Da je broj vozila povećan u Pančevu pokazuje i statistika. U 2022. godini u Pančevu je registrovano 49.834 putničkih vozila, što je za 1.869 vozila više nego u 2021. godini. Od početka godine do 15. maja registrovano je 17.381 vozilo.
Ranija analiza sajta Panpress, pokazala je da je od 2011. do 2022. godine u našem gradu broj vozila porastao za 13.546.
Mnogo ljudi je otišlo iz Pančeva, ali mnogo se i doselilo. Analiza kreirana tokom izrade Plana razvoja grada Pančeva 2022-2028, pokazala je da se od 2020. do 2022. godine u grad doselilo 14.000 ljudi.
Svedoci smo sve većeg broja izgrađenih višespratnica po čitavom gradu, pre svega u centru, dok je broj parking mesta gotovo ostao isti, zbog čega sve više automobila parking pronalazi na neadekvatnim mestima. Nereagovanje nadležnih službi, saobraćajne policije i inspekcije, doprinosi haosu na javnim površinama, koje su okupirane automobilima. Pri tome, Pančevo nema nijednu javnu garažu.
Ipak, i pored toga broj parking mesta pod naplatom se nije povećao, naprotiv smanjio se, pokazuju podaci JKP „Higijena”, koja upravlja Radnom jedinicom Parking servis. Naime, kako smo pisali 2017. godine, pod naplatom je tada bilo 2.075 parking mesta u 36 ulica. Dve godine kasnije broj parking mesta pod naplatom je iznosio 2.066, a 2020. godine još manje – 2.060 parking mesta.
Nadležni u Gradskoj upravi Grada Pančeva, najavili su da će u okviru rekonstrukcije Ulice Cara Lazara, biti izgrađeno 552 parking mesta, od toga 52 mesta biće namenjena za parkiranje osoba sa invaliditetom. Rekonstrukcija je završena, ali tačan broj parking mesta nije poznat.
Govoreći o izgradnji javne garaže, gradonačelnik Grada Pančeva Aleksandar Stevanović je na jednoj od sednica Skupštine grada Pančeva tokom 2022. godine rekao da lokalna samouprava neće graditi javnu garažu, ali da nema ništa protiv da to uradi neki privatnik kroz javno-privatno partnerstvo.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz marta ove godine, pokazuju da sva drumska motorna i priključna vozila registrovana tokom 2022. godine u Republici Srbiji beleže porast u odnosu na broj vozila registrovanih u prethodnoj godini. Takođe, obim putničkog saobraćaja povećan je za 41,5% u odnosu na prethodnu godinu.
Parking mesta nema, nema, nema
U okviru ankete koju je tokom aprila i maja 2023, sajt Pančevo Si Ti sproveo među građanima i građankama Pančeva preko društvenih mreža, učesnici i učesnice ankete izdvojili su pet gotovo podjednako značajnih tema u oblasti saobraćaja: parking (51%), biciklizam (45%), saobraćajna povezanost Pančeva i Beograda (43%), železnički saobraćaj (41%) i bezbednost saobraćaja (40%).
„Jako je veliki potencijal železničkog saobraćaja koji je potpuno neiskorišćen u Pančevu. Parkiranje se uredno naplaćuje, a ne postoji nikakvo ulaganje u unapređenje parkiranja već se taj prihod koristi samo da bi popunio budžet”, mišljenje je jednog učesnika u anketi.
„Bezbednost u saobraćaju je ugrožena na više načina, pre svega zbog velikog broja automobila koji su na ulici, zatim zagušenja ulica npr. kod TC BIG gde vozači nestrpljivi da prođu prave ozbiljne prekršaje, voze nenormalno. Takođe zbog radova na pojedinim ulicama koji kasne, saobraćaj u naseljima je preobiman i onda se ponavlja gore navedeno. Železnički saobraćaj umnogome bi smanjio gužvu za putovanje za Beograd. Bicikl je savršeno prevozno sredstvo za Pančevo, treba popularisati i obezbediti biciklističke staze. Em zdravo za onog koji vozi, em ne zagađuje”, smatra jedan ispitanik.
