Neprimereno je i nepristojno – jer je izrazito samodopadljivo i autocentrično – u sostvenom mediju pisati o sopstvenom mediju, ali s obzirom na to da je naš sajt nenamerno i bizarnim detaljem izazvano, umešan u najnoviji slučaj ispoljavanja naprednjačke iracionanosti, tu nezahvalnu i nerado prihvaćenu ulogu nismo nikako mogli da izbegnemo. Skandal u krugovima kulturnih radnika nazvan „mala plava flekica” duboko je protresao neke viđenije – po funkciji, dakako, nikako po sposobnostima – naprednjačke kadrove i izazvao potrese unutar njihove krhke strukture; krhke jer počiva na naredbodavnim ovlašćenima onog iznad, a ne na radnim performansama i ljudskim kvalitetima trenutnih gradoupravitelja – nejakog gradonačelnika, u posao neupućenih većnika, neukih direktora javnih preduzeća, odbornika koji su obesmislili lokalni skupštinski život i gomile pratećih prišipetlji; drugim rečima, nema učinkovite strukture koja može da počiva na veštinama i vrlinama ove bratije patetičnih mediokriteta, prozaičnih politikanata, karikaturalnih kreatura, na čitavom tom sustavu koji nit se zna čemu služi, mnogo košta, a uz to i ne radi; jer tih veština i vrlina jednostavno nema…
Najnovija afera nastala je kao rezultat nekontrolisane naprednjačke paranoje izazvane sasvim normalnom, logičnom i poslovnim interesima motivisanom potrebom da neki program ili aktivnost Kulturnog centra (koji još, gle čuda, ne nosi naziv po Nebojši Glogovcu) podrži što veći broj medija. Monika Husar Tokin, pi-ar ove kulturne ustanove predložila je blagovremeno našoj redakciji da Pančevo Si Ti bude jedan od medijskih sponzora predstojećeg festivala Ethno.com, koji će 16. put u našem gradu biti održan 28. i 29. septembra. S punom svešću o značaju ove muzičke manifestacije, kao medij koji je bezrezervno posvećen afirmaciji svih vrednosti koje grad čine gradom, uredništvo našeg malog sajta rado je prihvatilo ponudu, koja, doduše, nije ozvaničena pismenim ugovorom. Obe strane smatrale su da se razumnim dogovorom, što je uobičajno u ovakvim situacijama, pogotovo što se ne dešavaju prvi put među kolegama koji se mnogo godina, da ne kažemo decenija, bave ovim poslom, mogu podesiti svi detalji modaliteta ove saradnje od koje korist mogu da imaju samo ljubitelji muzike, što znači građani…
Sve se odvijalo prema dogovoru, čitava operacija se odvijala bez teškoća, logo našeg sajta je otisnut na flajerima, plakatima i na tzv. lajt-boksu, izloženom u izlogu Kulturnog centra. Belaj je nastao u trenutku u kome je promotivna kampanja trebalo da počne, kada je došlo do izliva uznemirenosti u moždane tokove Nemanje Bogdanova, čoveka koji je ničim zasluženo, na osnovu volje Mikinog Sestrića i uz amin našeg druga Branka (Malovića, južnobanatskoj demokratskoj javnosti odranije poznatog po nebrojenim ogrešenjima o javni interes i opšte dobro, prim. aut.) postao direktor ove ugledne kulturne ustanove (kad smo već kod toga bilo bi zanimljivo ponovo pogledati konkursnu dokumentaciju i analizirati proceduru izbora dotičnog na ovu funkciju). Možda je ubogom Nemanji, nekadašnjem promoteru izgradnje terena za stoni fudbal u prirodnoj veličini (!?) u svakom selu na teritoriji Grada (a stigli su da ga postave samo u Jabuci, pa su odustali od ove gluposti epskih razmera koju je afirmisalo zaštićeno lice akcije Ivan Averel Tešić) zasmetalo što su ga autori tekstova na našem sajtu oslovljavali po nadimku Šumar (po nikad završenom fakultetu koji je svojevremeno upisao), možda mu je zasmetalo što su novinari sajta Pančevo Si Ti instituciju kojom rukovodi, sledstveno, nazvali Šumareva kuća. Ali, da li smo nešto pogrešili? Nemanja, alias Šumar, nije uspeo da napravi jasnu razliku između pisanja o propustima, promašajima, nesolidnom, nedoraslom ponašanju na koje mu profesionalni novinari, kao deo javnosti, ukazuju, i objektivnog izveštavanja o programima kuće na čijem je čelu. Ne, on se nije potrudio da o tim primedbama razmisli i da ih ispravi, ako je to ikako moguće, nego je odabrao da posegne za uvek nepopularnim potezom – besmislenom upotrebom sile.
