Na platou ispred Kulturnog centra Pančevo, aktivisti organizacija delili su građanima i građankama Pančeva edukativni materijal, a održana i konferencija za medije. Nakon toga, u prostoru Sinhro haba, održan je i okrugli s nazivom „Zelenašenje – (ne)vidljiva opasnost”, na kojem su učestovovali Milan Stefanović, direktor organizacije PROTECTA i Valerija Atanacković, nastavnica i edukatorka, dok je moderator bio Nenad Živković.
Na skupu su prisutni upoznati sa zelenašenjem, opasnom društvenom pojavom, o kojoj se malo zna i retko piše u medijima, pogotovo o preventivi. Organizacija PROTECTA iz Niša se ovim problemom detaljno bavi, kako preventivno, tako i posledicama zelenašenja. Osim što organizuju predavanja za srednjoškolce u Nišu, kako je rekao Milan Stefanović, organizacija pruža i psihosocijalnu podršku ljudima koji su u žrtve zelenaša, ali i pravnu pomoć.
Zelenaši su osobe koje se bave davanjem neosiguranih novčanih pozajmica privatnim licima po izuzetno visokim kamatama, a prilikom naplate duga od dužnika najčešće se koriste ucenama i pretnjama. Žrtve zelenaša su najčešće osobe koje ne mogu da podignu kredit u banci, a novac pozajmljuju iz različitih razloga. Zvanični podaci pokazuju da udeo zelenaštva kao krivičnog dela u imovinskim deliktima nije velik. U praksi svako zna nekog ko je imao problema sa zelenašima, ali s obzirom na to da se zelenaštvo odvija po pravilu u „sivoj zoni”, to krivično delo teško je vidljivo i teško dokazivo, navode u organizaciji PROTECTA.
Ovo udruženje je sprovelo i istraživanje među građanima i građankama o zelenašenju, koji su pokazali da veliki broj njih – 72 odsto – smatra da pojam zelenaštva nije dovoljno prepoznat u društvu, dok 61 odsto ocenjuje da institucije ne reaguju adekvatno na problem zelenašenja. Preko 60 odsto građana i građanki ne bi znalo kome da se obrati ukoliko bi imali problem sa zelenašenjem.
Kao posledice pozajmljivanja novca od zelenaša, građani i građanke su najčešće naveli ekonomsko ropstvo, psihičko oboljevanje, gubitak celokupne imovine, verbalno i fizičko nasilje, torturu, ucene, otmicu, gubitak posla, prijatelja, razvod…
Kroz projekat koji sprovodi PROTECTA želi da skrene pažnju na ovaj društveni fenomen, i da utiče na povećanje otpornosti zajednice na probleme koje prouzrokuje zelenašenje, kao i da poboljša zaštitu ljudskih prava žrtava zelenašenja na nacionalnom nivou i u lokalnim sredinama širom Srbije. U okviru projekta PROTECTA planira da organizuje informativno edukativne akcije u 11 opština i gradova u Srbiji, a akcija u Pančevu je bila prva.
Organizacija PROTECTA nudi i besplatnu pravnu pomoć u slučajevima zelenašenja, a njihov pravni tim dostupan je na broju telefona 060 141 11 80.
Tekst je preuzet sa sajta PanPress