Drage Pančevke, dragi Pančevci, vi koji još uvek gledate TV Pančevo: nemojte da se ljutite na Miću Milakova. Vi koji još uvek, iz bilo kojih razloga, nepoznatih ili samo vama znanih, pratite kanal 37, ispoljite razumevanje i saosećanje prema rabu božijem Miroslavu Milakovu koji sebi dozvoli ono što profesionalni novinar ne bi učinio makar mu klince pod nokte zabijali: da prekrši, pogazi, pod noge i u blato baci svete zanatske i moralne norme naše profesije. On je, još gore, uradio ono što pristojan i častan čovek ne bi ni pod pretnjom smrću, zatvorom, progonstvom ili samoubistvom „nesrećnim slučajem”: da zloupotrebljavajući medij čiji program trenutno uređuje i za čije funkcionisanje je odgovoran pred publikom i zakonima, najstrašnije, najmonstruoznije, dostojno Milijane Baletić, Mile Štule i ostalih Miloševićevih RTS nakaza, vređa, omalovažava, etiketira, diskredituje, ponižava ljude, sugrađane i sve osobe koje unutrašnji centri moći i izdavaoci naređenja targetiraju kao prepreke ka ostvarenju interesa lokalne ispostave otimačke družine koja sebe naziva Srpska napredna stranka. Suzbijte svoj bes, uzdržite svoju ruku, sačuvajte i pepeljare i ekrane svojih televizijskih aparata ili monitore kompjutera: hrišćanski, budistički, muhamedanski, izraelski, u svakoj vrsti ćudoređa, oprostite Mići. Ne zna dečko šta radi.
Zločini prema budućnosti
Nećemo se u ovom tekstu baviti time šta se to dogodilo sa RTV Pančevom, kako je jedna nekada uzorna, ugledna i gledana TV stanica, koja je za svoj profesionalni rad pre petnaestak godina dobijala i međunarodna priznanja, postala najordinarniji i najprofaniji glasnogovornik, lautšpreher, medijski oslonac, propagandna mašinerija, hajkačka pesnica, jedna najobičnija huškarnica naprednjačke bratije, kako je postala saučesnik u zlikovačkoj misiji uništenja društva u Srbiji. Nećemo ni o tome da je Milakov pred privatizaciju RTV Pančeva avgusta 2015. godine pravio spiskove kolega kojima će biti ponuđen ugovor o radu, kasnije se ispostavilo, zajedno sa pristupnicom SNS-u. Preskočićemo priču o tome kako je privatni preduzetnik Radojica iz Kruševca postao vlasnik elektronskih medija u Pančevu. Nećemo ni o tome kako su prošle godine raspoređena sredstva gradskog medijskog konkursa. Ni u kom svojstvu je Siniša Mali došao na proslavu Dana TV Pančeva u naprednjačkim džet-setom privremeno okupiranom foajeu Kulturnog centra.
Nekada ugledna…
Obaška što je ova medijska kuća važna članica pula združenih južnobanatskih medija koji koordiniraju aktivnosti na daljem sluđivanju naroda pod komandom Marine Toman, naprednjačke osobe od poverenja zadužene za medije u našem regionu. Ne može se, naposletku, ni izbliza proceniti koliko štete lokalnoj zajednici nanosi do paroksizma doterano proganjanje svih koje ta destruktivna i paranoična svest prepozna kao pretnju i neumereno, komično, karikaturalno forsiranje indivudua koje su sada kao nešto važne jer se sada kao nešto pitaju u Gradu i južnom Banatu. Uz to, upadljivim izbegavanjem izveštavanja o pojavama, procesima, događajima i pojedincima stvarno važnim za Pančevo i okolinu, RTV Pančevo čini novi niz nepopravljivih i neoprostivih zločina – prema izvornom informisanju građanstva, prema negovanju demokratskog i kritički oblikovanog javnog mišljenja, prema unapređenju medijske pismenosti i saznajnih sposobnosti publike, i, isto tako tragično – prema budućnosti naše lokalne zajednice. Na osnovu priloga RTV Pančeva, naši daleki potomci bi mogli da zaključe da smo mi živeli u zemlji Aleksandra Vučića, Dušana Borkovića, „Srpske Sparte” i pučkih zabava tipa „Vajfertovi dani” i karneval, što možda i nije daleko od istine kada imamo u vidu da vladajuća klika opsesivno, predano i neprekidno radi na opštem obesmišljavanju ne samo elementarne logike, nego i odnosa koji neko društvo čine civilizovanim.
Mehanizam medijskog iživljavanja
Pogledajmo, umesto svega nabrojanog, kako funkcioniše mehanizam tog Mićinog medijskog iživljavanja i divljanja pa sad da li je meta njegovih tzv. komentara i neke televizijske forme koja pretenduje da bude prilog nekadašnji zaštitnik građana i predsednički kandidat Saša Janković, preduzeće „Almeks”, direktor „Azotare” Miljan Đurović, predsednica Višeg suda u Pančevu Stanka Simonović, preduzeće „Kutko”, bivši predsednik Opštine Kovačica Miroslav Krišan, svejedno je. Žrtve najnovijih uradaka koji su zauzeli istaknuto mesto u istoriji lokalnog medijskog beščašća su nekadašnji odbornik LSV-a a sada samostalni Vladan Keljević i nekadašnja ligašica i pokrajinska sekretarka Marinika Tepić. Naš TV-Mića je uveo u priču mnogo ličnih detalja iz života ovih sugrađana koji, sve i da su tačni, nisu predmet javnog diskursa i zaista ne treba da se tiču ikoga; i time se spustio nekoliko koraka niže u septičku jamu nazovinovinarstva koju je sam iskopao.
