Teme iz oblasti rodne ravnopravnosti nisu dovoljno zastupljene u lokalnim medijima, a i kada jesu uglavnom je reč o vestima i izveštajima. Tematskih, analitičkih, istraživačkih, edukativnih tekstova gotovo da i nema, a rodno senzitivni jezik se u najvećem broju posmatranih medija koristi sporadično i nedosledno.
Ovo su zaključci tromesečnog monitoringa lokalnih medija u kontekstu rodne ravnopravnosti kojim su analizirani sadržaji objavljeni u lokalnim medijima u Pančevu (Panpres, ePancevo, Pančevac), Vršcu (Vršačka kula, vrsaconline), Beloj Crkvi (BC info), i Kovačici (Kovačica info). Posmatrane su objave o nasilju nad ženama i femicidu, o rodnoj ravnopravnosti, seksizmu, aktivnostima ženskih organizacija i predstavljanju žena u medijima. Rezultati ove medijske analize koju je realizovalo udruženje građanki FemPlatz iz Pančeva predstavljeni su na info sesiji organizovanoj 22. novembra u SINHRO hub-u.
Na samom početku, o celokupnoj slici žena u medijima i položaju u društvu govorila je aktivistkinja FemPlatz-a Biljana Janjić. Autorka analize i novinarka Ivana Predić predstavila je rezultate monitorniga i istakla i pozitivne i negativne tendencije u izveštavanju o rodnoj ravnopravnosti.
– Uočili smo da nije bilo seksističkih objava – osim u jednom slučaju u jednom vršačkom mediju – što jeste pozitivno. S druge strane, moramo imati u vidu da je naša analiza trajala samo tri meseca, i ne daje realnu sliku, posebno što smo u prethodnom periodu imali priliku da vidimo različite objave u pojedinim pančevačkim medijima koje su tendenciozne, koje vređaju i targetiraju žene – istakla je ona.
Kada su u pitanju posmatrani pančevački mediji, uočeno je da portal ePancevo po pravilu objavljuje kratke sadržaje, nepotpisane tekstove, dok analitički i edukativni tekstovi o rodnoj ravnopravnosti nisu uopšte zastupljeni.
Što se tiče rodno senzitivnog jezika, on se koristi povremeno i nedosledno – čest je slučaj da se u istom tekstu neke imenice koriste u ženskom rodu, dok druge ne. Upotrebljavaju se reči u ženskom rodu koje su već ušle u širu upotrebu kao što su: predsednica, članica, direktorka, ministarka, dok se vrlo retko može naići na reči u ženskom rodu koje nemaju širu upotrebu kao što su: sutkinja, rukovoditeljka. Upadljivo je odsustvo upotrebe imenica i u muškom i u ženskom rodu, kao što su građani i građanke, učenici i učenice.
Analiza izveštavanja nedeljnika Pančevac pokazala je takođe nekonzistentnu upotrebu rodno senzitivnog jezika. Određeni broj tekstova odnosi se i na aktivizam ženskih organizacija i ženskih mreža političkih stranaka, a dominantne teme se odnose na poslove koji su tradicionalno vezani za žene tipa čišćenje, kuvanje, šivenje. U oglasima za posao u Pančevcu rodno senzitivni jezik se koristi sporadično. Kada su u pitanju takozvana „ženska” zanimanja, ona su napisana uglavnom u ženskom rodu kao što su: spremačica, medicinska sestra, negovateljica, radnica u kiosku. Pohvalno je da se u Pančevcu tokom tri meseca bili zastupljeni intervjui sa ženama – umetnicama, stručnjakinjama, novinarkama, ali se sa druge strane primećuje da su teme koje se tiču rodne ravnopravnosti generalno slabo zastupljene.
Najbolju praksu u izveštavanju o rodnoj ravnopravnosti ima portal Panpres. Većina tekstova objavljenih u posmatranom periodu su autorski tematski tekstovi, fokusirani na razne aspekte života žena – nasilje u porodici, seksualno nasilje, diskriminacija, radna prava, rodno senzitivni jezik, marginalizovane grupe poput Romkinja. Određeni broj medijskih sadržaja ima edukativni karakter kada je u pitanju nasilje u porodici. U većini objava se koristi rodno senzitivni jezik, dok samo mali broj tekstova sadrži rodno nesenzitivan jezik.
Nasuprot lokalnim medijima, tradicionalni, nacionalni mediji, posebno tabloidi su mnogo okrutniji kada izveštavaju o ženama. O tome je govorila Mima Gavrilov, istoričarka umetnosti, feministkinja, aktivistkinja i kolumnistkinja sajta Pančevo Si Ti. Ona je objasnila da malo medija koristi rodno senzitivan jezik i bavi se rodnom ravnopravnošću, a da većina najtiražnijih medija koristi stereotipe i diskriminiše žene kada piše o njima.
– Žena je u medijima u prisutna ili kao gola ili mrtva. Ne možemo ni očekivati da nam mediji budu drugačiji, jer su oni ogledalo društva, koje je mizogino i seksističko. Zbog toga moramo i dalje da se borimo za stečena prava i da ih odbranimo – rekla je ona.
Ivana Predić je naglasila da mediji imaju obavezu da izveštavaju odgovorno, u skladu sa brojnim zakonima – Zakonom o javnom informisanju, Zakonom o elektronskim medijima, Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, Zakonom o zabrani diskriminacije, ali i u skladu sa Kodeksom novinara Srbije (naziv dokumenta nije rodno senzitivan), te da poštuju ljudska prava, i da ne diskriminišu određene kategorije ljudi.
Kao preporuke posmatranim medijima navela je da je potrebno da povećaju broj objava o rodnoj ravnopravnosti, kao i kvalitet tih objava, da sačine smernice o upotrebi rodno senzitivnog jezika i izveštavanju o nasilju nad ženama, i drugim osetljivim temama, kao i da obezbede edukaciju članova i članica redakcije o izveštavanju o navedenim temama.
U otvorenoj diskusiji sa prisutnim građankama i građanima zaključeno je da se žene moraju i dalje glasno boriti za svoja prava, i za ravnopravnost u društvu.
Zaključeno je i da teme kao što je rodna ravnopravnost nisu atraktivne za medije, i da su nepravedno zapostavljene, što je i potvrđeno činjenicom da se samo jedna pančevačka redakcija odazvala pozivu na tribinu.
Info sesija realizovana je u okviru projekta „Odgovorno izveštavanje o rodnoj ravnopravnosti”, uz podršku Novosadske novinarske škole, Mreže za profesionalizaciju medija jugoistočne Evrope (SEENP) i Evropske Unije, a kao deo projekta „SNAŽNI – Mediji bez mržnje i dezinformacija”.
Tekst je preuzet sa sajta PanPress, oprema redakcijska