Nedavno je, tačnije 29. novembra 2021. godine u velikoj sali zgrade Gradske uprave Grada Pančeva predstavljen „Plan” razvoja grada Pančeva 2022-2028. Zašto „plan”? Zato što je na lokalnom mediju nespretno predstavljeno kao da je plan završen, a ustvari plana realno i nema – tek ga osmišljavaju uz delimičnu saradnju javnosti. Ali da se ne osvrćemo na tu sitnicu – predstaviti javnosti plan kojeg nema, nego da objasnimo šta se desilo krajem novembra. Javnosti su predstavljene želje gradskih čelnika da čuju mišljenja drugih bitnih društvenih činilaca iz pet različitih oblasti: privredni razvoj, socijalni razvoj, infrastruktura i urbanističko planiranje, zaštita životne sredine, lokalna uprava i samouprava. Šesta grupa – budžetsko finansiranje – nije bila predviđena za konsultacije, te tim povodom nije formirana fokus grupa. U ovih pet pomenutih grupa okupili su predstavnici grada, JP „Urbanizam”, javnih preduzeća i ustanova i raznih gradskih udruženja – biranih po ne znamo kom aršinu, jer realno nije mi uopšte jasno zašto je i kako neko udruženje pozvano, a neko nije.
Na šta se svelo predstavljanje
Uzevši u obzir da sam zbog svojih obaveza mogao da prisustvujem samo uvodnoj reči, tj. prvih dvadesetak minuta, među kojima je bilo vremena za nekoliko pitanja ljudi iz grupe sa kojom sam došao (veliko hvala Inicijativi „Odbranimo Teslu” na svemu što rade!) nisam mogao da prisustvujem fokus grupama. Nažalost, nisam u tih dvadesetak minuta mogao da izbegnem hvalospeve gospođe gradske menadžerke Maje Vitman, o tome kako su zaista mnogo problema rešili, većinu škola sredili, mnogo vrtića opremili, veliki broj puteva asfaltirali, ogromnu svotu novca uložili, najviše do sad investitora doveli, a naravno i ličnu zahvalu kome drugom do predsedniku Aleksandru Vučiću. Naravno, sve ovo je izneseno bez konkretnih brojki, dinara potrošenih, priče uloženo-vraćeno, ali je ulizništvo i obavezno spominjanje imena predsednika svakako uspešno obavljeno.
Na šta su se svele fokus grupe
To je bilo za početak, a dalje se o detaljima diskutovalo na fokus grupama i ono što sam uspeo da čujem od mojih sugrađana je da se tu takođe radilo isto tako malo, kao i na uvodnoj reči. Konkretno, da su druga JP imala veliki broj primedbi na JP „Urbanizam” (iz kog razloga, ne bih mogao da tvrdim, ali bih itekako to razumeo), da se najveći deo vremena sveo na ličnu promociju, a manje na slušanje potreba građana. Iz ugla saobraćajnog inženjera, meni bi bi bilo interesantno da sam bio na fokus grupi za infrastrukturu i urbanističko planiranje, jer pretpostavljam da je ta fokus grupa uključivala i saobraćaj – ako je uopšte saobraćaj i pomenut. Nažalost, zbog manjka vremena nisam mogao da prisustvujem ovom delu rasprave. Ipak, to me nije sprečilo da još pre početka ovog predstavljanja želje za pravljenjem plana razvoja grada Pančeva 2022-2028 (kako bi se realno trebalo zvati ovo okupljanje) napravio sam par crtica sa osvrtom šta je sa saobraćajnog aspekta potrebno Pančevu i Pančevcima.
Saobraćajni plan razvoja Pančeva 2022-2028
Železnica
Za Pančevce neophodno bi bilo ponovno direktno železničko povezivanje Pančeva sa Beogradom, naročito u špicu kao prioritet. Potpuno svestan da postoji železnička veza koja nije direktna, već je u pitanju voz iz Vršca prema Beogradu (i obrnuto), koji nikako ne ispunjava potrebe građana, jer ta linija saobraća samo šest puta tokom dana i to van špiceva. Veliki broj zaposlenih i studenata putuje iz Pančeva u Beograd (ništa manje u suprotnom smeru), a ovaj vid prevoza bi konačno rešio većinu problema koji naši sugrađani imaju. I pored postojanja drumske veze, ona je u špicu dostigla svoje kapacitete pa su tada ogromne gužve i zakrčenja; tolike da put do glavnog grada umesto dvadesetak minuta traje 45, a nekada i punih sat vremena. Takođe, put je u velikoj meri upropašćen i zreo za rekonstrukciju, pa bi se uvođenjem železnice rasteretio, a radovi bili omogućeni u kraćem roku i uz manje gužve. Osim toga, treba imati u vidu da bi bilo potrebno rekonstruisanje postojećih železničkih stajališta Vojlovica, Strelište, ali i stanice Pančevo Varoš.
Drumski saobraćaj
Imajući u vidu da je trenutna vlast postavila kolovozni zastor tamo gde ga nije bilo i način na koji je to uradila, dolazimo do zaključka da je potrebno sledeće: obeležavanje horizontalne signalizacije na svim novoasfaltiranim putevima uz postavljanje ivičnjaka. Bilo bi poželjno postavljanje zelenog talasa gde god je to moguće (spoljni obod Pančeva – Prvomajska, Stevana Šupljikca, Knićaninova, centar Pančeva – Vojvode Radomira Putnika), neophodna je i rekonstrukcija ili izgradnja sledećih ulica: Kneza Mihaila Obrenovića, Moše Pijade, Dimitrija Tucovića, Josifa Marinkovića, Banijska, Srbijanska, Ive Kurjačkog (prema kasarni), Vlasinska, Ohridska, i slične koje ovim putem nisam možda pomenuo, ne zamerite. Verovatno dobar broj ulica na Staroj Misi ili Kudeljarskom nasipu.
