone.
Kao što smo već rekli, zahtev da se pribavi saglasnost drugih stanara predstavlja mešanje trećih lica u ugovorni odnos „Grejanja” i korisnika usluge, i sa tog stanovišta je veoma sporan, a, kako se razložno ukazuje u stručnim komentarima[3], ovde nema mesta primeni stvarnopravnih odnosa u smislu davanja saglasnosti s obzirom na zajedničku nedeljivu svojinu na kućnim instalacijama u višespratnim stambenim objektima, jer se tu radi o obligacionom odnosu davaoca i korisnika usluge.
Čak i kad ispuni ove teške, obeshrabrujuće uslove i isključi se, potrošač i dalje mora da plaća fiksni deo cene za uslugu koja mu se ne pruža. Na osnovu Zakona o energetici, lokalna samouprava je ovlašćena da utvrdi prava i obaveze proizvođača, distributera, snabdevača i krajnjih kupaca toplotne energije, i ovlašćena je da propiše uslove za podnošenje i rešavanje zahteva za isključenje sa mreže, a daje i saglasnost na cene toplotne energije koje predloži „Grejanje”. Da li iz toga proizilazi da je lokalna samouprava ovlašćena da isključenim kupcima-potrošačima nametne obavezu plaćanja fiksnog dela cene, naročito kupcima kroz čije stanove ne prolaze nikakve cevi, tim pre što će im posle komplikovanog i skupog postupka trajnog isključivanja sa mreže stanovi biti i termički izolovani? Ne vidimo osnov za nametanje te obaveze, barem ne u vezi sa pružanjem usluge – jedinim osnovom koji potrošača treba da interesuje – a ne vidimo ga ni sa aspekta temeljnog načela jednake vrednosti uzajamnih davanja iz članova 15 i 122 Zakona o obligacionim odnosima. Zašto je potrošač opterećen obavezom bilo kakvog plaćanja ako zauzvrat ne dobija ništa?
Neke sudske odluke, donete na štetu potrošača u Pančevu, pominju još jedan način isključenja sa mreže na zahtev korisnika grejanja, a to je isključenje svih stanara u jednoj zgradi priključenoj na jednu podstanicu odnosno svih stanara skupa zgrada priključenog na jednu podstanicu, pa ga čak smatraju jedinim načinom trajnog isključenja[4]. Jedino se u tom slučaju, prema mišljenju suda, ne mora plaćati fiksni deo cene. Problem je u tome što je takvo mišljenje paušalno, što pomenuta pravna situacija, poznata iz prakse nekih lokalnih samouprava uključujući Veliku Planu i Niš[5], nije predviđena ni zakonima ni Odlukom grada Pančeva, i što Odluka ni u jednoj svojoj inkarnaciji nije poznavala, niti poznaje, podelu na trajno isključenje (u smislu kolektivnog isključenja stanara) i privremeno isključenje (sve ostale situacije). Ona isključivo predviđa podelu na obustavu usluge i na isključenje sa mreže koje se izjednačava sa otkazom usluge i kod kojeg je od obaveze plaćanja fiksnog dela cene izuzet samo onaj kupac čiji objekat ima sopstvenu toplotnu podstanicu.
Tehnički uslovi za isključenje i pitanje raskida ugovora
Prema članu 71 stav 1 Odluke, za isključenje sa mreže i usvajanje otkaza ugovornog odnosa moraju postojati tehničke mogućnosti, a ako one ne postoje „otkaz ugovora o prodaji ugovora toplotne energije i isključenje sa sistema daljinskog grejanja neće biti moguć.” Na osnovu ovakve formulacije, član 71 stav 1 Odluke je u koliziji sa članom 358 Zakona o obligacionim odnosima, jer ta odredba nigde ne zabranjuje otkaz ugovora, a kao jedine uslove za stupanje otkaza na snagu predviđa obaveštavanje druge strane u pisanoj formi, plaćanje dospelih potraživanja, ostavljanje primerenog otkaznog roka i da se otkaz ne daje u nevreme.
Ako se prestanak ugovora o kupovini toplotne energije sagledava kroz institut raskida kao načina prestanka ugovora, u situaciji kada je potrošač nezadovoljan kvalitetom usluge, promenom cene, tarife ili opštih uslova poslovanja pa posle izjavljenih a odbijenih ili nerazmatranih reklamacija izjavi da raskida ugovor, član 71 stav 1 Odluke je u koliziji i sa članom 89 Zakona o zaštiti potrošača, zbog navedene formulacije o nemogućnosti.
