Ni letnja sezona, po difoltu lenja, spora i umrtvljena, nije sprečila naprednjačku bratiju koja sticajem neverovatnih okolnosti upravlja Pančevom, da nastavi seriju skandala, da otvara nove afere, da se ponaša bahato i nepristojno, da širi opštu i političku nekulturu, da neodgovorno troši javni novac i time nanosi nesagledivu štetu našem gradu, koji iz dana u dan, nesumnjivo i merivo, postaje sve odrpaniji, zarđaliji, prljaviji, propaliji i spisak nastavite sami… Razmere razaranja zdravih i plodotvornih odnosa između aktera javnog života, između Gradske uprave i građana, već su nesagledive…
Širenje naprednjačke loše energije, obmana, laži i perfidne manipulacije standardno je trovalo Pančevo tokom jula, ali se, zahvaljujući učinku viđenih nosilaca javnih funkcija sva ta mentalna fekalija prelivala i van pančevačkog atara, po prestonom gradu Beogradu, ali i daleko iza granice. Kada su se 11. jula okupili ostaci one novoradikalskim rušilačkim nagonom urnisane institucije koja sebe još uvek naziva Narodna skupština Republike Srbije, dakle kada su progresivci u formi skupštinske rasprave razgovarali sami sa sobom i sa omiljenim opozicionarima, za reč se, u okviru tačke dnevnog reda posvećene izveštaju o radu Zaštitnika građana za 2018. godinu, javila i omoljička vedeta Sandra Božić. Bivša direktorka JKP „Grejanje” je svoje minute, kao ovlašćena predstavnica SNS-a, zloupotrebila za politički obračun sa bivšim Zaštitnikom i bivšim političkim oponentom družini na vlasti Sašom Jankovićem, a nije propustila priliku da uputi laskave pohvale aktuelnom Zaštitniku Pašaliću, jer je učinio da institucija Zaštitnika bude „opet živa i vraćena građanima”. Najsmešnije od svega je što je nositeljka narodnog suvereniteta Sandra govorila o nezavisnosti i samostalnosti institucija. Flegmatici koji imaju strpljenja i vremena za bacanje, mogu da preslušaju čitavu Sandrinu politikantsku govoranciju na ovom linku, od 6.44 do 25.11.
Odmah sutradan gradonačelnik u pokušaju Saša Pavlov demantovao je na zasedanju Skupštine Grada Pančeva stereotip da su (bivši, ali i sadašnji) udbaši neki hladni, neduhoviti i suvoparni ljudi, neskloni šali i komici; upravo obrnuto, Saša je postao gotovo vickast – on je povodom izbora Zorana Grbe za većnika zaduženog za poljoprivredu, selo i ruralni razvoj, umesto neprimetne, neuspešne i nepoznate Zorice Repac, izjavio da je „novi većnik Grba bio logičan izbor jer ima iskustvo, znanje i obrazovanje u vezi sa ovom oblašću”… Kao da je to važno, sve i da je istinito, a nije, kad je opštepoznato da su svi gradski većnici zapravo jedan većnik – naš drug Branko (od Malovića iz Montenegra). Izvesna Marija Petrović iz Glogonja, nekadašnja članica Demokratske stranke i sestra najrođenija većnice za zdravstvo Mirele Petrović (koja se ne pojavljuje u političkoj javnosti, niti učestvuje u javnom životu, niti prisustvuje sednicama Gradskog veća), izabrana je 17. jula za načelnicu Gradske uprave. Ostaje da se vidi da li će ona biti saradljivija po pitanju, na primer, odobravanja korišćenja prostorija zgrade Gradske uprave i mesnih zajednica svim udruženjima građana, ali postoji osnovana sumnja da neće, pošto će i o tome odlučivati, odbacivanjem zahteva, kao i do sada, naš drug Branko (od Malovića iz Montenegra).