„Parking mesta nema, nema, nema. Parking se naplaćuje na nekim apsolutno neuređenim mestima, npr. kod železničke uprave, pored Tamiša, gde je turska kaldrma, propala, ulegla, stvorili su se krateri, ali je zona uredno iscrtana… Povezanost PA i BG, prvenstveno železnicom, a isto mislim i za sela i gradove do kojih železnička pruga postoji, ali se ili koristi malo ili čak ni ne koristi. Iz VŠ za BG ide par vozova dnevno, iz PA za BG takođe. To je malo. Za Zrenjanin, Kikindu, Novi Sad je nekada išao šinobus, ali odavno ništa tim prugama ne saobraća”, ocenjuje jedan učesnik ankete.
U internet anketi je učestvovalo 209 ispitanika, ali s obzirom na iskrivljenost uzorka ovi podaci se ne mogu uopštavati, odnosno ne mogu se generalizovati na celu populaciju Pančeva. Oni omogućavaju da se identifikuju osnovni problemi koje ispitanici percipiraju i daju naznake ciljeva izveštavanja kojima slobodni mediji u Pančevu treba da se bave.
Šta sve može/treba da uradi lokalna samouprava?
Saobraćajni inženjer Goran Ratković opisuje situaciju u saobraćaju u Pančevu u jednoj reči – katastrofalno. Dodaje da su investicije u saobraćajnu infrastrukturu i rekonstrukcije nekih lokalnih manjih saobraćajnica samo jedna promenljiva u „jednačini saobraćaja”. Problema je pregršt – investicije su višestruko skupe, rok za rekostrukciju saobraćajnica se gotovo po pravilu probija, a kvalitet izvedenih radova je upitan.
S druge strane, kako navodi Ratković, postojeće saobraćajnice se ne održavaju redovno, kao ni biciklističke staze. Kada se i urade novi projekti, napominje naš sagovornik, po pravilu se ne poštuju osnovni postulati kružnih tokova, pa se primera radi ne uradi ni horizontalna signalitacija ni kišna kanalizacija. Radovi se svode ili na zamenu kolovoznog zastora ili se samo „nalije” nov asfalt preko kaldrme.
„Sve ovo utiče na loš kvalitet saobraćajnica, samim tim i na bezbednost. Takođe, svedoci smo da učesnici u saobraćaju imaju sve manje strpljenja i da tome nikako ne pomaže ni situacija da je sve više vozila, sve manje parkinga, da se zgrade dižu neplanski u centru i na postojećim naseljima umesto na nekom novom planski napravljenom naselju na obodu grada. Sve ovo utiče na to da je ljudi sve više, više vozila, pešaka, biciklista, samim tim i više gužve u centru grada. Osim toga, pre neku godinu Grad Pančevo je kompletno zamenio uličnu rasvetu i stare sijalice zamenio LED osvetljenjem, koje je značajno smanjilo bezbednost u saobraćaju, ali i opštu bezbednost”, napominje Ratković.
Kao mere koje je neophodno preduzeti u cilju smanjenja saobrajne gužve na gradskim ulicama, Ratković predlaže merenje saobraćaja na svim glavnim raskrsnicama u gradu, kako bi se lakše shvatilo kako se građani kreću i koji su tokovi. Kada je reč o projektima, naš sagovornik kaže da je svakako kružni tok jedan od najboljih i najefikasnijh rešenja u saobraćaju.
„Međutim, kružni tok koji se kod nas napravi je po pravilu takav da ne poštuje ranije pomenut glavni postulat – pomeranje pešačkih tokova što dalje od kružnog toka. Novi kružni tok kod Plinare je, recimo, tu potpuno omanuo i iako je delimično povećao protočnost iz smera od Strelišta, pešački tokovi su strahovito umanjili protočnost glavnog toka u Ulici Miloša Obrenovića, koja do sada već strašno trpi zbog velikog obima saobraćaja”, objašnjava Ratković i navodi predlog efikasnog rešenja kroz izgradnju novog kružnog toka kod SUP-a (Miloša Obrenovića / Miloša Trebinjca), i na raskršću ulica Svetog Save i Moše Pijade, kao i na raskrsnici ulica Oslobođenja i Stevana Šupljikca.