Takođe, pod obavezno je i povezivanje Sodare sa novim Beogradskim putem ka petlji kod Luke Dunav, put koji već decenijama stoji nedovršen. Time dobijamo još jedan ulaz u grad, direktno ka reci, a najpre građanima Sodare ali i bližih naselja omogućavamo da se brže uključe na put ka Beogradu. Ukoliko ne postoji, potrebno bi bila i zabrana ulaska teških teretnih vozila u centar grada, naročito u ulici Miloša Obrenovića osim bez izričite dozvole, pogotovo za investitore koji su do te mere zloupotrebili izgradnju svojih objekata da se u gradu po ulicama nalazi blato, da su kamioni tamo gde im nije mesto.
Biciklistički saobraćaj
Ono što bi za bicikliste bilo neophodno je rekonstrukcija raspadnutih biciklističkih staza (koju bi trebalo u potpunosti da obave firme koje su te iste staze upropastile, u ulicama Miloša Obrenovića, Lava Tolstoja), zatim rekonstrukcija starih a korišćenih biciklističkih staza (Stevana Šupljikca, Spoljnostarčevačka, Svetog Save).
Treba uzeti u obzir i povećanje kilometara biciklističkih staza – uz kej Radoja Dakića i dalje prema Margiti uz Tamiš, Dimitrija Tucovića, Moše Pijade, Prvomajska deo, Bavaništanski put, Novoseljanski put, Cara Dušana, Jabučki put prema Severnoj zoni, a razmotriti postavljanje biciklističkih prema prigradskim selima, prema Beogradu – nasipom pored starog puta za Beograd i dalje uz Dunav).
Pešački saobraćaj
Za pešake bi bilo neophodno da se trotoari učine pristupačnim, uz obaranje ivičnjaka, ali i da se izvrši kompletna rekonstrukcija trotoara koji su razrovareni i upropašćeni nestručnim radovima firmi koje su izvodile radove. Pored toga, ugrađivanje taktilnih staza u centru i širem centru grada bi bilo izuzetno korisno za građane sa slabijim vidom, na način kao što su semafori u centru ozvučeni.
Javni gradski saobraćaj
Bilo bi neophodno uraditi studiju o kretanju građana u špicu i van špica, potrebama građana van grada i uskladiti linije JKP-a u skladu sa tim. Takođe, održavanje autobuskih stajališta bi trebalo sprovesti gde god je to moguće, jer je veliki deo njih ruiniran. Osim toga, da razmislimo šta se dešava sa novom autobuskom stanicom, ili su to svi opet zaboravili.
Stacionarni saobraćaj
U oblasti stacionarnog saobraćaja, neophodna je efikasnija organizacija parkiranja u centru grada, sprovođenje naplate parkiranja i uklanjanje nepropisno parkiranih vozila u centru. Takođe, s obzirom na to da se gradi veliki broj objekata, neophodno je i uvesti obaveznu izgradnju podzemnih garaža za novoplanirane objekte. Za postojeća uzurpirana mesta u centru grada naložiti uklanjanje spoljnih objekata koji zauzimaju parking mesta.
Bezbednost
Što se bezbednosti u saobraćaju tiče, neophodno bi bilo povećanje broja svetiljki i drastično poboljšanje javne rasvete, jer svaka saobraćajna nezgoda košta kako grad, tako i državu kroz lečenje povređenih, izostanak sa posla i drugo. Potrebno je povećanje kontrole bezbednosti saobraćaja kroz češće kontrole saobraćajne policije, a naročito redovna kontrola policije u okolini osnovnih i srednjih škola. Osim toga, i pored toga što ovo ne spada direktno u saobraćaj, već direktno zadire u nadležnost građevinske inspekcije, direktno utiče na bezbednost – a to je ograničavanje i poštovanje građevinske linije za investitore. Postoji toliko mesta u Pančevu gde se gradi, a najveći deo njih je sa saobraćajnog aspekta loše obezbeđen – građevinci su uzurpirali trotoare, biciklističke staze, a na ćošku Čumićeve i Lava Tolstoja su došli bukvalno do ivičnjaka puta da nijedan učesnik u saobraćaju ne može da vidi onoga iz druge ulice.
Generalne smernice
Imajući u vidu da je saobraćaj neophodan svim građaneima kako bi zadovoljili svoje osnovne potrebe (odlaska na posao, fakultet, školu, kod lekara i tome slično…), glavni cilj ovih predloga je povećanje protočnosti i bezbednosti saobraćaja, kako bi se postavio fokus na čistiji, održivi i masovni saobraćaj. Individualna vozila, iako su privilegija nisu cilj ovog plana, već bi to trebalo da bude omogućavanje građanima da na brz, jeftin i ekološki prihvatljiv način stignu na svoj cilj. Kako to drugačije postići nego kroz podizanje protočnosti, uz fokus na masovni (javni gradski prevoz i železnički prevoz) i ekološki prevoz (kroz sređivanje postojećih i povećanje kilometara novih biciklističkih staza).
Toliko od jednog saobraćajnog inženjera koji je ove predloge mogao da predstavi gradu da je to okupljanje bilo u nekom normalnom vremenskom roku (a ne par dana unapred najave), da su se primali predlozi na mail ili pak da neko zaista želi građane da sasluša. Sa gradskom vlašću kakvu imamo već neko vreme, sve mislim da ih je potrebno identifikovati sa onom skulpturom tri majmunčića koji su pokrili oči, uši i usta. Ne vide šta se oko njih dešava, gluvi su na sve moguće predloge a nemi na svaku moguće predloge i kritike koje od njihovih sugrađana dolaze.