U slučaju postojanja nesavladivih prepreka za ispunjavanje tehničkih uslova ili nemogućnosti da se od trećih lica pribavi saglasnost za isključenje sa toplovodne mreže, može se postaviti i pitanje raskida ugovora zbog izmenjenih okolnosti koje se – što je vidljivo iz gotovo svih presuda iz Pančeva koje je ovaj istraživač proučavao – zanemaruje u sudskoj praksi, a na to zanemarivanje se razložno ukazuje i u stručnim komentarima[6]. Institut izmenjenih okolnosti je regulisan članom 133 Zakona o obligacionim odnosima i glasi: „Ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine.” Takve okolnosti bi mogle biti nepredviđeni gubitak posla, zapadanje u siromaštvo ili nagli porast cene koji dramatično utiče na egzistenciju potrošača, a u slučaju njihovog postojanja bi, sa stanovišta ugovornog prava, bilo nepravično održati ugovor na snazi samo zato što potrošač ne može da ispuni formalne a za njega veoma teško ispunjive ili nemoguće uslove u pogledu pribavljanja potrebnog broja potpisa stanara i postojanja tehničkih mogućnosti za isključenje.
Postojanje odnosno nepostojanje tehničkih mogućnosti dokazuje se „tehničkim elaboratom o mogućnostima potpune obustave snabdevanja”, a članom 71 Odluke unapred se utvrđuje „neminovnost isporuke toplotne energije preko zajedničke instalacije koja prolazi kroz stan odnosno poslovni prostor, a koja je funkcionalno povezana u celom objektu”. Pančevačka lokalna samouprava i „Grejanje” očito ne uzimaju u obzir notornu činjenicu da zajednička instalacija ne mora da prolazi kroz stanove potrošača, jer nisu sve zgrade na isti način projektovane. Dakle, što se tiče pančevačke lokalne samouprave i „Grejanja”, kroz stan svakog potrošača u stambenim zgradama u Pančevu moraju prolaziti cevi ka stanovima na drugim spratovima, i zato svi moraju plaćati fiksni deo cene čak i kad su na svoj zahtev isključeni, tj. čak i kad su ispunili sve uslove za to, uključujući termičku izolaciju.
U sledećem nastavku, 26. novembra: Tehnički elaborat, indirektno grejanje – propisi JKP „Grejanje”
[1]Dušan Protić, Miljana Zdravković Mihajlov i Zoran Nikolić, Izazovi zaštite potrošača u oblasti komunalnih usluga u okviru procesa evropskih integracija (GIZ, 2016), str. 62.
[2]Ibid, str. 63.
[3]Stručni komentar iz baze podataka pravničkog sajta Paragraflex: „Isključenje sa distributivnog sistema grejanja na zahtev kupca – otkaz ugovora o snabdevanju toplotnom energijom”. Pošto se radi o onlajn izdanju, autor nije potpisan.
[4]Osnovni sud u Pančevu, 5P 418/2014 od 29. 09. 2014. (s. Biljana Đorđević) i 2P 733/15 od 09. 03. 2016. (s. Gorica Stojakov Vujasinović). Kada se rečene presude pomno analiziraju, stiče se utisak da sudije nisu pročitale relevantne odredbe Odluke u vezi sa isključenjem a koje se uopšte ne poklapaju sa problematičnom definicijom trajnog isključenja kao isključenja svih stanova priključenih na jednu podstanicu. A tu definiciju je – što se vidi iz presuda – zapravo dao svedok tužioca, inženjer iz Toplane. Njemu je sud očito toliko verovao da nije morao da proverava šta piše u Odluci i u zakonima.
[5]Npr. u Nišu ne postoji obaveza plaćanja fiksnog dela ako se svi stanari stambene zgrade prikopčane na jednu podstanicu kolektivno isključe sa grejanja. Načelno, ovaj uslov je praktično neispunjiv, ali se u Nišu podosta stambenih zgrada isključilo upravo na ovaj način u sklopu velikog građanskog revolta 2015-2017. godine protiv divljanja sa cenama grejanja čiji su nosilac bile skupštine stanara okupljene u Udruženi pokret slobodnih stanara (UPSS). Revolt je bio praćen uličnim protestima.
[6]Stručni komentar iz baze podataka pravničkog sajta Paragraflex: „Isključenje sa distributivnog sistema grejanja na zahtev kupca – otkaz ugovora o snabdevanju toplotnom energijom”. Pošto se radi o onlajn izdanju, autor nije potpisan.
Tekst je preuzet iz studije Jovana Ristića „NEVIDLJIVI ZAKON (neprimenjivanje propisa o zaštiti potrošača usluga od opšteg ekonomskog interesa pred sudovima u Beogradu i Pančevu)”, koju je oktobra 2020. godine objavilo Udruženje potrošača i bankarskih klijenata Efektiva, Beograd, uz podršku Centra za evropske politike, Naleda i European Western Balkans, kroz projekat „Pripremi se za učešće” koji finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji.
Pančevo Si Ti će u narednim mesecima objavljivati delove knjige koji se odnose na nezakonit rad JKP „Grejanje” (naplata fiksnog dela cene grejanja isključenim potrošačima) i na praksu sudova u Pančevu po ovom pitanju. Oprema teksta redakcijska.
Jovan Ristić (1973, Beograd) je diplomirani pravnik, angažovan u udruženju potrošača Efektiva. Pravna specijalnost su mu usluge od opšteg ekonomskog interesa i izvršni postupak. Dugo je bio agencijski i istraživački novinar, i prevodio je sa engleskog jezika.