Za početak, napominje Ratković, lokalna samouprava treba da bude voljna da primeti probleme, a onda i voljna da prizna da problemi postoji kako bi prionula na njihovo rešavanje. Dodaje da trenutna gradska vlast služi samo kao servis investitorima i potpuno je nebitno da li su u pitanju potpuno fer poslovni ljudi ili investitorska mafija, ali nikako ne služi kao servis građana.
„Da služi kao servis građana onda bismo imali manje problema, manje pritužbi, manje gužve i manji broj saobraćajnih nezgoda, kada je saobraćaj u pitanju. Znate koliko puta sam kao građanin prijavljivao saobraćajne probleme Sistemu 48 i tražio da se problem reši? Pa sigurno više desetina. Znate koje je prosečno vreme za rešavanje problema? Oko mesec i po dana, a za neke probleme još rešenja nema – odnosno ta ista lokalna samouprava problem uporno ignoriše. U lokalnoj samoupravi postoje pametni i vredni ljudi, koji imaju razumevanja i empatije za sugrađane, samo se njima ne daje dovoljno prostora i pažnje da mogu postojeće probleme da ugledaju i reše”, ističe Ratković.
Ekologija i saobraćaj
Ministarstvo ekologije je više puta u svojim izveštajima nagalašavalo da je za zagađenje vazduha pored mnogobrojnih industrijskih postrojenja, hemijskih prerađivača, proizvođača sirovina i toplotne energije, najodgovorniji saobraćaj. Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), u svom izveštaju navodi da saobraćaj, kada je u pitanju zagađenje ozloglašenim PM 2.5 česticama učestvuje sa šest odsto.
Ipak, kako napominje Milenko Jovanović, nekadašnji pomoćnik direktora za meteorologiju i v. d. direktora SHMZ, bivši načelnik Odeljenja za indikatore, izveštavanje i informacioni sistem, Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha, i koordinator uspostavljanja državnog monitoringa kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine, a sada član Nacionalne ekološke asocijacije, u urbanim sredinama taj procenat u pojednim vremenskim periodima, dostiže zastupljenost od 20%. Jovanović napominje da izduvni gasovi obiluju ugljen-monoksidom, oksidima azota, sumpor-dioksida, a zastupljene su i čestice prašine – PM10 i PM2,5.
Svi ovi gasovi vrlo nepovoljno utiču na čovekovo zdravlje, mogu da izazovu respiratorne infekcije, a dugotrajno izlaganje zagađenom vazduhu može izazvati hronične bolesti pluća, kao i kardiovaskularna oboljenja, ali i smrtnost.
Kako u Srbiji, tako je i u Pančevu. Izveštaji o stanju životne sredine u Gradu Pančevu pokazuju da je jedan od najvećih zagađivača vazduha saobraćaj. U Pančevu je vazduh već godinama prekomerno zagađen i spada u III kategoriju, usled prekoračenja graničnih vrednosti i suspendovanih čestica PM10 i PM2,5.
„Na stanje životne sredine najvažniji uticaj ima industrija, sve intenziviji saobraćaj i individalna ložišta. Uticaju na porast PM u vazduhu doprinose i konstanti izvori tokom cele godine kao što su južna industrijska zona i saobraćaj, što pokazuju povremena prekoračenja tokom proleća i leta (sezona bez loženja)”, piše u gradskom izveštaju za 2021. godinu.
Milenko Jovanović napominje da je potrebno promovisati druge vidove saobraćaja u gradu, a saobraćaj motornih vozila regulisati, naročito kada su vremenski uslovi takvi da se štetne materije duže zadržavaju u vazduhu (odsustvo vetra i padavnina, nizak pritisak), kao i u periodu grejne sezone kada je zagađenje veće nego u drugim delovima godine.
Električni automobili nisu prema Jovanovićevim rečima realna alternativa s obzirom na nisku kupovnu moć građana. Od 1. januara 2024. godine u našoj zemlji bi trebalo da bude zabranjen uvoz polovnih automobila Euro 3 i Euro 4 standarda, a od 2025. godine će moći da se uvoze samo polovnjaci proizvedeni posle 2004. godine, sa standardom Euro 6.
