Site icon Pančevo.city

Plan za izgradnju privremenog skladišta opasnog otpada u Rafineriji nafte bez podatka o kapacitetu

U skladu sa oglašenim javnim uvidom povodom izrade Nacrta plana detaljne regulacije za izgradnju skladišta za pravremeno odlaganje opasnog otpada na delu kat. parcele br. 3576 KO Vojlovica u okviru kompleksa NIS ”Rafinerija nafte Pančevo“ u Pančevu („PDR”), Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu, udruženje iz Beograda, sa sedištem na adresi Kralja Petra 70/11, koje ostvaruje ciljeve u oblasti zaštite životne sredine, dostavlja svoje primedbe i sugestije, kako sledi u nastavku ovog podneska:

Neusklađenost planskih dokumenata

Plan Generalne regulacije kompleksa HIP „PETROHEMIJA”, HIP „AZOTARA” i NIS „RAFINERIJA NAFTE PANČEVO” u naseljenom mestu Pančevo („Službeni list opštine Pančevo” br. 12/2008 i „Službeni list grada Pančeva” broj 15/200/2009, 17/2012, 20/2015, 28/2016 i 18/2019) („PGR”), na strani 278, u delu koji se odnosi na Rafineriju nafte Pančevo, previđa da radi lakše organizacije poslovanja unutar Rafinerije vrši  podela na proizvodnju, manipulaciju i energetiku:

Manipulaciju čine: Terminal naftovoda; PK-15 sa rezervoarskim prostorom; Rezervoarski prostor i pumpne kuće za namešavanje i otpremu derivata; API separator; Taložnici; Produktovodi;Pristanište; Auto i železničko punilište; Deponija – privremeno skladište za mulj;

Zakon o upravljanju otpadom u članu 42. definiše vrste otpada, i propisuje da se:

Deponije otpada dele u tri klase, u zavisnosti od vrste otpada koji se na njima odlaže, i to:

1) deponije za inertan otpad;
2) deponije za neopasan otpad;
3) deponije za opasan otpad.

Inertan otpad je otpad koji nije podložan bilo kojim fizičkim, hemijskim ili biološkim promenama; ne rastvara se, ne sagoreva ili na drugi način fizički ili hemijski reaguje, nije biološki razgradiv ili ne utiče nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na način koji može da dovede do zagađenja životne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi; ne poseduje ni jednu od karakteristika opasnog otpada (akutna ili hronična toksičnost, infektivnost, kancerogenost, radioaktivnost, zapaljivost, eksplozivnost); sadržaj zagađujućih materija u njegovom vodenom ekstraktu ne sme ugrožavati zakonom propisani.

Neopasan otpad je otpad koji, zbog svoje količine, koncentracije ili fizičke, hemijske i biološke prirode, za razliku od opasnog otpada, ne ugrožava zdravlje ljudi ili životnu sredinu i nema karakteristike opasnog otpada.

Opasan otpad je otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi, kao i zdravlje životinja, i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika (eksplozivnost, zapaljivost, sklonost oksidaciji, organski je peroksid, akutna otrovnost, infektivnost, sklonost koroziji, u kontaktu sa vazduhom oslobađa zapaljive gasove, u kontaktu sa vazduhom ili vodom oslobađa otrovne supstance, sadrži toksične supstance sa odloženim hroničnim delovanjem, kao i ekotoksične karakteristike), uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.

S obzirom na to da je PGR-om previđena samo izgradnja deponije – privremenog skladišta za mulj, koji ne predstavlja opasan otpad, i čije skladištenje podleže blažim procedurama, odnosno da PGR ne predviđa izgradnju skladišta za privremeno odlaganje opasnog otpada, koji se zbog svojih svojstava skladišti u posebno propisanim uslovima, u navedenom smislu ne postoji usklađenost planskih dokumenata u smislu člana 33. Zakona o planiranju i izgradnji.

Nepostojanje dozvole za skladištenje opasnog otpada i izostanak druge dokumentacije

Članom 59. stav 1. tačka 4. Zakona o upravljanju otpadom propisana je obaveza pribavljanja dozvole za skladištenje otpada.

U PDR-u se u delu A3 – Opis postojećeg stanja, podtačka A3.1 – Građevinsko područje sa pretežnom namenom površina navodi da se u Rafineriji nafte Pančevo obavlja isključivo privremeno odlaganje otpada generisanog tokom rada fabrike do njegovog trajnog zbrinjavanja koje se obavlja od strane „trećih lica”, odnosno preduzeća koja imaju dozvole nadležnog ministarstva i registrovana su za delatnost poslova skladištenja i/ili tretmana otpada. Dalje se navodi da Blok Prerada, Rafinerija nafte Pančevo nije preduzeće registrovano za obavljanje poslova skladištenja i tretmana opasnog otpada i shodno tome ne može da vrši iskorišćenje otpada niti odlaganje otpada, izuzev privremenog odlaganja, do njegovog trajnog zbrinjavanja.

Ni u jednom delu PDR-a, kao ni priloženoj dokumentaciji ne postoji, niti se navodi da je povodom predmetne izgradnje skladišta za privremeno odlaganje opasnog otpada, u skladu sa članovima 62. i 63. Zakona o upravljanju otpadom podnet zahtev za izdavanje dozvole za skladištenje opasnog otpada, odnosno da je nadležno Ministarstvo izdalo dozvolu za skladištenje opasnog otpada u okviru kompleksa NIS Rafinerija nafte Pančevo.