Već u tu nedelju, 14. jula, usledili su izbori za savete mesnih zajednica u Omoljici, Dolovu i Jabuci, za koje su se naprednjaci spremali brižljivo vođenom funkcionerskom kampanjom o čemu je naš sajt već pisao (videti ovde) i sada već legendarnim akcijama uređivanja dečijih igrališta u organizaciji unija žena mesnih odbora SNS-a. Stranke okupljene u lokalnom Savezu za Srbiju su bojkotovale ove izbore, zbog nepostojanja elementarnih uslova za njihovo održavanje, a o sumnji u neregularnosti objavile saopštenje. Viđeniji naprednjaci i direktori javnih preduzeća – Mišo Marković, Saša Radulović, Aleksandar Stevanović, Predrag Stojadinov… špartali su Omoljicom i trenirali strogoću. Atmosfera na terenu je bila takva da su, svedoči jedan meštanin, „samo još nedostajala borna kola na ćoškovima, pa da bude kao u okupacionoj zoni”.
Samo dva dana kasnije, dakle 16. jula, stigao je nova šokantna vest: Najbolji srpski reli vozač, uzor mladima, glavni junak televizijskih reklama i porodičnih emisija, ali, ne zaboravimo, i narodni poslanik SNS-a i svakogodišnji dobitnik milion evra iz budžeta Grada Pančeva, zbog čega s ponosom nosi grb sa vitezom-čuvarom na kostimu, dakle Dušan Duca Borković, izbačen je iz takmičenja Europa TCR! On je bio akter incidenta u kome je, posle trke u nekada susednoj, a uvek prijateljskoj Republici Austriji, u boksu, neku ženu gurnuo na automobil, pokušavajući da se dočepa vozača u vozilu s brojem 25, izrevoltiran time što ga je, navodno, Francuz Pantisijatis u poslednjim sekundama trke nesportskim potezom izbacio sa staze. Kako Borković očigledno nije uspeo da spusti nivo adrenalina, a kako fizičko nasilje nije prihvatljivo, a kako mu je oprošteno izazivanje sličnog incidenta 2018. godine u Monci, menadžmentu šampionata nije preostalo ništa drugo do da, sa žaljenjem, Borkovića proglasi nepoželjnom osobom. On se, naravno, odbijajući da prihvati odgovornost za neprikladno ponašanje, vajkao antisrpskom zaverom. Ostalo je nejasno na šta će biti potrošen novac iz velikodušne gradske donacije: Da li će Borković i preko njegova dva moto-kluba povezana lica vratiti pare neodgovornom odlukom gradske vlasti uložene u vrhunski sport, u kome mu se, novcu, preko povezanih lica, gubi svaki trag… U svakom slučaju, trebalo bi da ga bude blam jer nas blamira ne samo u zemlji nego i u inostranstvu, ali pošto je on saučesnik udruženog zločinačkog poduhvata uništavanja društva u Srbiji, eto njemu u izgledu, ako naprednjaci i dogodine pre izbora izračunaju budžet po Brankovim nacrtima, novog miliončeta, da može da se po svetu komotno šaketa sa kolegama automobilistima, ako ga pripuste…
Novi blamaž na koju gradska vlast nije odreagovala desio se već 20. jula, kada je istekao rok za završetak renoviranja javnog vecea na platou ispred Robne kuće. Naprednjacima očigledno bliska firma „Still Net” nije u dogovorenom roku predala na korišćenje objekat površine 74 kvadratnih metara, za čiju je adaptaciju izdvojeno skoro dvadeset jedan milion dinara (sa PDV-om, dakle oko 2300 evra po kvadratu!).
Da li će izvođači radova platiti penale zbog zakašnjenja? Da li će, zbog loše reference, biti diskvalifikovani na budućim javnim nabavkama? Da li će se iko od gradoupravitelja izviniti građanima? Da li će i babasere biti zaposlene po kriterijumu pripadnosti SNS-u? Da li se čeka neka visoka zvanica da svečano preseče vrpcu i time označi još jednu veličanstvenu brže-jače-bolje pobedu budućnosti Srbije? I koliko stvarno vrede obavljeni radovi? Kome ta pitanja uputiti? Milenku Universal Soldier Čučkoviću (čas većnik za stambeno-komunalne poslove, čas sa rad, zapošljavanje i socijalnu politiku)? Ili našem drugu Branku? Odgovora, postoji bojazan, neće biti, ali ionako su poznati. Uostalom, šta očekivati od Gradske uprave koja nije sposobna da, već dve godine, popravi sat iznad tog istog vecea?