Novo, današnje okupljanje slobodnih građana Pančeva u 11.52 kod hotela „Tamiš”, tj. kod raskrsnice za Beograd, tj. kod Oskarovog bilborda, tj. na Stopu, tj. kod Vodne uprave, tj. kod sedišta lokalnog ogranka organizacije udruženih u zajedničkom zločinačkom poduhvatu uništavanja prirode i društva u Srbiji, a koja se u javnosti predstavlja kao politička partija, proteklo je dostojanstveno, u miru i skoro pogrebnoj tišini.
Nisu se pojavili Zobeničini bukači, da ne nabrajamo sad sve kategorije „slučajnih prolaznika”, što svedoči o tome da im je propali manipulativni narativ propao još dok su ga naprednjački PR magovi smišljali, ali su im bile potrebne dve pokazne vežbe blamiranja nesrećnih i kao neprepoznatljivih aktivista, da bi se u tu po njih žalosnu istinu i to u razmeri jedan prema jedan, i sami uverili. Dvojica mladića su prilepili plakate Oskarovih krvlju nedužnih žrtava ocrvenjenih ruku na ulaznu rešetku i to je sve što bi se, novinarski, o tom skupu moglo reći.
Slična atmosfera pratila je i drugo masovno okupljanje povodom događaja koji je potresao Srbiju 1. novembra (ali i mnogih drugih koji su usledili kasnije), a koje se u isto vreme odvijalo ispred zgrade Suda, tačnije na kolovozu Ulice vojvode Putnika naspram ove Institucije Sistema. Tu su se pančevački srednjoškolci okupili kako bi odali poštu žrtvama novosadske nadstrešnice, nakon čega su se uputili ka platou ispred zgrade druge Institucije Sistema – čuvene Gradske uprave Grada Pančeva…
Na toj lokaciji je bilo daleko življe i mobilnije, s obzirom na mladalačku energiju učesnika, ali i s obzirom na razlog okupljanja – bio je to skup solidarnosti pančevačkih srednjoškolaca sa studentima i skup podrške njihovim zahtevima. Zateklo se i tu nešto vremešnijih građana, nekoliko nastavnika srednjih škola i profesora Univerziteta u Beogradu, nekoliko pari svevidećih policijsko-tajnopolicijskih očiju, ali, najvažnije, mnogo lepog i svesnog mladog sveta koji je duboko skeptičan prema ovom opštem smaranju u kome živimo više od deset godina i koje je postalo toliko opasno da je počelo da masovno ubija. Vladin zaključak da Ministarstvo prosvete učenicima u Vojvodini produži za jednu nedelju zimski raspust, a u ostatku Srbije da počne nedelju dana ranije ostavio ih je, izgleda, potpuno ravnodušnima…
U isto vreme kroz masu mladih probijali su se ka ulazu u Gradsku kuću odbornici slavne Skupštine Grada Pančeva, kako bi tačno u 13 sati, na poziv predsednika Skupštine bez ograničenja mandata, ser Tajgera Kiša, održali četvrtu sednicu u ovom, juna ove godine izabranom, sazivu. Direktan prenos na nekada uglednoj i uticajnoj TV Pančevo je opet izostao, pa je onih par desetina preostalih vernih gledalaca, umesto rasprave izabranih da donose odluke u naše ime, u tom svetom mestu pančevačke demokratije, reprizno gledalo savete koje je davala doktorka nutricionistkinja zaposlena u Zavodu za javno zdravlje Snežana Đurić, na drugi dan slave Svetog Nikole, jer slavsko prejedanje. U više nego lakom ćaskanju sa koleginicom, je li, Grčić, posle svih procena uhranjenosti bodimas indeksom, uputa za pripremu voćkica i kašica, opasnosti od suplemenata i koristi od pijenja surutke, taman kad su stigli do junećeg burgera koje bi ljudi trebalo sami sebi da pripremaju, prekinuše ih Brze vesti u kojima je glavni junak bio ko drugi do Oskar (šta je radio u Briselu, kome je šta odbrusio sve braneći nezavisnu politiku i poziciju Srbije…) Tako je taj gledalac koji bi trebalo da sprema sebi juneći burger propustio da vidi da su osam odbornika Koalicije „Biram borbu” i samostalni odbornik Siniša Kojić, napustili zasedanje jer je ser Tajger prekršio Poslovnik o radu time što odborniku NPS Stanku Pužiću nije dozvolio da obrazloži predlog Deklaracije o slobodi izražavanja i zaštiti građana Pančeva.
Skupštinska većina se nije izjasnila po pitanju dopune dnevnog reda, za taj predlog glasalo je 18 odbornika, dakle nedovoljno da bi proširio dnevni red, što sve ovaj gore spomenuti gledalac nije mogao da vidi jer je pratio lagano ćaskanje o užasima dijete i o još većim užasima gojaznosti. I baš dok je gradonačelnik Aca Frizurica obrazlagao koliko će javnih para biti sledeće godine potrošeno preko povezanih lica i firmi, u preplaćenim poslovima, za javno-privatna partnerstva, na loše pružene a za građane preskupe komunalne usluge, na TV Pančevu je higijeničar Uroš Dražević pokušavao da udomi umiljatu i stidljivu kuju, „četvoromesečnu bebu” Avu, koja se ponaša „kao jedna prava mala dama”… tako da je taj prosečan građanin koji može da usvoji keru ostao neobavešten o tome za koje će troškove biti trošen gradski budžet za 2025. godinu, a i zašto bi mu to napredni omogućili kad je bolje da se to ne zna i da se ne priča po kafanama i drugoj javnosti, ne-daj-bože školama, a i šta ima opozicija da zapitkuje…
Oskarov režim je potpuno delegitimizovan – njemu se desilo upravo ono što su sam Oskar i njegovi interesima povezani sledbenici davno pričali za opoziciju: neće ih narod; i to ih toliko masovno neće da se to nećenje više ne može ni sakriti ni ugušiti. Iste poruke su počele da stižu i sa evropske strane Atlantskog okeana, poruke iz Disktrikta Kolumbija će stići posle primopredaje kovčežića sa šiframa nuklearki. Ali da stvari više neće biti iste, nema nikakve sumnje.
Isti je slučaj i sa ispostavama kartela braće Vučić u našem starostavnom gradu na ušću Tamiša u Dunav: dolazi vreme da, prvo metaforički, a onda i stvarno, nosioci ovog užasa od ubijanja u pojam Pančeva i Pančevaca počiste prvo svoje stolove a zatim da se spreme za doživotno življenje van dnevne politike i bez javnih funkcija (pa sad, ako se nekom zalomi i koji sudski proces, bože moj). Istina, isto važi i za neke večite opozicionare, koji kad na vlasti behu takoreći ništa za javni interes i opšte dobro ne učiniše…
Ostalo je još samo da se taj destruktivni naprednjački duh protera iz političkih institucija i to je to – da spokojno dočekamo proleće da Proleće u Srbiju stigne.