Elem, da l’ sujeta, da l’ opaske dužurnih botova koji hvataju zrake mekog septembarskog sunca u bašti KC-a, da l’ Brankovo naređenje, tek Šumara je uhvatila neka vrsta neskrivljive panike kada je primetio logo našeg sajta na promo materijalu za 16. Ethno.com, pa je obustavio distribuciju, naložio obavezne ispravke i štampanje novog tiraža, što nije moglo da košta manje od nekoliko desetina hiljada dinara. Kako je izrada novog tzv. lajt boksa preskupa, tu se opredelio za improvizovanu varijantu umanjivanja štete, pa su logo našeg sajta (i logo sajta panpress.rs) prelepljeni oznakama dva medija-miljenika aktuelnih vlasti: popularnog sajta i čuvenog dvonedeljnika koji izlazi svake treće nedelje Start 013, vlasnika Siniše Batala, koji je lokalnim poznavaocima političkih prilika ostao u živom sećanju kao jurišnik onog monstruma od Slobodana Miloševića, u drugoj polovini osamdesetih; i po svemu spornog sajta juznibanat.rs, te naprednjačke praonice para iz budžeta južnobanatskih gradova i opština; što se sve, uzgred, belodano vidi kada se fluorescentne cevi upale i pomognu da neumoljiva istina o pokušaju cenzure našeg sajta uđe u oči posmatrača i zauvek ostane u njegovom sećanju. Plavičasta boja Pančevo Si Ti logoa izbija ispod nalepnice sa logoima ova dva lažna medija, kao nedvosmislena simbolička poruka da je pravičnost nepobediva i da će se uvek probiti ispod naslaga laži, obmana, prevara i manipulacija, koliko god one debele bile.
Na ovakvu neposlovnost, primitivizam i kukavičluk, naša redakcija će reagovati onako kako dolikuje profesionalcima: ispratićemo festival etno muzike kao da smo zaista medijski partneri, kao da se ovi nemili događaji koji pokazuju razmere straha naprednjačkih podanika i ulizica nikada nisu desili. Neka u ovom tekstu ostane traga o još jednom vrlo slikovitom primeru naprednjačkog beščašća, ali i o načinu na koji ta ekipa doživljava obavljanje javnih poslova: kao ničim ograničeni voluntarizam, kao „može mi se”, zbog čega neće trpeti nikakvu sankciju niti snositi ikakvu odgovornost. U ovom slučaju grube intervencije u oblast medijskog partnerstva Šumar nije prekršio nijedan zakon, osim što je ozbiljno narušio ugled ustanove kojom upravlja, ali zar mu je to prvi put?
Ujedno, ovako ljudski, naša redakcija izražava solidarnost sa preplašenim Šumarom; zamislite te panike da ga naš drug Branko ne napenali, ozbiljnije nego kada je prošle jeseni napenalio Mikinog Sestrića jer mu je ovaj na akademiju povodom dana grada doveo beogradski KUD da mu peva „Oj, svijetla majska zoro” ili koju već pesmu iz crnogorskog repertoara. Upućujemo, takođe, poruku našem drugu Branku: nemoj da budeš prestrog prema zastrašenom Šumaru, i najbudnijem naprednjačkom oku ponekad promakne neka greška, nije čovek namerno i na vreme propustio da onemogući realizaciju bilo kakve pomisli o mogućnosti saradnje između KC-a i PST-a. Eto, desi se i pokoji propust u naprednoj nameri da kontroliše ama svaki, i najstiniji i najnevažniji detalj života u društvu, što je, naravno, nemoguće. Jasno je da taj izostanak apsolutne kontrole frustrira, ali spremite se, biće toga sve više, kako se ta njihova progresivna a nestabilna konstrukcija bude više raspadala. Javnosti želimo da i ovom prilikom skrenemo pažnju na golim okom vidljivu činjenicu da lokalnom zajednicom upravljaju tom ozbiljnom poslu nedostojni ljudi, koji nemaju ni daleku predstavu o tome kako, zapravo, treba komunicirati sa građanima, uključujući i medije. Jedino ljubitelji muzike ne treba ništa da brinu, uredno ćemo najaviti i odjaviti sve Ethno.com koncerte.
Mada, zapravo, treba da svi brinemo jer smo dopustili da dođemo u situaciju u kojoj se ovakve stvari uopšte događaju.