Rešenje je bicikl
Nasuprot problemu zagađenja, koje izaziva drumski saobraćaj stoji prevoz biciklom koji spada u ekološki čiste vidove transporta. Benefiti vožnje bicikla u urbanim sredinama su brojni – od smanjenja automobilskih gužvi, preko rasterećenja auto parking mesta, povećane bezbednosti, smanjenja zagađenja, do fizički aktivinijih ljudi i bržeg i lakšeg transporta.
Pančevo ima veliki potencijal za biciklistički saobraćaj jer nije prevelik, i što je najbitnije, ravničarski je grad, napominje Ivan Kovačević, osnivač neformalne grupe Biciklističke staze Pančeva, koja postoji od februara prošle godine. Kovačević dodaje da se iz centra Pančeva pa do skoro svakog dela grada može stići biciklom za najviše 15 minuta. Zbog svega toga, Pančevci i Pančevke poprilično koriste bicikl kao sredstvo svakednevnog prevoza.
Prema proceni aktivista udruženja, na osnovu mape staza koju su izradili, u Pančevu postoji oko 25 km biciklističkih staza, sa tim da je apsolutan broj kilometara i veći jer je u ulicama gde se staza nalazi sa obe strane, računata kao jedna staza.
„Kvalitet staza po Pančevu se kreće od katastrofalnog do pristojnog. Zbirna ocena svih staza je da su minimalno zadovoljavajućeg nivoa. Ako bi se gledali nekakvi standardi kada je reč o širini staze, signalizaciji i ostalim parametrima, možda bi samo staza u Ulici 7. jula dobila prelaznu ocenu. Nove biciklisticke staze u Ulici Cara Lazara i na Keju Radoja Dakića su poprilično uske. Takođe, već su uočena neka ulegnuća na stazi u Ulici Cara Lazara”, kaže Kovačević.
On dodaje da su najveći problemi sa biciklističkim stazama u Pančevu koje je ova neformalna grupa evidentirala: oronulost, ivičnjaci koji nisu prijateljski nastrojeni biciklistima (prema proceni potrebno je preko 200 ivičnjaka preurediti i spustiti ih) i parkirani automobili na stazama (postoji minimum tri tačke u gradu gde parkirana vozila ozbiljno ometaju korišćenje biciklističke staze. Najkritičnije je u ulicama Braće Jovanovića, Svetog Save i Bate Mihailovića.
Kao neke od potrebnih mera, aktivisti predlažu saniranje asfalta na stazama gde je on propao, kao i regulisanje nepropisnog parkiranja i spuštanje ivičnjaka. Takođe, predlažu i izgradnju novih staza koje bi omogućile spajanje nekih delova grada. Neki od tih predloga su: staza koja bi spajala stazu u Ulici Miloša Trebinjca od Narodne baste sa Ulicom 7. jula pored Bazena i stare Staklare; staza kroz Ulicu vojvode Radomira Putnika, koja bi bila spoj staza iz Ulice Oslobođenja i Miloša Trebinjca sa Tamiškim kejom; staza kroz Ulicu Moše Pijade; staza kroz naselje Misa koja bi bila spoj sa stazom iz Ulice Novoseljanski put sa stazom Ulice Bavaništanski put, čime bi se dobio biciklistički prsten oko grada.
Posao lokalne samouprave, prema rečima Ivana Kovačevića, jeste da obezbedi bezbednost biciklistima kada se kreću po gradu i dobru infrastrukturu, zatim dovoljno bicikl parking mesta, kao i da podstiče ljude da umesto automobila radije koriste ovo sredstvo prevoza.
Upravo su promocija biciklizma, promotivne vožnje i širenje mreže aktivista aktivnosti koje će pripadnici neformalne grupe Biciklističke staze Pančeva sprovoditi u narednom periodu.
Tekst je aktivnost projekta „PA hoće da zna!”, koji je podržala Slavko Ćuruvija Fondacija u okviru programa podrške „Mediji po meri građana”