Naučnici sa velikom sigurnošću tvrde i argumentuju da efekat staklene bašte postoji, kao i da emisije gasova staklene bašte koje nastaju ljudskim aktivnostima značajno utiču na pojačano zagrevanje atmosfere. Zbog toga se sve više razmatra kako smanjiti taj ljudski uticaj na klimu i kako se prilagoditi promenama koje se već javljaju, jer pomenuti procesi utiču kako na našu planetu, tako i na sve njene stanovnike, uključujući i čoveka.
S obzirom na to da je ova tema od suštinske važnosti za dalji opstanak svih, u poslednjih nekoliko godina se kao predmet javnih politika u Republici Srbiji prioritetnije sagledavaju ekološke politike kroz prizmu klimatskih promena.
Otuda je i cilj projekta „Od monitoringa ka participaciji – za bolje ekološke politike grada Pančeva”koji realizuje Centar za edukaciju i transparentnost – CETRA, daunapredi kapacitete lokalnih organizacija civilnog društva, kao i da osnaži građansku javnost za praćenje, analiziranje i predlaganje javnih politika i propisa Grada Pančeva u oblasti zaštite prava na zdraviji vazduh, vodu i zemlju.
Upravo objavljena publikacija „Ekološke politike i prakse u Republici Srbiji u pogledu klimatskih promena” doprinosi u analitičkoj oceni stanja pojedinih ekoloških politika gradova i opština u Srbiji, sa posebnim fokusom na primere dobre i loše prakse koje direktno ili indirektno utiču na kvalitet životne sredine.
Publikacija je rezultat temeljnog rada grupe mladih istraživača i istraživačica, koji su ovom dokumentu dali inovativni pristup u analitičkoj ex – post proceni uspešnosti lokalnih politika usmerenih na zaštitu životne sredine. Istovremeno, publikacija je direktno usmerena na informisanje, edukovanje i osnaživanje zajednice, a ujedno i daje održive predloge i normativne korake u cilju stvaranja mera lokalnih javnh politika u oblasti ekologije.
U ovom dokumentu je detaljno i sveobuhvatno obrađeno: Zagađenje vazduha u Kruševcu; Aerozagađenje u aglomeraciji Užice; Uticaj pesticida na biodiverzitet u AP Vojvodini; Energentska tranzicija u Republici Srbiji i da li smo dovoljno efikasni da dosegnemo cilj dekarbonizacije do 2050. godine; Pitanje zagađenosti voda u gradu Kruševcu.
Svaka od navedenih tema je sadržajno obrađena i pruža celovit pregled trenutnog stanja, identifikuje glavne izvore i izazove u vezi sa temom koju obrađuje, ocenjuje efikasnost dosadašnjih mera i intervenciju za smanjenje zagađenja, a istovremeno nastoji da identifikuje najbolje prakse i predloži konkretne mere i strategije za unapređenje upravljanja kvalitetom vazduha, vode ili zemljišta. Prikazani rezultati istraživanja doprinose boljem razumevanju problema i prepreka, ali istovremeno daju smernice kreatorima lokalnih javnih politika za postizanje opšteg cilja zaštite zdravlja građana i očuvanja životne sredine, kao i predloge alternativnih načina rešavanja problema koji su se kroz praksu u drugim opštinama, pa i u drugim državama pokazali kao delotvorni, te mogu biti primenljivi.
Kao takav, ovaj inovativni priručnik može biti vodič za svaki budući analitički rad u oblasti klimatskih promena, ali i osnova za stvaranje ekoloških programa usmerenih na organizacije civilnog društva i donosioca odluka u kreiranju i sprovođenju pravno regulisanih lokalnih mera za ublažavanje klimatskih promena.
Jedan od zaključaka ovog dokumenta je da „nismo dovoljno efikasni, kao ni druge države u regionu. Neretko se borba protiv uticaja klimatskih promena umanji zbog drugih problema u svetu. Brzi dotok informacija iscrpljuje primača poruka jer informacije koje je čovek nekada dobijao nisu ni blizu količini i obimu koji savremeni čovek dobija svake sekunde. Kako bi svet postao efikasniji, potrebno je da napisano bude sprovedeno u svakodnevni život”.
Zaista nije dovoljno samo reći da se klima na Zemlji menja i da će se to rešiti određenim propisima i sporazumima. Važno je da primenljivi sporazumi i mere postoje, ali je potrebno da ih pojedinci shvate i realizuju na pravi način. Samo tako će se ispuniti zadato, a jedan od načina su upravo kampanje, poput ove koju realizuje Centar za edukaciju i transparentnost – CETRA, sa idejom da svako od nas može da preuzme ličnu odgovornost za budućnost planete na kojoj živi. Potrebno je verovati da svaki pojedinac može jednim delom uticati na globalne promene i krenuti u sprečavanje istih.