… danas kompromitovana
Taj je recept upotrebljen bezbroj puta u istoriji kvazižurnalizma: naslaže Mića gomilu nebuloza, sroči najgoru pljuvačinu, u kojoj bi prostom analizom sadržaja svaki prosečno inteligentan učenik viših razreda osnovne škole otkrio čitav niz logički neodrživih teza, ubaci dve poluistine, nekoliko privatnih fotografija sa fejsbuk profila, tri pretpostavke, dve spekulacije, nekoliko etiketa – bez ijednog dokaza, bez ikakvih suvislih argumenata, često ne spominjući nijednu činjenicu, a još češće ih izvrćući – sve to pojača nekom dramatičnom muzičkom zavesom i – eto vrhunskog medijskog smeća iz kuhinje Milakov. Pri tome Mića takva klevetanja naziva „istraživanjima”, a da ta sočinjenija nisu čak ni na rekla-kazala nivou. I previđa da bi se vrlo lako takav „prilog” mogao napraviti i o mnogim zanimljivim i kompromitujućim detaljima iz njegovog života, čak bez ikakvog preterivanja i friziranja. I ne razmišlja o tome kako bi se on osećao da neki zlonamerni „kolega” iskoristi fotografije njegovih ćerki ili supruge za političke obračune, kao što on u vrlo ružnom kontekstu prikazivao, na primer, ćerku i muža Stanke Simonović. REM ćuti kao da ne postoji i kao da Mića ne radi ništa neobično. Visoki savet sudstva je uzeo u zaštitu koleginicu, pa se tzv. kolega M. M. tada bio malo primirio u vangradskom blamiranju matične medijske kuće. Jedino ko reaguje na ovaj medijsko-moralni teror su novinarska udruženja i nevladine organizacije, ali njihove stavove (vidi okvir) nadležne institucije ne uzimaju u obzir.
Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina smatra da RTV Pančevo predstavlja veliku sramotu za novinarstvo, građane Pančeva, Vojvodinu, te da je jedan od najgorih medijskih projekata u Srbiji danas, i to u veoma oštroj konkurenciji profesionalnog beščašća.
Posle protivzakonite i neljudske hajke koju je ovaj medij vodio protiv sudije Stanke Simonović – zbog toga što je donela jedino zakonitu i logičnu presudu koja, međutim, nije bila u interesu Srpske napredne stranke – napad RTV Pančeva na narodnu poslanicu Mariniku Tepić predstavlja još jedan drastičan pokazatelj kako malo vremena je potrebno da se nekada ugledan medij moralno i profesionalno surva u najprimitivniju partijsku kaljugu.
Prilogom pod naslovom „Ljubavni dvojac Marinike Tepić”, od 13. juna 2017. godine, ne samo da je zgažen novinarski kodeks i prekršen čitav niz zakona, između ostalog i Zakon o ravnopravnosti polova, nego je RTV Pančevo zaslužilo da mu Regulatorno telo za elektronske medije trajno oduzme dozvolu za emitovanje, što bi se verovatno i desilo da ovo „nezavisno telo” drži do zakona i da nije partijska ispostava SNS-a.
Građanska Vojvodina smatra da bi Poverenica za zaštitu ravnopravnosti morala oštro da reaguje na izveštavanje RTV Pančeva, jer ovaj medijski linč predstavlja diskvalifikaciju svih žena u našem društvu.
Građanska Vojvodina, 16. jun 2017.
Građansku Vojvodinu čine: Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Centar za regionalizam, Novi Sad, Građanska akcija, Pančevo, Zelena mreža Vojvodine, Novi Sad, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd-Novi Sad, Centar za interkulturnu komunikaciju, Novi Sad, Vojvođanski građanski centar, Novi Sad, Centar građanskih vrednosti, Subotica
Mićina paradigma
U krajnjoj instanci, nije Mića personalno, on kao on, uopšte važan, kao što svojevremeno, tamo negde oktobra 2000. godine, nije bio bitan neki Dragan Gagi Janković, tada dopisnik državne televizije, koja se još nije zvala javni servis i nije promovisala „vaše pravo da znate sve”. On, TV-Mića, samo je žalosna paradigma, tek jedan puki pokazatelj, tek jedan maneken propasti, jedan precizni merač razmera raznih društvenih oboljenja koje su ovu ljudsku zajednicu koja se razabire kao Srbija, razorili do temelja. Obnova elementarnih društvenih vrednosti, što podrazumeva i bazičnu pristojnost u javnoj komunikaciji, biće jako duga, teška i bolna, ali nije nemoguća. U tom procesu, likovima poput Miće bi bilo najpametnije da se isele iz Pančeva. Bolje za njih je da se srame tamo gde ih niko ne poznaje.
