Novinari i novinarke, medijske kuće, urednici i urednice, aktivisti i aktivistkinje, kao i organizacije civilnog društva, ne samo što su potencijalne žrtve SLAPP tužbi nego spadaju i u najčešće stvarne žrtve ljudi na položajima, bogatih pojedinaca, korporacija, ali i državnih institucija. Onih koji ne žele da se o njihovim zakulisnim radnjama govori javno – o korupciji, prevari, poslovnim aktivnostima ili pak drugim pitanjima od javnog interesa, u šta spadaju osnovna ljudska prava, bezbednost, javno zdravlje, životna sredina…
Prema Izveštaju Koalicije protiv SLAPP-a u Evropi za 2024. godinu, ovaj vid tužbi i dalje predstavlja pretnju demokratskim principima, slobodi izražavanja i javnom interesu premda je Evropska unija usvojila Direktivu protiv SLAPP-a, a Savet Evrope doneo je Preporuku, koja bi trebalo da posluži članicama EU u efikasnijoj borbi protiv zloupotrebe prava na tužbu.
U Srbiji ne postoji dokument koji se bavi SLAPP tužbama, što ne znači da ga u budućnosti neće biti, kaže advokat Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine Veljko Milić, jer sam fenomen s kojim su se dosad suočavali novinari i novinarke, građanski aktivisti i aktivistkinje, pa i oni koji ih brane, tek je relativno nedavno prepoznat kao problem, te je dobio svoj naziv i svoju definiciju.
U potrazi za Svetim gralom savršenog zakona
„Iako ovaj problem postoji odranije, ono što je vrlo osetljivo i zbog čega ja zapravo i nisam zagovornik specijalnog menjanja postojeće regulative u Republici Srbiji jeste to što su SLAPP tužbe na granici između dozvoljene zaštite prava ličnosti i zloupotrebe različitih procesnih ovlašćenja, koja mogu biti i podnošenje tužbe. Ali i kada se tužba podnese, za SLAPP tužbe je karakteristično da se različita procesna ovlašćenja u toku postupka zloupotrebljavaju”, kaže Milić.
Advokat Mihailo Pavlović podelio je svoja iskustva iz prakse na regionalnoj STOP SLAPP konferenciji u Beogradu „Glasovi bez straha” krajem novembra prošle godine u okviru panela koji se odnosio na mehanizme zaštite i pitanja pravnog sistema u Srbiji.
„Tužioci su poprilično kreativni u postavljanju tužbenih zahteva i pokretanju tih postupaka. Ne možemo da isključimo varijantu da će se sutra pojaviti neka nova dela već postojećeg Krivičnog zakonika koja će se koristiti u bilo kom kontekstu da možemo da ih upodobimo onome što želimo da postignemo. Bojim se da će uvek biti situacija u kojima će se za neka krivična dela naći tumačenja, pristup kako da ih podvedu a da mogu da ih iskoriste protiv aktivista”, rekao je Pavlović.
On smatra da već imamo dovoljno normi koje nam daju prostora da se zaštitimo od slapera. Zapravo, kako on tvrdi, imamo inflaciju propisa, te nismo u stanju da sagledamo šta u njima piše.
„Nisam siguran u to koliko mi možemo da dobijemo anti-SLAPP zakon. Možemo da dobijemo indikatore za prepoznavanje SLAPP-a, i to je uradio Komitet saveta ministara u aprilu 2024. godine, kada je izbacio preporuke”, kazao je Pavlović.
On smatra da nam zakonodavni okvir daje prostora u kome se sa SLAPP tužbama i problemima koji idu uz njih možemo „tući”. No to bi podrazumevalo da svi, a posebno oni koji rade u sudovima, izađu iz postojećeg, ustaljenog konteksta i stvari posmatraju šire.
„Imam utisak kao da kontinuirano tragamo za Svetim gralom savršenog zakona koji će rešiti sve probleme. Ne postoji savršen zakon. Život je mnogo kreativniji od tvorca bilo koje norme. I u tim situacijama naša obaveza je da propise tumačimo iznova i iznova saglasno okolnostima, trenutku u kom živimo. Mislim da nije toliki problem u propisima, već u tome kako ih tumačimo”, pojasnio je Mihailo Pavlović.
SLAPP nije samo tužba
Kako se navodi u Izveštaju Koalicije protiv SLAPP-a u Evropi, u Srbiji je u toku 2023. godine zabeleženo 10 SLAPP tužbi. Međutim, taj broj nije pouzdan ako se ima u vidu kompleksnost tih tužbi, pa i njihova neuhvatljivost. Pored nesrazmerne prirode tužbenog zahteva i previsoke vrednosti sudskog spora, SLAPP tužbe umeju da dođu i u paketu – kao više povezanih postupaka.
Tuženi često trpe i dodatno zastrašivanje i uznemiravanje tokom postupka, a najčešće tužioci zloupotrebljavaju procesnu taktiku, te odugovlače postupak. Stručnjak za medijsko pravo Veljko Milić kaže da se ne sreće sa SLAPP tužbama samo parničnom, već i u krivičnom postupku, a slaperi im često pribegavaju. Međutim, ni tužbe kao tužbe nisu isključivo namenjene za primenjivanje SLAPP-a. Sve više smo svedoci, posebno poslednjih nekoliko meseci, kako država primenjuje SLAPP prema građanskim aktivistima i aktivistkinjama. Pod time se mogu podvesti neosnovana lišavanja slobode, krađa podataka, neosnovano prisluškivanje i snimanje.
