Fatve su, kažu, kao dijamanti, traju večno. Duga ruka fatve sustigla je Salmana Ruždija posle 33 godine na festivalu umetnosti u Njujorku, gde je renomirani pisac izboden nožem i nalazi se u teškom stanju.
Otkako je iranski ajatolah Homeini izdao fatvu (smrtna presuda) protiv Salmana Ruždija 14. februara 1989. godine, devet dana nakon objavljivanja njegovog romana Satanski stihovi, pisac se veoma retko pojavljivao u javnosti.
Romanopisac je optužen za bogohuljenje, zajedno sa svima koji su doprineli objavljivanju i distribuciji knjige. Japanski prevodilac dela Hitoši Igaraši izboden je na smrt 1991. Na meti su bili i italijanski prevodilac Etore Kapriolo i norveški izdavač Vilijam Nigard, koji su preživeli napade sa teškim povredama.
Satanski stihovi nisu istorijska knjiga ili biografija proroka Muhameda. To je bogat i složen književni roman koji je ironičan, fantastičan i satiričan. Knjiga ne cilja direktno na islam ili njegovog proroka. Oni delovi koji su izazvali najveće kontroverze sadržani su u snovima ili noćnim morama lika romana koji ima psihoze. Njegova knjiga je o otuđenju i krizi identiteta.
Jedna od ključnih tema kojima se bavi roman jeste Ruždijevo istraživanje iskustava imigranata u Engleskoj. Ključna nit Satanskih stihova je neuspešna asimilacija jednog od glavnih junaka romana u englesku kulturu.
Paradoksalno, upravo zajednica kojoj se Ruždi posvetio u romanu, bila je ta koja je na kraju bila najviše uvređena njegovim pisanjem.
Živeti sa stalnom pretnjom smrću
Još uvek postoji nagrada od oko četiri miliona dolara za Ruždijevu glavu jer je nagrada za njegovo ubistvo povećana 2016. godine za jedan milion.
Ruždi je proveo 12 godina pod stalnom zaštitom britanskih agenata bezbednosti i tajne službe. Na prelazu milenijuma, autor je napustio Ujedinjeno Kraljevstvo i preselio se u Njujork. Od 2002. godine živi bez obezbeđenja. Iako je i na listi za odstrel Al Kaide i takozvane Islamske države, telohranitelji ga prate samo na najavljenim javnim događajima.
Ruždi je pisao o vremenu provedenom pod zaštitom britanske vlade u svojoj autobiografiji iz 2012. Džozef Anton. Ovo je bilo njegovo kodno ime dok je živeo seleći se iz jedne sigurne kuće u drugu, inspirisan svojim književnim uzorima Džozefom Konradom i Antonom Čehovom.
„Ono što pisac može sam da stvori u svoja četiri zida, nijedna vlast ne može lako da uništi”, pisao je Ruždi.
Borba za slobodu govora
Za Ruždija je sloboda izražavanja imperativ. „Moramo da branimo našu vrednu i teško stečenu slobodu”, govorio je. „Moramo se boriti za nju, ako treba”.
„Jedan od problema u odbrani slobode govora je taj što često morate da branite ljude koje smatrate užasnim, neprijatnim i odvratnim”.
Posle smrtonosnih napada na satirični časopis Šarli ebdo, na primer, njegova glasna podrška žrtvama koštala ga je nekoliko prijateljstava.
U Nemačkoj, na Sajmu knjiga u Frankfurtu 2015. godine, kao i na Međunarodnom književnom festivalu u Berlinu, gde je bio počasni gost, stalno je ponavljao: „Slobodan govor treba posmatrati kao vazduh koji udišemo: da je sam po sebi očigledan”.
„Dve stvari čine temelje bilo kog otvorenog društva – sloboda govora i vladavina zakona. Ako nemate te dve stvari, nemate slobodnu državu”.
Rođen 1947. godine, Ruždi je odrastao u tolerantnoj, kosmopolitskoj atmosferi Bombaja (današnji Mumbaj).
Njegova porodica je poreklom iz severnog regiona Kašmira, a njegov otac je postao uspešan biznismen, stekavši bogatstvo u Delhiju. Kao rezultat toga, porodica je mogla da priušti da pošalje sina u britanski internat kada je imao 14 godina.
Godine 1964. Ruždi je postao britanski državljanin, a engleski je njegov omiljeni jezik za pisanje. Studirao je istoriju na Kraljevskom koledžu u Kembridžu i pohađao kurseve pozorišta pre nego što je diplomirao 1968. „Bio sam tipičan predstavnik generacije ’68.”, rekao je kasnije za sebe.
Početak pisanja
U prvim godinama svog profesionalnog života, Salman Ruždi je radio kao novinar, glumac i tekstopisac; ipak, neće proći mnogo vremena pre nego što je postigao svoj prvi uspeh kao romanopisac.
