Učešće u političkom životu je i dalje jedan od indikatora kvaliteta života marginalizovanih grupa kao i nivoa njihove uključenosti u društvo. Možemo li na trenutak da zamislimo koliko je to velika prepreka za ženu i još predstavnicu nacionalne manjine? A činjenice pokazuju da je zastupljenost žena predstavnica nacionalnih manjina u javnom životu na svim nivoima veoma mala (skoro da ih nema).
Nedovoljno prisustvo žena na političkoj sceni je ozbiljan demokratski deficit, koji podriva legitimitet savremenog demokratskog ideala. Korak dalje od propisanih kvota koje podrazumevaju da najmanje trećina kandidata na listama za odbornike i narodne poslanike mora pripadati slabije zastupljenom polu (a najčešće su to žene) jeste borba za demokratiju pariteta koja podrazumeva da muškarci i žene budu podjednako zastupljeni i na pozicijama gde se donose odluke.
Kako osnažiti žene, a pre svega Romkinje, da se aktivnije uključe u politički i javni život? To je bila glavna tema dvodnevnog sastanka održanog u Strazburu 20. i 21. juna na kome su se okupile organizacije civilnog društva Roma i Travelersa i Saveta Evrope. Na sastanku je oformljena i radna grupa čiji je cilj podrška Akcionom planu za inkluziju Roma i Travelersa kroz saradnju sa Savetom Evrope. Članovi radne grupe su Orhan Galjuš, urednik radio stanice Patrin u Holandiji, Sonja Barbul, članica Opštinskog odbora Demokratske stranke u Kovinu i Dragan Radosavljević, ispred nevladine organizacije Glas manjina iz Srbije.
Ovo je bio peti sastanak po redu i na njemu su identifikovani razlozi nedovoljnog učešća žena predstavnica nacionalnih manjina na političkoj sceni. Razlozi su mnogobrojni, a neki od najčešćih su nedostatak samopouzdanja, seksizam i nedostatak podrške muških kolega, nedostatak finansija, nedostatak slobodnog vremena zbog brige o deci, dobijanje „neprolaznih” mesta na listama…
Šta može da se učini? Može da se investira u žene, da se organizuju stručni treninzi i mentorski programi, da se osigura kvota sa rodno balansiranim listama, da se uspostavi nulta tolerancija na seksizam i jasni kanali za prijavljivanje uznemiravanja, da se obezbede fondovi za podršku ženskih kandidata, kao i obezbeđivanje objekata za čuvanje dece.
Deo ovog tereta treba da preuzmu nevladine organizacije i državne institucije.
Na sastanku je doneto nekoliko preporuka: jači naglasak dati političkoj participaciji Roma i Travelersa u okviru CAHROM-a sa zahtevom da se zemlje članice Saveta Evrope čvrsto obavežu da će uključiti ova pitanja u svoje Nacionalne strategije za inkluziju Roma; nastaviti dijalog u okviru Saveta Evrope po pitanjima političke participacije Roma i Travelersa u politici i javnom životu i učestvovanju u donošenju odluka; osigurati izjave posvećenosti od ključnih sektora Saveta Evrope i u njihove politike uključiti perspektive Roma i Travelersa. Takođe, treba pratiti ishode učešća u drugim aktivnostima kakav je na primer Svetski forum demokratije, zatim sistemski pratiti upis mladih Roma na političke studije Saveta Evrope, podržavati i dalje romske organizacije civilnog društva i raditi na podizanju kapaciteta za efikasnu političku participaciju Roma i Romkinja na lokalnom i nacionalnom nivou.