Nepostojanje izveštaja o obavljenoj stručnoj kontroli

Članom 49. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da pre izlaganja na javni uvid, nacrt planskog dokumenta podleže stručnoj kontroli, koja proverava usklađenost planskog dokumenta sa planskim dokumentima šireg područja, odlukom o izradi, zakonom, standardima i normativima, kao i proveru opravdanosti planskog rešenja.

Po izvršenoj stručnoj kontroli, u roku od osam dana sastavlja se izveštaj, koji sadrži podatke o izvršenoj kontroli, sa svim primedbama i mišljenjima nadležnog organa, odnosno komisije za planove po svakoj primedbi.

Izveštaj iz stava 6. ovog člana je obavezujuć i sastavni je deo obrazloženja planskog dokumenta.

Uvidom u dokumentaciju objavljenu povodom javnog uvida PDR-a, kao i u sam PDR, vidi se da nije priložen Izveštaj o izvršenoj stručnoj kontroli u skladu sa napred citiranim članom Zakona o planiranja o izgradnji.

Neusklađenost sa terminologijom iz propisa o upravljanju otpadom

Sam Nacrt PDR-a već u naslovu sadrži terminologiju koja može da izazove zabunu, a verovatno i zakonske prepreke prilikom realizacije projekta, jer naziv planskog dokumenta nije usklađen sa terminologijom iz propisa koji uređuju oblast upravljanja otpadom.

Potrebno je da izrađivač plana terminologiju uskladi sa Zakonom o upravljanju otpadom i Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. glasnik RS”, br. 92/2010).Ukoliko izrađivač plana ne bude precizirao terminologiju koja se odnosi na skladištenje opasnog otpada neophodno je odbaciti PDR, a sve u najboljem interesu javnosti i same Rafinerije (koja na osnovu ovog plana neće biti u mogućnosti da realizuje projekat). Izrađivači plana bili su dužni da se upoznaju sa postupkom skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada kako bi mogli da odgovore zadatku izrade PDR-a.

Nedostupnost podataka o kapacitetu skladišta opasnog otpada

Izrađivač plana nije naveo, niti priložio podatke o kapacitetu privremenog skladišta opasnog otpada. Bez podataka o kapacitetu, iskazanog u tonama dnevno, nije moguće oceniti uticaje na životnu sredinu, niti predvideti mere zaštite životne sredine, ni izraditi varijantna rešenja, kao ni smernice za niže hijerarhijske nivoe. Malo je verovatno da izrađivač plana nije mogao da dođe do ovih podataka, posebno ako se ima u vidu da je Rafinerija nafte dužna da prikuplja i dostavlja podatke o količinama generisanog otpada, da izradi i primenjuje plan upravljanja otpadom kao i da je u pitanju postrojenje koje ima integrisanu dozvolu. Dakle, ukoliko ove podatke izrađivač plana nije prikupio tokom izrade nacrta, dužan je da ih prikupi, analizira i na osnovu podatak izradi plan.

Ova primedba se odnosi i na sve druge podatke o stanju životne sredine. Imajući u vidu zakonske obaveze jedinica lokalne samouprave i privrednih društava neprihvatljivo je da izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sadrži podatke o stanju životne sredine starije od šest meseci, ili, u najgorem slučaju, starije od godinu dana. Pre svega je izrađivač izveštaja o strateškoj proceni uticaja bio dužan da navede i obrazloži teškoće koje je imao tokom izrade izveštaja, što nije učinio, iako je očigledno da nije koristio ažurne podatke o stanju životne sredine, kao i da nije imao podatke o kapacitetu privremenog skladišta opasnog otpada. Saglasnost na izveštaj koji sadrži ovako krupne nedostatke sigurno bi nadležni organ u gradskoj upravi grada Pančeva izložila riziku odgovornosti zbog kršenja važećih propisa Republike Srbije.

U nacrtu PDR-a izrađivač pogrešno koristi pojam „odlaganje” otpada iako se radi o skladištenju. Ovi propusti, koji ukazuju i na nedovoljnu pažnju, ili nepoznavanje propisa, odgovornog urbaniste, te bi usvajanje PDR-a, bez otklanjanja navedenih propusta, povlačilo i odgovornost urbaniste.

Nedostatak referenci

Izrađivač plana na str. 12. navodi Akcioni plan 2011-2016, ne objašnjavajući o kakvom se planu radi, ko je plan usvojio i za čije potrebe? Izrađivač plana, po svemu sudeći, ne zna da je Rafinerija u Pančevu 2017. godine dobila integrisanu dozvolu, u skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja, te da od dana dobijanja dozvole poslove zaštite životne sredine ovo preduzeće sprovodi u skladu sa dozvolom. Po svemu sudeći izrađivač plana nije obavio konsultacije sa sektorom za zaštitu životne sredine u Rafineriji, gde bi sigurno dobio informacije koje bi mu pomogle da plan izradi u skladu sa zakonom i potrebama građana i privrede.

Mirko Popović, programski direktor RERI

Exit mobile version