Preko nedelju dana zbog kvara semafora na raskrsnici Prvomajske ulice i Bore Stankovića, na samom ulazu u naselje Strelište, vozači automobila, pešaci, biciklisti, motociklisti i ostali učesnici u saobraćaju koji se na ovoj trasi svakodnevno kreću, izloženi su konstantnom riziku od nesreće na putu čiji ishod može biti i fatalan. Svetlosna signalizacija više nije u funkciji, a rampa koja osigurava bezbedan prolazak Beovoza ka stajalištu „Vojlovica” sve vreme je podignuta.
Put koji ide kroz Prvomajsku ulicu deo je rute E70 koja povezuje Atlantsku obalu i jugozapadnu obalu Crnog mora. Njime svaki dan cirkulišu kamioni, cisterne i druga transportna vozila koja nose različite vrste robe. U blizini ove velike raskrsnice nalazi se i autobuska stanica linije 6 pančevačkog gradskog prevoza, a brojni međunarodni i regionalni autobusi svaki dan isto tako koriste put E70. Blizina Narodne bašte, Aviv parka i Barutane dodatno komplikuje novonastali problem imajući u vidu da građani teško mogu zaobići ovaj potez kako bi sa Strelišta dospeli u druge delove grada i obratno.
Pančevci su svoj bes i ogorčenje zbog nečinjenja nadležnih da saniraju kvar na saobraćajnoj signalizaciji na ulazu u Strelište prethodnih dana uglavnom kanalisali putem društvenih mreža na kojima su objavljivali fotografije oborenog semafora ili su uživo s nevericom posmatrali službenika železnice sa crvenom zastavicom, koji u 21. veku daje signale vozu kako bi tuda mogao bezbedno da protutnji. Od nedavno su počeli da se obraćaju nadležnim gradskim ustanovama putem genijalnog Sistema 48 koji omogućuje građanima da prijave komunalne probleme s kojima se susreću. Ovaj servis je kao i u većini pređašnjih slučajeva posluzio svrsi – kvar je prijavljen, a na popravku će se čekati u nedogled, kako to kod nas inače biva.
Čitajući sadržaje odgovora koji su građanima pristigli iz kancelarija Direkcije za izgradnju i uređenje Pančeva, ostali smo bez teksta. Količina neozbiljnosti, neodgovornosti i pomanjkanja svesti o alarmantnom stanju na raskrsnici međunarodnog i lokalnog puta, koju svojom bespomoćnom reakcijom na izloženi problem demonstriraju zaposlenici naših javnih institucija, ukazuje nam na to da smo prepušteni sebi samima. Još više – poraženi smo činjenicom da plaćamo ljude koji ne znaju da rade svoj posao.
Autor ovih redova je u dogovoru s kolegama iz redakcije sajta Pančevo Si Ti takođe odlučio da zavapi za pomoć preko Sistema 48. Odgovor je bio gotovo identičan – od 1. juna ove godine ovo javno preduzeće nema sklopljen ugovor o redovnom održavanju opštinskih puteva i ulica u Pančevu, pa stoga ni finansijski ne može da pokrije otklanjanje prioritetnih problema. Naredni period je, prema njihovim rečima, termin u kome možemo dočekati potpisivanje famoznog kontrakta između Direkcije i neidentifikovanog pravnog lica.
Svedoci smo stanja u kome je život građana Pančeva, a naročito meštana Strelišta, otežan i stavljen u opasnost do granice nepodnošljivosti. Još 2015. godine kucalo se na vrata Gradske uprave kako bi pančevačkom rukovodstvu bio izložen problem neobezbeđenih alternativnih prelaza preko železničkih šina duž Ulice Ruđera Boškovića na Strelištu. Nezadovoljni građani su pisali peticiju, zahtevali da se izgradi pasarela kako bi mnogobrojnim stanovnicima ovog naselja prinuđenim da pešače preko neobeleženog pružnog prelaza bilo olakšano svakodnevno funkcionisanje. U najnovijem broju „Pančevac” je objavio otvoreno pismo građanke Nede Stojanović koje je ona uputila gradonačelniku Pavlovu, u kome ga pita zašto nakon dve godine nije učinjeno ništa u vezi sa zahtevima žitelja Strelišta i zbog čega je gomilu neispunjenih obećanja prekrio muk Gradske uprave.
Sve više nas se poput Nede oseća beznadežno i iznevereno, suočeno s poteškoćama i rizicima nastalim usled fušerskog, populističkog i estradnog vođenja grada bez ikakve ozbiljne strategije i dugoročnog plana. Svest o važnosti rešavanja komunalnih problema građana i spremnost na hvatanje u koštac sa njima treba da bude osnovna odlika ljudi zaposlenih u gradskim institucijama. Izbegavanje i oglušivanje o zahteve stanovnika grada, koje tako upadljivo pokazuje većina pančevačkih radnika javnih preduzeća i vrh varoške uprave, manir je koji preti da pomeri granice arogantnosti vlasti i postavi pred nas jedno krajnje opravdano i logično pitanje – čemu ili kome oni služe?