„Brojni su načini da se neko lice spreči u učešću u pitanjima od javnog interesa. Nisu samo tužbe s kojima se najčešće susrećemo u parničnom postupku ono što može biti predmet SLAPP-a, već i svi drugi postupci koji predstavljaju zloupotrebu nekih procesnih ovlašćenja”, kaže Milić.
To potvrđuje i Godišnji izveštaj Međunarodnog saveza nevladinih organizacija CIVICUS, predstavljen u decembru 2024. u Beogradu. On ukazuje na pad građanskih sloboda, a pravo na protest ugroženo je ne samo kod nas već i u zemljama širom sveta. Samo do novembra je u Srbiji zabeleženo 177 incidenata u kojima su kršene osnovne slobode. Pored podnošenja SLAPP tužbi, povećan je broj hapšenja, privođenja, prekoračenja ovlašćenja policije.
Pomoć advokata ključna
SLAPP tužbe kao zlonamerni postupci protiv javnog interesa jesu postupci pokrenuti da bi sprečili javno delanje. One na različite način ugrožavaju opstanak medija i njihov rad, podstiču cenzuru i samocenzuru, ali i preusmeravaju energiju i fokus novinara na sudnicu i suđenje. Međutim, i pored realnih pretnji, novinari i novinarke ne odustaju od profesionalnih standarda, niti ih SLAPP tužbe zaustavljaju u radu. One su, kako i sami kažu, potvrda da svoj posao rade kako treba.
Kako bi se predupredile SLAPP tužbe, savet advokata Veljka Milića jeste da se novinari i novinarke pridržavaju profesionalnih standarda, da proveravaju činjenice, izbegavaju loše formulacije, a posebno da proveravaju pravnu terminologiju. Važno je da „uđu u temu” i budu oprezni kako se ne bi desilo da, na primer, povrede pretpostavku nevinosti. Među važnim mehanizmima zaštite, Milić ističe da je bitno konsultovati se sa advokatima, što ni na koji način ne utiče na uređivačku politiku medija, niti se kosti sa novinarskim slobodama. Kada je reč o građanskim akcijama, poželjno je da se aktivisti i aktivistkinje konsultuju s pravnicima od poverenja kako bi svoje akvije sproveli bez kršenja zakona.
Ukoliko ipak SLAPP tužbe nađu put do medijskih kuća i organizacija civilnog društva, Milić savetuje novinarima i aktivistima da obavezno potraže profesionalnu pravnu pomoć advokata. Pritom, trebalo bi da angažuju advokata koji ima specifična znanja u ovoj oblasti i upoznat je sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
„Praksa Evropskog suda za ljudska prava je dragocen izvor informacija i stavova, i njegova sudska praksa se u našem pravnom sistemu neposredno primenjuje. To znači da iako sudska praksa domaćih sudova nije izvor prava, sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava jeste – sudovi su dužni da je se pridržavaju. Isto tako je treba primenjivati zbog eventualnih viših instanci – ukoliko sve domaće instance budu na strani slapera, jedino što nam preostaje jeste Evropski sud za ljudska prava, a on ne gleda blagonaklono na to da u toku postupka pred domaćim sudovima niste isticali ništa što se tiče njegove prakse”, objašnjava Milić.
Na Regionalnoj konferenciji „Glasovi bez straha” predstavljena je sveobuhvatna onlajn-baza podataka o tužbama sa karakteristikama SLAPP-a. Ova baza sadrži informacije o slučajevima pravnog uznemiravanja novinara i novinarki, kao i aktivista i aktivistkinja zbog svog rada u javnom interesu. Tuženi mogu da prijave svoj slučaj, ali i da dobiju dragocene informacije od Nacionalne radne grupe za borbu protiv SLAPP-a kako dalje da postupaju.
Tuženi mogu da konkurišu za finansijsku podršku za pokrivanje troškova zastupanja kod Evropskog centra za medije i medijske slobode, mogu da prijave svoj slučaj Koaliciji protiv SLAPP-a u Evropi, međunarodnoj koaliciji koja teži da osnaži borbu protiv zloupotrebe pravnih sistema i da zaštiti slobodu govora i pravo na informisanje. U svom Vodiču za sprečavanje SLAPP tužbi novinari i novinarke mogu naći sve važne informacije – od toga kako smanjiti ranjivost na tužbe do toga kako se suočiti s tužbom i dobiti adekvatnu pomoć.
Do usaglašavanja domaćih zakona sa evropskim pravnim aktima treba poštovati standarde Evropskog suda za ljudska prava, poštovati postojeće zakonodavne propise, ali i biti kreativan u odbrani koliko su i tužioci kreativni u sastavljanju SLAPP tužbi. Svakako ne treba odstupati od prava na slobodu izražavanja i pružanje informacija, već se držati profesionalnih standarda i jačati solidarnost među medijima i organizacijama civilnog društva.
Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovoran je sajt Panpres i ta sadržina nužno ne odražava stavove Evropske unije.
