Dokumentarni film „Tucović i drugi”, koji je sinoć prikazan u pančevačkom klubu „Kupe”, poslužio je kao uvod u razgovor o intelektualnom i političkom nasleđu Dimitrija Tucovića i o tome da li je njegovo delo tokom poslednjih sto godina skrajnuto i uklonjeno iz kolektivnog sećanja srpskog društva. O tome koliko je Tucovićeva socijaldemokratska i pomiriteljska baština i danas aktuelna i da li bi – da je srpska elita svojevremeno, pre i tokom Balkanskih ratova, usvojila Tucovićeve predloge, pre svega onaj da Srbija sa albanskom zajednicom treba da uspostavi, neguje i razvija saradnju – odnosi između ova dva naroda bili drugačiji, a Balkan daleko stabilniji, govorili su koautor filma Nedim Sejdinović, sociološkinja Janja Beč i pisac Vladimir Arsenijević. Razgovor je vodio novinar i koproducent filma Drinko Gruhonjić.
– Tucović je bio jedan od intelektualaca koji su prepoznavali duh vremena koji je anticipirao noviju istoriju i prepoznao probleme koji i danas opterećuju naše društvo. On je jedan od onih koji su ponovo ubijeni time što je njegovo delo menjano i prilagođavano interesima dnevne politike, što smo videli i prilikom najnovije sahrane njegovih posmrtnih ostataka prošlog decembra, kada su izmešteni sa Slavije da bi tu bila izgrađena muzička fontana. To je još jedan pokušaj prikrivanja značaja lika i dela Dimitrija Tucovića – rekao je Sejdinović.
Nedim Sejdinović – Foto: Danijela Isakov
On je ponovio reči istaknutog novosadskog istoričara Milivoja Bešlina, koji je u filmu rekao da aktuelna vlast pokušava da skrene pažnju javnosti da je to premeštanje samo komunalno pitanje i time da relativizuje dubinu, kompleksnost i važnost političke dimenzije obračuna sa Tucovićem. To izmeštanje je, na neki način, osveta srpskog društva koje je, u suštini, isto kao ono koje je Tucović kritikovao još početkom 20. veka, kada je izveštavao o teškim zločinima koje je počinila srpska vojska u Balkanskom ratu spaljujući čitava albanska sela i ubijajući nedužne žene i decu.
Govoreći o ulozi intelektualaca u društvu, on je istakao da intelektualna elita pred sobom ima izbor – može biti sluga političke elite i političkih centara moći, što se uglavnom dešava, ili joj se može suprotstaviti, kao što je uradio Dimitrije Tucović.
O predrasudama prema Albancima u bivšoj Jugoslaviji, o promenama slike prosečnog Albanca u doživljaju slovenskih naroda, o svejevrsnom „univerzalnom YU šovinizmu” prema Albancima, govorio je Vladimir Arsenijević.
– Kroz pop-kulturu u Jugoslaviji provlačio se taj lik komšije sa čudnim naglaskom koji ne ume da izgovori glas l, koji je fizički radnik, prodaje semenke ili eventualno sladoled. U drugoj polovini osamdesetih godina ta slika dobija drugačije obrise – Kosovo postaje mit od 1389. godine, pa preko tumačenja Balkanskih ratova, sve do ratova devedesetih, u kojima je ta promena kulminirala, pojam Albanac dobija demonske obrise, postaje zastrašujući Albanac i neprijatelj svega srpskog – rekao je on i dodao da je to samo jedan od pokazatelja amoralnosti politike koja se u Srbiji vodi decenijama.
– Tucović je, govoreći o odnosima u našem regionu, države nazivao „balkanske državice”. Za Srbiju je pisao da u njoj postoje sirotani, buržoazija i vojna sila i tek u naznakama proletarijat. On je pisao sa jakim osećajem samilosti prema patnjama civilnog stanovništva – izjavila je sociološkinja Janja Beč. Ona je govorila o nekoliko faza prolaska kroz traumu – od prećutkivanja, skrivanja činjenica, svojevrsne kulture laganja, preko poricanja, emotivne reakcije osoba koje su drugima učinile patnju, preko izazova da žrtve ne prihvate poverenje, do oslobođenja od traume. Ona je izrazila nadu da bi događaji poput ovog u Pančevu mogli da označe „početak prolaska kroz traumu” jer je „promena uvek dolazila sa margine, od individualnih akcija i građanskih inicijativa. Ali jedino uz podršku državnih struktura i sinhronizaciju tih aktivnosti može doći do prevazilaženja dubokih društvenih trauma”. O tome je, kaže Beč, pisao i Dimitrije Tucović, o tome da treba misliti i graditi poverenje.
Janja Beč i Vladimir Arsenijević – Foto: Danijela Isakov
Učesnici tribine su pokušali da odgovore na pitanje kako prekinuti istoriju stogodišnjeg diskursa nacionalističke mržnje prema drugom i drugačijem. Vladimir Arsenijević smatra da je „festival ‘Mirdita’ svetla tačka među odnosima između Srba i Albanaca, a, nažalost, ima pokušaja i da taj snop nade bude ugušen nacionalizmom i mržnjom. To je posledeca izbegavanja preuzimanja odgovornosti preko autoviktimizacije – na svaki argument o počinjenim zločinima nad Albancima, postavlja se kontrapitanje ‘a šta su oni radili nama?’. Iako u ovom trenutku nema mnogo prostora za početak normalizacije odnosa ne preostaje nam ništa drugo nego da radimo ono kao što je činio i Tucović” – smatra Arsenijević.
Koautor filma Samir Aslani, koji se pridružio diskusiji, istakao je da je i u Tucovićevom rodnom, zlatiborskom kraju, zanemareno njegovo ime, da njegova rodna kuća još nije u potpunosti rekonstruisana, da postoji osnovna škola s njengovim imenom, ali je naziv biblioteke promenjen. On je napomenuo da je zalaganje za socijalnu pravdu i borba za zaboravljena radnička prava nešto što tek čeka ovo društvo.
Za razliku od projekcije filma „Kosovo… Nazdravlje! Gëzuar!”, koji je kao deo ovog projekta bio prikazan 12. juna u Novom Sadu, pripadnici desničarskih pokreta i organizacija nisu pokušali da ometaju skup, pa je on protekao bez incidenata i uz diskretno prisustvo uniformisane i neuniformisane policije. Lokalni partner bila je NVO Građanska akcija Pančevo.
Dokumentarni film „Tucović i drugi” snimljen je u okviru projekta „Stvarni ljudi – stvarna rešenja”, koji zajednički realizuju Nezavisno društvo novinara Vojvodine, BIRN Kosovo i forumZFD Beograd, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji. Ovo je ostvarenje jedan od pet kratkometražnih dokumentaraca koji se u okviru ovog projekta bave tematikom odnosa srpske i albanske zajednice kroz istoriju, politiku, svakodnevicu, ali i položajem intelektualaca u zaostalim i nemodernizovanim društvima. Filmovi iz ovog ciklusa biće prikazani na televiziji N1 nedeljom u 21.30 sati, kao i na javnom TV servisu Kosova, ali ih publika u Srbiji većinski neće videti jer su nadležni u Radio-Televiziji Srbije i Radio-Televiziji Vojvodine odbili da ove filmove uvrste u programsku šemu. Baš i nemamo pravo da znamo sve…