Nedugo nakon što je završio fakultet, objavio je svoj prvi mali eksperimentalni roman Grimus. Njegova druga knjiga, Deca ponoći (1981), privukla je međunarodnu pažnju i donosi mu popularnost svetskih razmera. Roman o jednoj porodici tokom političkih previranja za indijsku nezavisnost, alegorijska priča o rođenju moderne indijske nacije, doneo mu je Bukerovu nagradu i postao bestseler širom sveta.
Ruždi je od tada objavio preko desetak romana, eseja i autobiografija. Iako nemaju svi isti nivo književnog kvaliteta, dela kao što su Deca ponoći i Satanski stihovi, Mavrov poslednji uzdah i Jozef Anton postali su klasici svetske književnosti.
Međutim, mnoge njegove knjige izazvale su kontroverze kako u islamskom svetu, tako i van njega. Njegov roman Furi, koji govori o bivšem akademiku koji je ostavio ženu i decu u Londonu da bi započeo novi život u Njujorku, izazvao je kontroverze u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Državama.
Sukob između racionalnosti i iracionalnosti
U svojim knjigama, Ruždi meša žanrove i stilove pisanja, tkajući priče koje podsećaju na one iz 1001 arapske noći. Sa dosta duhovitosti, slenga i impresivnog rečnika, on piše o pretnji radikalizovane, neregulisane religije kao opravdanju za ugnjetavanje i širenje straha.
Za Ruždija je pisanje sredstvo za preživljavanje: „Ako dugo ne pišem, moji snovi postaju luđi”, rekao je jednom prilikom.
DVE TAJNE
Prigrlivši ono neizbežno, prestao sam da osećam strah. Reći ću vam u čemu je tajna straha: on je apsolutista. Strah je igra na sve ili ništa. On će, kao svaki tiranin tlačitelj, ili vladati vašim životom s glupom i zaslepljujućom svemoćnošću, ili ćete ga savladati, a njegova moć će nestati u vidu lastinog repa.
Još jedna tajna: pobuna protiv straha, svrgavanje tog odvratnog despota, uglavnom nema veze sa „hrabrošću”.
Nešto daleko neposrednije nas tera na to: jednostavna potreba da napravimo korak napred u životu. Prestao sam da se plašim, jer ako su mi dani na zemlji odbrojani, ne preostaje mi ni jedan časak za traćenje vremena na zort. Salman Ruždi
Njegov roman iz 2015. Dve godine, osam meseci i 28 noći, koji ima ukupno 1001 noć, viđen je kao parabola o islamskom terorizmu. U ovoj modernoj bajci, džini, koji su duhovi u islamskoj mitologiji, prete svetu. Priča govori o drevnoj borbi između slobode i tiranije, razuma i iracionalnosti i čitave istorije čovečanstva.
„Verujem da uprkos svemu treba da se držite uverenja da je pobeda zla izbežna”, rekao je Ruždi povodom njega.
„Roman o identitetu, istini, teroru i lažima”
Nakon što je Donald Tramp izabran za predsednika Sjedinjenih Država, Ruždi je glasno izrazio svoje kritike. Kada je istina pod uticajem lažnih vesti i predrasuda, svet je okrenut naglavačke, kaže autor. Otvoren kao i obično, Ruždi je govorio o licemerima i rasistima u Beloj kući.
Njegova osećanja prema američkoj politici odrazila su se u njegovom romanu Zlatna kuća iz 2017. Priča je o mladom američkom filmskom stvaraocu, počevši od trenutka kada je Barak Obama stupio na funkciju, a završava se izbornom pobedom Donalda Trampa. Ruždi ga opisuje kao svoj „konačni roman o identitetu, istini, teroru i lažima”.
Godine 2019. izašla je njegova knjiga Kihot. To je moderno prepričavanje Don Kihota Migela de Servantesa; u Ruždijevoj verziji, Indijac-Amerikanac putuje u poteru za televizijskom voditeljkom u koju je postao zaljubljen.
Godine 2021. Random House je objavio knjigu Jezici istine, zbirku Ruždijevih eseja koji nikada ranije nisu bili objavljeni i koji se fokusiraju na različite teme, uključujući mitologiju, cenzuru i migraciju.
Strast ovog plodnog autora za slobodom izražavanja nikada nije splasnula. Ruždi je sarađivao sa umetnicom Ai Veiveijem i piscima Margaret Atvud i Izabel Aljende na svetskoj kampanji Međunarodnog udruženja pisaca PEN za podršku piscima u egzilu. Godine 2019. osvojio je nagradu „Švajcarski slobodni mislilac”.
Kraljica Elizabeta II ga je 2007. godine proglasila vitezom, najvišim odlikovanjem britanske krune ovog nagrađivanog autora i borca za slobodu govora.