Juče je u Beogradu preko zum platforme Transparentost Srbija predstavila rezultate 27. istraživanja Transparency International – Indeks percepcije korupcije (CPI), za 2021. godinu.
Renomirana međunarodna organizacija kojoj se poverenje poklanja u celom svetu, rangirala je ukupno 180 zemalja po nivou korupcije.
Na kom mestu je Srbija?
Nema nikakvog iznenađenja, Srbija čvrsto drži svoju poziciju u grupi zemalja koje prednjače u korupciji. Nalazi se na 96. mestu (pad za dva mesta u odnosu na 2020. godinu) koje deli sa još pet zemalja (Argentina, Brazil, Indonezija, Lesoto i Turska). Sa „sakupljenih” 38 bodova (koliko je imala i 2020. godine) od mogućih 100, ovo je najlošiji rezultat naše zemlje u poslednjih deset godina. To je 19 bodova manje od evropskog proseka, a čak 26 manje od proseka Evropske unije. Dakle, jako smo daleko od Evropske unije. Za takvu poražavajuću ocenu nije nam bilo potrebno jednogodišnje istraživanje, to zna gotovo svaki građanin Srbije. No, da vidimo šta kaže naučno istraživanje. U regionu od nas su lošije ocenjene samo Bosna i Hercegovina i Albanija; dok npr. Crna Gora ima 46, Hrvatska 47 poena. Svetski prosek iznosi 43 poena.
Rezultat je obrazložila profesorka Radmila Vasić, rekavši da su na rezultat Srbije uticala tri uslova: a) pandemija, kao vanredna okolnost za nelegalno postupanje u mnogim sferama; b) slabost institucija, na prvom mestu tužilaštva i Agencije za sprečavanje korupcije i v) „izborna igranka ili dugotrajno vežbanje izbornih koraka”, što znači da su predizborne aktivnosti odavno počele i da je cela javnost njima predugo okupirana.
Da je Institut Kareja blagovremeno predvidela negativan uticaj pandemije na korupciju, dokaz je inicijativa koju je 16. aprila 2020. godine podnela Vladi da se nakon ukidanja vanrednog stanja preispitaju sve odluke organa državne uprave, javnih i državnih preduzeća i ustanova koje su donete tokom tog perioda.
Jedno od pitanja postavljenih u diskusiji bilo je: Šta poslovni ljudi iz inostranstva misle o nama, kada se odlučuju da uspostave poslovnu saradnju? Odgovorio je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, rečima da je nivo korupcije značajan za odluku da li će poslovati u korumpiranoj zemlji. Dodali bismo, da sa druge strane korupcija verovatno i privlači inostrane kompanije koje u takvom ambijentu vide svoju šansu. A građani Srbije to često vide u fabrikama u kojima rade, a obično kada one prestanu sa radom.
Predstavnik pančevačkog Instituta za istraživanje korupcije Kareja, učesnik panela i stručni saradnik našeg sajta Siniša Janković je predložio da se identifikuju gradovi u Srbiji koji si najzaslužniji za ocenu koju smo dobili, te da Pančevo bude nominovano za neformalnu prestonicu političke korupcije.